DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1970 str. 13 <-- 13 --> PDF |
Na osnovu sadržaja hraniva može se prosuditi da je tlo kod oba profila slabo snabdjeveno fiziološki aktivnim P2O5. Dublji horizonti kod profila 11 pokazuju osrednju opskrbljenost ovim hranivom. U pogledu fiziološki aktivnog kalija slabo je opskrbljen profil 11 dok je profil 7 opskrbljen osrednje. Osim ovih tala kod kojih je matični supstrat dolomit bilo kao rastresiti ili kao kompaktni tvrdi agregat nalazimo na nekim nižim platoima plitka deluvijalna tla na dolomitnoj podlozi. Zbog toga smo analizirali jedan dopunski profil — broj 18 iz Komarnice (vidi morfologiju). Po mehaničkom sastavu u pirofosfatu već od površine je to teška glina dok je u vodi laka glina do dubine od 20 cm, a od 20—40 cm teška glina. Na dubini većoj od 40 cm imamo ilovasti sitni pijesak odnosno tzv. dolomitnu pržinu. Tlo je porozno do vrlo porozno i sa velikim do osrednjim kapacitetom za vodu, a Kz iznosi 12 odnosno 12% vol. Reakcija tla u KCl je slabo kisela. T vrijednosti se kreću od 41 do 48 m. e., a stupanj zasićenosti bazama (V %) je dosta visok (78 odnosno 86%). U pogledu sadržaja humusa površinski horizont je vrlo jako humozan (11%) a dublji horizont dosta humozan. C:N odnos je nepovoljan u površinskom horizontu (21) što indicira na nepovoljan oblik humusa, dok je humus dubljeg horizonta po ovom bolje kvalitete. Grupni sastav humusa pokazuje da odnos huminskih i fulvo kiselina iznosi 0,9, a više od 1/3 od ukupnog sadržaja huminskih kiselina je vezano za kalcij. U pogledu fiziološki aktivnih hraniva i ovaj profil kao i predhodna dva je slabo opskrbljen fiziološki aktivnim P2O5. Što se tiče kalija glinasti horizonti su osrednje opskrbljeni fiziološki aktivnim K2O dok je dublji pjeskoviti horizont dobro opskrbljen ovim hranivom. Tla na silikatno kvarcnim sedimentima U zoni rasprostranjenja dolomitne podloge na manjim površinama izmjenjuju se na kratkim udaljenostima dolomitni sedimenti sa silikatno kvarcnim šljunkom. Debljina ovih naslaga je tolika da uvjetuje obrazovanje smeđih podzolastih tala i podzola. Iz analitičkih podataka za profil br. 8 — podzol vidljivo je prvo na osnovu mehaničkog sastava da je već od površine sitno pjeskovita ilovača, koja je u dubljim horizontima (A2B1B2) skeletoidno šljunkovita. Iz podataka za fizikalna svojstva vidljivo je da je tlo porozno, a dublji horizont vrlo porozan. Kapacitet za vodu je malen, a sa dubinom se još više smanjuje, a veliki kapacitet za zrak. Reakcija tla na osnovu vrijednosti pH određenoj u nKCl u cijelom profilu je jako kisela. Najkiseliji A2 podhorizont. Sa dubinom se kiselost povećava. Maksimalni adsorpcijski kompleks za baze (T) je velik u AoAt i Ai podhorizont, zatim se naglo smanjuje u A2 (10,3 m. e.), zatim se povećava u Bi (37,4) i opet smanjuje u B2 (17,6 m. e.). Stupanj zasićenosti bazama V % u Ai podhorizontu iznosi svega 36,5%, zatim se smanjuje na polovicu u A2 i B2, a u Bi horizontu iznosi svega 8,5%. U pogledu sadržaja humusa vrlo jako humozni su A0A1 (49,2% humusa) i Ai (31,9% humusa). A2 je slabo humozan, a Bi i B2 su dosta humozni. Ukupnim dušikom su bogati samo podhorizonti A0A1 i Ai. Iz podataka 0 grupnom sastavu humusa proizlazi da u A horizontu prevladavaju huminske nad fulvo kiselinama sa odnosom 1,8 u Ai i A2 podhorizontu, |