DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1968 str. 44 <-- 44 --> PDF |
(u konkretnom slučaju postojalo je samo specifično 1963/64 godine, a periodi pre nje i posle su slični) i da u oba ta perioda imamo zasade koji su osnovani jedinstvenom tehnologijom uzgoja. Da u Jugoslaviji nismo očekivali drugačije i pozitivnije (u svakom pogledu) ponašanje topola sa dvogodišnjom sadnicom i dalje bi ostali na plantažnim zasadima sa jednogodišnjim sadnicama, pa i zbog toga kada govorimo na pr. o osetljivosti klona 1-214, moramo voditi računa o oblicima njegovog uzgoja, jer taj značajan faktor čini, da se ovaj klon u istim uslovima dijametralno drugačije ponaša. Svakako se to odnosi i na druge topole. Klon 1-214 uzgaja se na terenima Oglednog dobra od 1958 godine. Do 1962 godine ovaj klon je u ispitivanju i u proizvodnji sa jednogodišnjim sadnicama, a od tada se u proizvodnim zasadima uzgaja sa sadnicama starosti 2/3. U određenim eksperimentalnim zasadima uzgaja se i dalje sa jednogodišnjim sadnicama. Za problem o kome diskutujemo interesantan je na pr. jedan takav objekat (»Majurska ada«) gde se ovai klon prati uzgojen jednogodišnjim sadnicama i sadnicama starosti 2/3. Zasad je osnovan u proleće 1965 godine. Do danas su u ovom zasadu masovno ispucala stabla od dvogodišnjih sadnica, dok od jednogodišnjih nema ni jedno ispucalo stablo. Evo još nekih podataka za ovaj zasad, jer ih smatramo važnim za našu pretpostavku o pucanju stabala klona 1-214 kada se on uzgaja sa sadnicama 2/3. Srednje stablo uzgojeno od sadnice 2/3 imalo je prirast temeljnice u drugoj vegetaciji (1966) 45,9 cm2. Prirast temeljnice srednjeg stabla od sadnica starosti 1/1 u istom periodu iznosio je 16,86 cm2. Ako se ovi jednogodišnji prirasti stave u odnos prema temeljnici srednjeg stabla na početku druge vegetacije dobićemo ove koeficijente: 45,9 16,86 K 2/3 = = 1,8; K 1/1 = = 13,6 25,5 1,24 Visinski prirast te godine kod sadnica 2/3 bio je 1,97 m, a kod sadnica 1/1 je 3,04 m. Relativno slabije prirašćivanje stabala od sadnica 2/3, učinilo je, da rane načinjene u rastilištu na ovim jakim sadnicama ne obrastu ni posle druge vegetacije (Slika 3). Zasadi ovog klona uzgojeni sa jednogodišnjim sadnicama u periodu od 1958—1962 godine, prošli su bez pukotina i u 1962/63 godini, kada je na Oglednom dobru zabeležena temperatura —29,2° C (januar 1963). I u periodu od 1963/64 godine do danas, kada su stabla koja su uzgojena od sadnica 2/3 masovno pucala, zasadi klona 1-214 osnovani jednogodišnjim sadnicama ili nemaju ispucalih stabala ili se u takvom zasadu veoma retko nađe stablo sa pukotinom*. * Tokom istraživanja pojave pucanja u proleće 1966 godine obišli smo mnogo zasada klona 1-214 koji su osnovani jednogodišnjim sadnicama (Slovenija, Hrvatska, Vojvodina, Srbija) i u njima bez obzira na starost zasada i svojstva zemljišta nije evidentirana ova pojava. 206 |