DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1968 str. 95 <-- 95 --> PDF |
poslednji su suvi i u velikoj meri utiču na evaporaeiju zemljišne vlage. Za biljnu vegetaciju štetni vetrovi duvaju u ovom području preko 170 dana godišnje i to najčešće u vremenu razvitka i sazrevanja poljoprivrednih useva. U ovom regionu koji ima približno oko 1,0 miliioin ha ukupne površine, od štetnog delovanja jbi trebalo zaštititi obradivo zemljište, saobraćajnice, industrijska postrojenja i naselja na približno 1/3 ukupne površine. Osnovna načela pri podizanju zaštitnih zasada su sledeća: 1. zauzeta površina pod pojasevlma treba da je što manja, 2. zavisnu´ od godišnjih doba treba preduzimati najefikasnije mere zaštite zemljišta, 3. prilikom izbora vrsta drveća treba imati u vidu njihovu rezistentnost na razne ablotske i biotske štetočine, 4. odgovarajuću pažnju treba obratiti i biološkom dejstvu zaštitnih nasada, 5. da bi se osigurao rentabilnost investicija mora se imati u vidu i prihod od drveta, 6. pored zaštitne funkcije pojasevi moraju istovremeno biti i regulatori klime, 7. naročitu pažnju treba obratiti izboru vrsta drveća, kako bi im se osigurao dekorativni i estetski izgled, 8. štetno delovanje pojaseva (zasena, konkurencija žilja, oduzimanje vode, taloženje snega i si.) se mora svesti na minimum, ukoliko se ne može potpuno izbeći. Austrijska iskustva govore da je najpovoljniji odnos ako je 2°/o zemljišta pod pojasevima. Preporučuje se podizanje trodo petorednih zasada sa rastojanjem 200 do 350 m, što znači da bi na 1000 ha ukupne površine trebalo podići 33 km linijskih zasada. Najcenjenije i najbrojnije zastupljene vrste drveća u predmetnim plantacijama su: a) od grmlja: Cornus alba, Syringa vulgaris, Rhammus cathairtica, Viburnum lantana, Ligustrum vulgare i atrovirens, Eleagnus angustifolia i sl. b) od drveća fotofitne vrste: Populus sp., Salix sp. Robinia pseudoacacia i sl. Ispitivanjima je utvrđeno da je na zaštićenim površinama povećanje vodenih taloga iznosilo do 17 "Vo, smanjenje evapora cije, zavisno od godišnjih doba iznosi do 70°/», stvaranje rose i do 200 "/o. Povišenje žetvenih prinosa se kretalo kod ozime pšenice do 5,4´°/o kod šećerne repe do 21,0 "Vo kod povrtarskih useva, deteline i voća do 30,0 đ/o. Štetno delovanje ovih zasada se ogleda u povećanom taloženju snežnih nanosa, koji se u proleće duže zadržavaju, pa na taj način ometaju pravovremenu obradu, zatim zasena zemljišta, postrani -razvitak žilja u orničnom sloju, oduzimanje vođe iz zemljišta od strane drvenastih vrsta, postrano grananje žbunastih vrsta smeta pri obradi siuseđnih parcela i sl. Za svaku prednju štetu dati su dokumentovani podaci. Iznoseći organizaciju terenske stanice, kojih sada ima osam, oformljenih, i koje prema austrijskim normativima treba da se proatiru na svakih 500—600 km podignutih pojaseva, informacija daje detaljan prikaz i plan rada ove. Unutarnja raspodela jedne ogledne stanice je sledeća: a) otsek za plan i evidenciju pored planiranja i evidencije izvršenih radova, ima zadatak vođenja pregovora, savetovanja i zaključenja ugovora o korišćenju zemljišta sa posednicirna, b) tehnički otsek koji pored pripreme zemljišta, izvodi terenske radove na podizanju i zaštiti objekata, drenažu zemljišta i sl., c) istražvački otsek vrši osmatranje klimatskih promena, evidenciju žetvenih prinosa sa ustanovljenjem kvaliteta uroda, borbu protiv štetnika i sl., i d) otsek za rasadnik čija je isključiva dužnost staranje o proizvodnji reprodukcionog materijala, čija je sadašnja godišnja potreba oko 1,8 miliona komada, koje glavnih koje pridruženih vrsta. Terenski i rasadnički radovi se izvode mehanizovano i za tu svrhu je svaka sta nica opremljena potrebnom mehanizacijom. Prezentirajući ovu informaciju možemo je toplo preporučiti svim našim stručnjacima, koji se gornjom problematikom bave, jer će u njoj naći mnogo iscrpnih i dokumemtovanin detalja i podataka iz ove materije. J. M. 425 |