DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 41 <-- 41 --> PDF |
SI. 2 — Odnos zajednice bijelog bora prema šumi jele i bukve u Prusačkoj Rijeci (Foto V. S.) jednog prelaznog AC horizonta u dolomitni pesak. Pošto je sloj dolomitnog peska obično deblji od 40 cm, fiziološki aktivni profil ovih zemljišta je dosta dubok čim se dobrim delom kompenzuje nepovoljan granulometrijski sastav. Zato je i postojanje peskovitog Ci horizonta veoma značajno za plodnost ovih zemljišta. Po granulometrijskom sastavu to su ilovaste peskuše sa 70—80% ukupnog peska (frakcija sitnog peska dominira), 10—20% praha, i svega nekoliko procenata gline. Reakcija je neutralna do slabo alkama, i varira u jednom dosta uskom intervalu od pH 7,1—7,8. Adsorptivni kompleks je preko 90% zasićen bazama (Mg i Ca joni). Sadržaj humusa je visok i kreće se najčešće oko veličine 10—13% (nadmorska visina 800—1000 m). Na erodiranim varijantama i u nižim područjima sadržaj humusa pada na oko 6%, dok u sloju sirovog humusa iznosi i preko 27%. Sadržaj azota je u apsolutnim iznosima dosta visok 0,2—0,8, ali je to u odnosu na sadržaj humusa mala količina, usled čega je odnos C : N veoma širok (15—30). To je glavni uzrok sporog razlaganja organskih materija, a azot je u ovom slučaju i najkritičniji element mineralne isrhrane. Pristupačni fosfor (najčešće ispod 1 mgr na 100 gr po DL metodi), nalazi se u izrazitijem deficitu, dok je kalijum srednje obezbeđen (5—12 mgr/100 gr zemlje, a samo izuzetno do 20 mgr). Prema tome, po mehaničkom sastavu ovo su veoma nepovoljna zemljišta, a pošto su šume crnog bora vezane za južne strme padine, to su vrlo kseroterm |