DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 85 <-- 85 --> PDF |
je to važno u lovištima visokog lova — lovištma jelena i divljih svinja. Razlozi: — dosadanšja naša i strana iskustva, gdje je ova grana privrede napredna, nepobitno to dokazuje i potvrđuje. Uprava je u ovom slučaju najbolja, najefikasnija, najnaprednija i najjeftinija. — Lovišta na visoku divljač su skupa, jer zahtijevaju velike troškove za održavanje, unapređenje i naknadu za štete drugim privrednim granama: poljoprivredi i šumarstvu u šumi ili okolini, Ikoje se izdaje ili u vidu preventive (zaštite — čuvanja, ograđivanja kultura i plantaža) ili za asanaciju troškova za uspostavljanje normalnog stanja biocenoze. — Odvojene lovne organizacije u našim uslovima u lovištima za visoku divljač posle II svetskog rata nisu postigle one uspehe za koje su bile organizovane radi unapređenja lovstva, niti su ostvarile ciljeve jedne napredne privredne grane, a pored toga znatno su skuplje; što se tiče kadrova nisu ostvarile stručniju upravu, već se oslanjaju na priučena lica sa slabim stručnim i ostalim opštim kvalifikacijama. Uprava lovišta treba da je što ´bliže objekta sa kojim gazduje, u blizini samog lovišta. Razlozi: — Glomazni administrativni aparat daleko od lovišta birokratizira samu upravu a stvarnu radnu jedinicu svodi na poslušnu grupu; samoupravljanje postaje samo izvršni organ bez ikakvih samoupravljačkih funkcija. — Pored navedenog glomazni administrativni aparat daleko od objekta sa kojim gazduje nesrazmerno poskupljuje upravu. — U centralama, koje imaju određene funkcije treba da su samo najnužnija lica radi veze sa višim organom za reprezentativna lovišta. — Privredna lovišta, kao i šume, treba da imaju potpune i sve organe samoupravljanja u smislu važećih zakonskih propisa. 7. Iz kataloga Međunarodne izložbe Jugoslavenskog odelenja vdiljivo je, da se među imenima lovaca nalaze i imena uzgajivača jelenske divljači, koji su na ovoj izložbi dobili medalje za lovačke trofeje odstreljenih jelena, i to: zlatne, srebrne i brončane. Sledeće trofeje su lovaca uzgajivača: br. 68, br. 83, tor. 102, tor. 116, br. 119, tor. 129, 136, 142, 161, 164, 177, 180, 183, 214, 224, 235 i 238. Smatram da je to jedna osnovna greška i smetnja za pravilno unapređenje lovstva, jer strastan lovac — strelac gübi osnovnu polugu svoje objektivnosti u oilju stvaranja šampiona, pošto postaje pretendent za tu trofeju. Kao eklatantan primjer navodim jednog primernog lovca, Šaler Kolmana, koji je do 1938. godine bio upravnik Šumske uprave i lovišta Tikveš na državnom dobru Belje, čije koncepcije i rad stvorile su i uslove za uzgoj sadašnjeg svetskog šampiona (vidi Ünnepnapok: Gröf Sečenji Zigmond, 1965, Budimpešta). On je u svojoj dugotrajnoj lovačkoj karijeri odstrelio 2.800 komada jelenske divljači, ali ni jednog lovnog jelena sa trofejnim rogovljem. Isti lovac je imao trofeje, ali samo razne abnormalne rogove, »razbojnike«, jelene u opadanju i škart. Da bi pojedine kapitalce za vreme rike sačuvao od tada na glasu čuvenih krivolovaca iz Aljmaša, Bačkog Monoštora i Belog Brđa.vodio je sa svojim ljudima čitave bitke sa tim krivolovcima. Isti lovni stručnjak koji je bio sedma generacija čuvene familije lovaca, nije mogao ni da zamisli da se odstreli rasplodni bik ili jelen budućnosti. Zaključak Lovište u Baranji — Beljsko lovište je ranije i sada glavno lovište za jelensku divljač u SFRJ. Baranja je bila i ostala prirodni centar i uzgajalište Podunavskog jelena sa osnovnim rezervatom — užim rezervatom u Tikvešu, a u taj uži rezervat spadaju sve šume od Kazuka (pristanište Kazuk na Dunavu na desnoj obali) do ušća Drave u Dunav, odnosno do reke Drave. Čuvajući taj osnovni rasadnik jelenske divljači, sačuvaće se i osnovni soj i fond te plemenite divljači. Ovo lovište je najveće površinski, brojno najjače i najkvalitetnije. Ostala lovišta u Podunavlju su pre II svetskog rata bila periferna i sva jelenska divljač imala je pravac kretanja — migracije od severa i juga prema centru užeg rezervata u Tikvešu. Izgradnjom nasipa Siga—Kazuk u Bačkoj (na levoj obali Dunava) životni uslovi kako biljnog tako i životinjskog sveta su izmenjeni bitno u tim šumama. Ti novi uslovi nalažu, da se posebno i odvojeno svestrano proučava život i uslovi života na levoj a posebno na desnoj obali Dunava. To je baš i omogućeno i ekonomski stručno, a i politički, a i lako sprovodljavo na bazi slobodnog razvoja savremene proizvodnje i zdrave stručne utakmice u interesu unapređenja proizvodnje, kako to načela privredne reforme nalažu. Što se tiče naučnog rada na unapređenju i proučavanju života Podunavskog jelena centar tog naučnog rada treba da se nalazi u užem rezervatu, ali da deluje na bazi 83 |