DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1969 str. 36 <-- 36 --> PDF |
Kod svetlih šumskih sastojina ne dolazi do ovog vremenskog pomeranja. Maksimalni intenzitet osvetlenja javlja se u njima u lokalno podne — istovremeno kad i na slobodnom prostoru. Kod visokih, starih šuma (jela na Goču) do pomeranja vremena maksimalnog intenziteta osvetlenja dolazi samo u prizemnim, zasenjenim partijama. Viši, bolje osvetljeni delovi stabala, gde nisu krune međusobno sklopljene, imaju maksimalni prodor gornjeg svetla u lokalno podne. 2. Najmanji procenat gornjeg svetla, koji je prodro u sastojinu po vertikalnom pravcu, javlja se kod jele u 18, a u kulturi bora u 13 časova po lokalnom vremenu. 3. Pad intenziteta osvetlenja po visini je kod jele u srednjoj dnevnoj vrednosti vrlo ravnomeran. Pre podne se više svetla apsorbuje u donjoj, a popodne u gornjoj polovini visine. 4. U kulturi crnog bora je promena osvetlenja po visini drugačija. U toku celog dana se u gornjoj polovini vis´ne apsorbuje više od 80´% svetla. Krive imaju paraboličan oblik. 5. Uzrok ovakovih razlika u načinu prodiranja gornjeg svetla po vertikalnom pravcu je, između ostalog, i u visini na kojoj se krošnje susednog drveća međusobno sklapaju. Kod jele se to dešava na visini od 12 metara (43% visine), a u kulturi crnog bora na visini od 230 cm (66% visine). LITERATURA 1. Bunu še vac, T.: Gajenje šuma, I deo. Naučna Knjiga, Beograd, 1951. 2. K o 1 i ć, B.: Merenje intenziteta osvetlenja u nekim šumskim fitocenozama na Goču i Debelom Lugu — Šumarstvo br. 3—4, Beograd, 1969. 3. Wiesner , I.: Der Lichtgenuss der Pflanzen — W. Engelmann, Leipzig, 1907. |