DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1968 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Najtopliji mesec novembar u osmatranim periodima na Oglednom dobru imao je za 10,1° C nižu srednju temperaturu od novembra 1963 godine u Baranji. Ovakvi uslovi koji se karakterišu postepenim padom temperature do januara, ne bi po pretpostavkama M. Vasića trebalo da izazovu pucanje, jer uz takve uslove koji su vladali i u Baranji do 1963/64 (grafikon br. 1 i članak M. Vasića) godine nije bilo pucanja stabala italijanskih klonova i odomaćenih kultivara. Međutim 1964/65 godine u plantažama u Baranji stabla klona 1-214 i P. robuste pucaju, premda su, kako smo videti temperature slične onima koje vidimo na grafikonu br. 1 za posmatrane periode na Oglednom dobru i u Baranji pre 1963/64 godine.Za pojavu pucanja stabala klona 1-214 u periodu 1964/65 godine na Oglednom dobru, smatramo da je važno istaći, da su u tom periodu zabeležene najniže temperature vazduha —14,0° C (februar 1965 godine). Premda u ovoj diskusiji o primarnim uzrocima pojave pucanja stabala nesmatramo bitnim odnos napuklih i nenapuklih stabala u plantaži, ipak iznosimo da smo u proleće 1966 godine na Oglednom dobru — lokalitet »Kupusište « registrovali 64% prvi put napukla stabla klona 1-214. Ovaj plantažni zasad je na peskovitom zemljištu i u jesen 1965 godine završio je drugu vegetaciju. Uz temperaturne podatke koji se vide na grafikonu broj 1 ističemo još da je najniža temperatura za period 1965/66 godine zabeležena u januaru 1966 godine —20,8" C. Vidi se da je u tom vanvegetacionom periodu ispucao veći broj stabala nego na bilo kom lokalitetu u Baranji, u tzv. kritičnoj 1963/64 godini. Toga proleća registrovali smo i stabla koja su prvi put napukla posle treće vegetacije. U toku pregleda plantažnih zasada osnovanih sadnicama 2/3 na Oglednom dobru u proleće 1967 godine takođe smo konstatovali pojavu pucanja, kako na stablima starim jednu godinu tako i na starijim. Najniža temperatura za vanvegetacioni period 1966/67 godinu bila je —18,8° C (januar) i tog proleća smo takođe konstatovali da su se nekad zarasle pukotine najčešće ponovo otvorile i produžile. Jedino do sada nismo zapazili pukotine u onim plantažnim zasadima, gde je klon 1-214 kao sadnica 2/3 (ekstra i I klasa) zasađen na peskovito zemljište dubokom sadnjom, ali tako da je vegetacioni sprat došao u zemlju (Slika 1). Stablo sa slike broj 1 je u eksperimentalnom zasadu (osnovanom u proleće 1962 godine sadnicama 2/3 u kojem su ispucala samo ona stabla klona 1-214 koja su zasađena tzv. običnom sadniom (jame duboke 90 cm) odnosno ona kojima je vegetacioni sprat iznad zemlje. (Da stabla klona 1-214 uzgojena sadnicama 2/3 ne pucaju ako su zasađena dubokom sadnjom, uverili smo se u takvim zasadima i na peskovitom zemljištu kod Novog Beograda, Subotice i u Baranji. I u jesen 1967 godine uverili smo se da stabla klona 1-214 pucaju, ne samo u izuzetnim nego i u sasvim prosečnim temperaturnim uslovima Voivodine. Te jeseni odnosno 26-og novembra na Oglednom dobru — lokalitet »Tungla« evidentirali smo stabla sa novim i u tom momentu teško primetnim pukotinama. * Stabla koja su rasla jednu godinu u plantažama. 203 |