DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1970 str. 67 <-- 67 --> PDF |
REŽIM STUDIJA KAO SREDSTVO ZA PODIZANJE KVALITETE NASTAVE Prof. dr DRAGOLJUB MIRKOVIC Pod režimom studija obično se podrazumeva krajnja konsekvenca organizacije školskog rada, izražena već poznatim definicijama »studiranje godina za god.nom« i »slobodno studiranje« kao graničnim, s eventualnim međuoblicima za čitavo vreme studija ili samo za određene godine. Međutim, pojam režima studija je daleko složeniji i obuhvata niz elemenata koji — načinom kako su rešeni — u stvari određuju njegovu faktičku definiciju i mogućnost sprovođenja. Režim studija ima za cilj da reguliše proces »proizvodnje kadrova« određenog profila i nivoa znanja. Jedan od njegovih elemenata je i kvalitet nastave, te se čini da je problem o kome se govori, bar po naslovu, suprotno postavljen. No kada se zna da uzrok i posledica mogu da »izmene mesta«, tada se i ovako postavljeno pitanje može uspešno analizirati. U ovoj analizi učinili smo pokušaj da potražimo zavisnost između rezultata i uslova studiranja, pri čemu je rezultat predstavljen brojem diplomiranih studenata, a ušlo vi nekim karakterističnim elementima režima studija. Konkretni podaci potiču sa Šumarskog fakulteta u Beogradu za period od oslobođenja do kraja prošle (1968/69.) školske godine, dakle za poslednjih 20 godina. Elementi koji su obuhvaćeni pojmom režima studija su u našem slučaju sledeći: — uslovi upisa (prethodna sprema potrebna za upis i konkretni uslovi, na pr. prijemni ispit), — karakter studija (redovne, vanredne), — propisana dužina trajanja studija, — ispitni rokovi (određeni, slobodni), — način i vreme polaganja ispita (grupni, pojedinačni, pismeni, usmeni, zavisnost ispita), — diplomski rad (ima ga ili nema), — karakter nastavnog plana (jedinstven, smerovi, odseci), — uslovi upisa u naredni semestar ili godinu studija (svi položeni ispiti iz prethodnog semestra ili godine, određen broj ispita iz bilo kojih ili iz određenih predmeta itd.). Svi ovi elementi regulišu se propisom (zakon, uredba, statut). Za potrebe naše analize je povoljna okolnost da se režim studija — po navedenim elementima — više puta promenio u toku perioda posmatranja, često vrlo korenito, tako da se može posmatrati odraz tih promena i eventualno izvlačiti određen zaključak. S druge strane prikazano je kretanje broja diplomiranih studenata (ukupno i po smerovima odnosno odsecima) (graf. 1), dužina trajanj astudija za one smerove i odseke kojih više nema u nastavnim planovima (graf. 2), a zatim tok studija generacija studenata iz nekih školskih godina, praćen preko broja re |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1970 str. 68 <-- 68 --> PDF |
dovno upisanih u pojedine semestre i broja diplomiranih po vremenu posle redovnog apsolviranja — overe poslednjeg semestra (graf. 3—6). Kompletna analiza prikazanih podataka i iznalaženje objektivnih pokazatelja stepena zavisnosti između uslova i rezultata jedva da je moguća bez primene numeričkih odnosno statističkih metoda. Ovakav pristup problemu bio bi svakako veoma interesantan — i koristan — ali se ovoga puta od njega odustalo iz razloga nedostatka vremena i potrebe da se po jedinstvenom metodu uradi za sve fakultete, da bi se dobile pouzdane osnove za manje-više konačne zaključke. ´9*5 *t 47 ^a 49 so si 52 5i 5l4 55 s* 5? 58 59 60 6t »^MtSSiMM LK goß 46 |3 Graf. 1 No iz saopštenih podataka ipak se mogu izvesti neki preliminarni zaključci i iskustva. Jedan od njih je vrlo instruktivan: grafikon 2 pokazuje da i pored različitih uslova studiranja (»režima studija« u smislu kako se upotrebljava) procenat diplomiranih u odnosu na broj upisanih u prvi semestar iznosi oko 50% (za šumsko-uzgojni i šumsko-industrijski smer odnosno opšti smer šumarskog odseka), što pokazuje da je »proizvodnja kadrova« neracionalna i neekonomična, ali i to da škola ne može jedino propisima, strožim ili blažim, obezbediti veći procenat diplomiranih. Na to ukazuje i variranje procenta diplomiranih u pojedinim školskim godinama odnosno generacijama. Druga pojava koja zaslužuje pažnju je zavisnost faktičnog trajanja studija od »strogosti« propisa kompletnog režima studija. Tako se iz grafikona 2 vidi da je za smerove šum.-uzgojni i šum.-industrijski opšti prošek trajanja studija |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1970 str. 69 <-- 69 --> PDF |
ORI |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1970 str. 70 <-- 70 --> PDF |
za skoro 3 godine preko propisanog (4 god.) a za opšti šumarski (5 god. trajanje studija) nešto više od 2 godine — verovatno kao posledica liberalnijih propisa u pogledu ispitnih rokova i uslova upisa u naredne godine, pošto je nastavni plan opšteg smera bio obimniji nego za prethodne smerove. Još je upečatljiviji podatak za drvno-industrijski odsek na istom grafikonu, mada je ovde rezultat pod uticajem okolnosti da su studenti upisani na ovaj odsek prelazili — formalno — na nešto drugačiji oblikovan odsek mehaničke prerade drveta koji je zamenio prethodni. Otuda se može shvatiti nizak procenat diplomiranih (43,2% od upisanih). Podaci grafikona 3, 4, 5 i 6 potvrđuju gornju postavku, jer — sein jednog izuzetka — pokazuju naglo opadanje broja studenata na prelazu iz prve u drugu godinu studija zbog uslova upisa u drugu godinu. tCAClJA UH-.*HA 1964/6S. ŠKOLSKE GODiNE GEHERACUA UPISAWA I966/Ć 7 tK. GOÖINE 50 OBitK za iUMMts.T\JO (T) 03SEK. ZA tUHASSTVO ©=OOSEK-ZA MEM PRERABU @ a CĐSEU 2Jk HORTIKULTURU © " ODSEK. ZA EOOn´jU i M6U0RACME « 1 i TL ´ 1 INF 1 i i OD&EK ZA EROZIJU 1 OLSEK ZO. WORTIW l. i. A »*. 1. 1. * A. MH. 1. 1. 1 A. }M 1. 1. J A. Hl Graf. 5 Graf. 6 Jednostran bi bio zaključak da liberalniji propisi daju povoljniji krajnji rezultat. Od značaja je, šta se kojom merom želi postići. Ako je usvojen stav da je prva godina studija »selektivna«, onda podaci pokazuju da odgovarajući propisi o uslovima upisa u drugu godinu studija vrše u potpunosti namenjenu im funkciju (bar u pogledu broja upisanih). Drugo je pitanje da li je korisno da se selekcija zavodi tek na fakultetu, za šta su navedeni podaci takođe instruktivni. Podaci na graf. 1 predstavljaju sumarne linije broja diplomiranih studenata po smerovima i odsecima, koji su postojali ili sada postoje na fakultetu, i ukupno. Njihova je karakteristika da svojim »stepenom penjanja« (strminom) odražavaju tempo điplonrranja, bez obzira na apsolutni broj diplomiranih. Upoređenjem linija obeleženih rednim brojevima 5, 7, 8 i 9 — koje linije odgovaraju sada postojećim odsecima — može se zaključiti da je najpovoljniji tem |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1970 str. 71 <-- 71 --> PDF |
po diplomiranja na Šumarskom odseku (linija 5), jer ona ima najveći stepen penjanja; najsporije se penje linija 9 koja odgovara Odseku za eroziju i melioracije. Ako se ove konstatacije dovedu u vezu sa vremenom osnivanja odseka, onda se može zaključiti da su ova dva elementa u zavisnosti, tj. uvođenje novih nastavnih planova ili formiranje novih odseka uopšte, remeti ritam završavanja studija. Prosečna dužina trajanja studija za pojedine generacije ili za diplomirane u toku jedne školske godine je najviše primenjivano merilo o uspešnosti nastavnog procesa nekog fakulteta. Ovaj pokazatelj je najlakše sračunati, ali je veliko pitanje da li mu treba pripisivati objedinjavajući karakter, kao što se to čini. Detaljnije analize većeg broja generacija pokazale su da velika većina studenata diplomira za 1—1,5 godina posle apsolviranja, a da računski prošek trajanja studija diže na zastrašujuću visinu onaj mali broj apsolvenata koji iz najrazličitijih razloga, sa 1—3 nepoložena ispita, godinama okleva sa završavanjem studija. Ako se s druge strane pogleda za neke generacije, u kojim su sve radnim organizacijama zaposleni, onda se može da konstatuje da se inženjeri (i apsolventi) sa Šumarskog fakulteta zapošljavaju u iznenađujući velikom broju struka, tako da ta pojava treba da predstavlja svojevrstan problem. Opšti materijalni i socijalni aspekti studiranja i zapošljavanja imaju izgleda daleko veći uticaj, nego što se pretpostavlja ili računa. Činjenica da se među redovno (znači po prvi put) upisanim u VII semestar mogu da nađu studenti iz 4 i više generacija, upisanih prvi put na fakultet u razmaku i do 6 godina, govori u prilog zaključku da formalni propisi o pravu upisa u narednu godinu nisu jedini, čak ni najjači regulativ toka studija, nego da postoji niz drugih uticaja, nepoznatih i poznatih, o kojima — tako se čini — ne vodimo računa. Ne treba dokazivati korisnost detaljnijeg istraživanja ovih uticaja, kako po intenzitetu tako i po pravcu dejstva. Sva prethodna razmatranja, iako po problematici naoko heterogena, ipak gravitiraju osnovnoj temi, zavisnosti između režima studija i kvaliteta nastave (u širem smislu). Opšti zaključak — ili bar određeni utisak -— iz iznetih podataka i analiza govori u prilog tome da kvalitetnija nastava, izvođena pod povoljnijim uslovima, može da »izdrži« oštriji (u formalnom smislu) režim studija. Imajući u vidu ono što je rečeno o dvosmernom dejstvu uzroka i posledice mogu se, u prvom momentu, istaći uslovi koje treba ispuniti da se ostvari režim »godina za godinom«. Prihvatamo mišljenje da je za to potrebno1): — kvalitetna predavanja i vežbanja — kontinuirani rad sa studentima (male grupe studenata), — rešeni uslovi rada studenata, uključiv i dovoljno velike biblioteke. Ako se složimo da je društveno korisno i da za to postoje opšti uslovi da se zadatak fakulteta kratko definiše navedenim režimom studija, onda — u drugom momentu — obaveza je svakog pojedinca i fakultetskih kolektiva kao celine da konkretno rade na ostvarenju navedenih grupa zadataka. Šta sve u tom pogledu treba uraditi — posebno su teme koje se, uostalom, stalno diskutuju. No ne treba gubiti iz vida da se pojam režima studija — bilo da se shvati kao uzrok, bilo kao posledica — odnosi na fakultet u celini, a ne samo, kako može da izgleda, na studente. Nije li to, možda delimično, novo iskustvo? ´) Horvat, B.: »Gledišta«, br. 1/1970. |