DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1968 str. 69 <-- 69 --> PDF |
prema se elevatorom, u kojem se miješa s piljevinom, a smjesa usitnjene kore i piljevine otprema se u bunker za gorivo za pogonsku električnu centralu pilane. Ostali krupniji pilanski otpaci otpremaju se do stroja za usitnjavanje, koji taj materijal usitni i otprema u silos sadržine 300 m3. Iz toga silosa pune se specijalni teretni vagoni sa usitnjenim drvom i otpremaju u tvornice celuloze, ploča iverica itd. U ovoj se pilani listovi pila mijenjaju svaka 4 sata. Listovi pila, koji imadu maksimalnu širinu 230 mm i debljinu od 1.47 mm, napinju se, vrhovi zubaca proširuju tlačenjem i oštre. Nakon tlačenja debljina vrhova zubaca pile iznosi 2.6 mm. List pile obično se može oštriti 3 do 5 puta. 4. NEKE ZAKLJUČNE PRIMJEDBE Proces piljenja u toj pilani organiziran je vanredno racionalno, naročito tehnološki proces neobrubljene piljene građe četinjača. To se ogleda u kvalitativnom i kvantitativnom iskorišćenju drvne mase pilanskih trupaca kao i u vrlo visokoj produktivnosti rada. Produktivnost rada kod prerade pilanskih trupaca četinjača u neobrubljenu piljenu građu (samice) iznosi 0.369 std/h odnosno 1.724 m3/h neobrubljene piljene građe četinjača. Produktivnost rada kod prerade pilanskih trupaca listača (hrasta) u obrubljenu piljenu građu (isključivo daske i mosnice) iznosi 0.195 std/h odnosno 0.911 m3/h obrubljene piljene građe hrasta. Prosječna produktivnost te nove pilane iznosi 0.311 std/h odnosno 1.453 m3/h. Podatke o prosječnoj produktivnosti rada jedne pilane vrlo teško je komparirati s prosječnom produktivnosti rada svih pilana u toj zemlji. Prosječna produktivnost rada svih pilana u Švedskoj u 1965. godini iznosila je 0.05 std/h odnosno 0.234 m:i/h (8). Komparacija podataka o prosječnoj produktivnosti rada svih pilana u Švedskoj u 1965 .godini i istih podataka u novoj pilani u Nybro pokazuju da je produktivnost rada u novoj pilani za oko 6 puta veća od prosječne produktivnosti rada svih pilana u Švedskoj. Pilana u Nybro podignuta je troškom od 16 miliona švedskih kruna (nešto više od 12 miliona DM odnosno 3 miliona USA dolara). Neki autori (Köhler) postavljaju pitanje da li će ta pilana od početka svoga rada poslovati ekonomično, i da li se na realizaciju tog projekta moglo odvažiti samo jedno poduzeće, koje se ograničilo samo na prvu fazu prerade. Van svake je sumnje da je pilana u Nybro najmodernija pilana u svijetu i da je realizacija toga projekta dokaz da u tehnološkom procesu piljenja piljene građe nema mirovanja i da elektronska obrada podataka nije grana moderne tehnike koja će se zaustaviti na vratima pilane. LITERATURA 1. Thunel l B.: Automation im Sägewerk, Holz als Roh- und Werkstoff, XVIII, 1960, 1, s. 1—9, Berlin. 2. Köhle r G.: Das modernste Blockbandsägewerk der Welt, Holz-Zentralblatt XCIII, 1967, 153, s. 2374—2376, Stuttgart. 3. Vlasov G. D., Kulikov V. A. i Rodionov S. V.: Tehnologija derevoobrabativajuščih proizvoidstv, 2. izd., 1967, s. 117—120, Moskva. 4. Elektroniken gör det i Nybro sä länge propparna häller, Sägverken, XXI, 1968, 1, s. 22—23, 25, 28—29, 33, Stockholm. 5. Bandsägewerk der Fa. Kähr Maskirer A. B., Holzindustrie, XXI, 1968, 3. s. 78— 82, Leipzig. 6. Fouche r D.: Une scierie suedoise ä programmati.on electronique, Revue du boiis et de ses application, XXII, 1968, 4, s. 4—11, Paris. 7. Erstes elektronisch gesteuertes Bandsägeweik Typ 0875, Holz als Roh- und Werkstoff, XXVI, 1968, 5, s. 180—185, Berlin. 8. B o 1 j a n t i s k a j a L. S.: Lesnaja promyslennost, XLVII, 1968. 5, s. 32, Moskva. |