DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5-6/1970 str. 29     <-- 29 -->        PDF

kamenje je odstranjivano). Postotak ovih mehaničkih elemenata je visok u svim
profilima. Nešto manje su zastupljeni u prof. br. 3. Ako se izvrši klasifikacija
zemljišta samo po sadržini čestica većih od 3 mm, ona su srednje do silno kamenljiva
(Viljams-Kačinski).


Analiza sitnice (po metodi N. Kačinskog) pokazuje da je najzastupljenija
frakcija srednjeg pijeska. Poslije nje dolaze frakcije sitnog pijeska i krupnog
praha, odnosno frakcije komponente fizičkog pijeska. Na njih zajedno odpada
više od 70´% u profilu br. 3 a iznad 80% u druga dva profila. Saglasno s ovim
zemljišta obrazovana na gnajsu (prof. br. 1 i 2) su glinasto-pjeskovita, a ono
obrazovano na škriljcu (prof. br. 3) lako pjeskovito-glinasto. Sama pak niska
zastupljenost frakcije čestica ispod jednog mikrona govori o slabom kemijskom
raspadanju u zemljištu.


Laki karakter mehaničkog sastava zemljišta se odrazio i na druge osobine
zemljišta. To se odmah primjećuje u veličini apsolutnog vodnog kapaciteta
Dok je on u zemljištu kod prof. br. 1 malen, kod plićeg zemljišta,obrazovanog
na istom supstratu (prof. br. 2), je vrlo malen. Do njegovog smanjenja kod prof,
br. 2, i pored istog mehaničkog sastava sitnice pa i sadržaja humusa, došlo je
je zbog većeg sadržaja skeleta u njemu. Do povećanja vodnog kapaciteta, i to
do niže granice njegove srednje veličine, došlo je u zemljištu obrazovanom na
škriljcu (prof. br. 3). To je u saglasnosti s povećanjem udjela sitnice u zemljištu.
Iako moć zadržavanja vode u prof. br. 1 nije velika, ukupna količina akumulirane
vode u njemu je daleko veća od druga dva profila s obzirom na njegovu
dubinu. S ovim i njegova moć osiguranja bilja vodom je veća i dugotrajnija.
Zemljište predstavljeno prof. br. 3 pored manje akumulacije vode u sebi, zbog
svoje plitkoće, brže se suši jer se brže i više zagrijeva nalazeći se na nižoj nadmorskoj
visini i na zapadnoj ekspoziciji.


Fizičke osobine zemljišta
Tabela 2


Prof.
br.
Dubina zemlj
uzorka
u cm ´
. Higroskopna
vlag a
»bična maksimalnaK v
°/oi
Stp Stv P
P/o
Kapacitet
za zrak
»/«
1
2—12
12—23
32—42
52—62
73—83
92-103
1,37
1,12
0,95
0,92
0,77
0,99
3,19
2,26
2,10
1,82
1,72
2,27
29,49
25,67
29,84
27,40
25,33
25,82
2,59
2,63
2,65
2,65
2,65
2,67
1,28
1,44
1,45
1,53
1,60
1,74
50,57
45,25
45,20
42,26
39,62
35,58
21,08
19,58
15,44
14,86
14,29
9,76
2
0— 2,3
3—13
23—34
34—39
5,42
1,63
1,25
1J52
12,12
3,19
2,48
2,68
19,10
20,99
n e odr.
2,59
2,66
2,67
1,32
1,44
49,11
45,86
30,01
24,87
3
0— 2,3
3— 9
12—22
27—37
4,35
1,44
1,20
0,96
9,82
3,61
3,05
2,47
38,95
35,57
36,47
2,67
2,71
2,70
1,19
1,51
1,54
55,43
44,28
42,96
16,48
8,71
6,49


Laki mehanički sastav zemljišta doprineo je da su ona porozna. Za veću poroznost
zemljišta u njihovom gornjem djelu doprineo je i veći sadržaj humusa
a s njim u vezi i ostrukturavanje zemljišne mase.