DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 84 <-- 84 --> PDF |
sredstva u jednom lovištu mogu trošiti samo za unapređenje toga lovišta, a ne za lovstvo uopšte, jer »odlivanje« čini kontrolu iluzornom. Samo je organizacija, koja upravlja lovištem, u slučaju veće akumulacije sredstava, vlasna da da sredstva za lovstvo za unapređenje drugih lovišta ili slično. 4. Statistika je osnov naprednog gazdovanja, a i ta statistika mora da bude tačna za svako lovište, pa tako i za lovište jelenske divljači. Netačna statistika, bilo da je ona nenamerna (slučajno), bilo da je »montirana« zbog izvesnih razloga, ona stvara uslove za neobjektivne zaključke i zloupotrebu tako, da se ili postignuti uspeh precenjuje, ili stvarni uspeh podcenjuje. ka u Novom Sadu nepotrebno je u Katalogu izloženih trofeja učinjen propust, koji su primetili posetioci lovci. O tome »Somborske novine« pod naslovom »Opravdana primedba — Zašto su trofeji pogrešno prikazani u Katalogu« donose sledeći članak: »Od sindikalne podružnice Šumskog gazdinstva u Somboru dobili smo pismo u kome se traži ispravka u Katalogu Međunarodne izložbe lova i ribolova. U pismu se kaže: 30 septembra članovi radnog kolektiva Šumskog gazdinstva Sombor posetili su izložbu lova i ribolova na Novosadskom sajmu. Tom prilikom konstantovali smo, upoređujući na licu mesta podatke navedene u Katalogu izložbe sa podacima na tabeli pojedinih trofeja ili sa ličnim znanjem članova kolektiva koji su svojevremeno učestvovali na odstrelu, da su trofeji pogrešno prikazani kao da su odstreljeni u lovištu Belje. Međutim, to su trofeji odstreljenih jelena u lovištu Šumskog gazdinstva Sombor (ranije Podunavsko lovište Bezdan-Kozara), odnosno u šumama koje ne pripadaju Belju već Šumskom gazdinstvu Sombor. Radi se ovde o jednoj kardinalnoj grešci (namernoj ili nenamernoj), o pogrešnom obaveštenju ljubitelja lova, šire javnosti i poznavaoca prilika. Trofeji jelena pogrešno evidentirani u Katalogu nalaze se uglavnom na delu izložbe SFRJ i SR Nemačka a to su: SFR Jugoslavija po katalogu br. 1, br. 15, br. 31, br. 260, tor. 281, br. 321. Među ovim trofejama nalazi se, pod red. br. 1 i prvak sveta sa 248,55 poena. SR Nemačka po katalogu br. 1, br. 3, br. 4, br. 5. Svi ovi lovački reviri nalaze se u bivšem Podunavskom lovištu Bezdan -Kozara, odnosno u šumama Šumskog gazdinstva Sombor, a ne na Belju. Mišljenja smo da je trebalo označiti tačno mesto gdje je divljač odstreljena bez obzira na dosadašnje promene vlasnika lovišta. Slične primeđbe mogli smo da čujemo i od ostalih Somborskih lovaca čiji su trofeji nagrađeni medaljama na Međunarodnoj izložbi lova i ribolova u Novom Sadu.« Ovaj članak izašao je u Somborskim novinama od 13. oktobra 1967. na 7. strani. Smatram, da je ime Belj e tako slavno i poznato, da mu nije potrebna ovakva reklama. Evo šta stoji u istorijskom opisu »Belja« (Bellyei uradalomnak Leiräsa) iz 1883. godine, izdanje Zemaljskog Mađarskog poljoprivrednog društva Beč: »Imanje Belj e dobilo je ime od istoimenog sela Belja , koje leži 5 km severno od grada Oseka. Nadvojvoda Eugen Savojski, slavni vojakovođa posle pobedonosne bitke protiv Turaka kod Sente 1688. godine dobio je u znak priznanja od austrijskog cara Leopolda I kao poklon ovo veliko imanje. Nadvojvoda je u selu Belju (sada Bilje) sazidao 17C7. godine dvorac, koji postoji još i danas i ovaj je ogradio sa utvrđenjem, a ulaz je branio sa visećim pokretnim mostom. Kako nije imao naslednika (bio je do smrti neženja), imanje se vratilo kruni, koja ga je prodala princezi Mariji Kristini, supruzi Saksonsko-tešenskog vojvode, a ovaj je u testamentu imenovao opštim naslednikom Luja Karla carskog vojvodu. Ovaj poslednji je 1822. godine ovo veliko imanje proglasio kao fideikomisno dobro. Fideikomisno dobro Belje nalazi se u Baranjskoj županiji, a prostire se od ušća Drave u Dunav na desnoj obali Dunava prema severu; u sredini imanja od pravca zapad prema istoku od mesta Manastira (Beli Manastir) do Batine na Dunavu prostire se Bansko vinogorsko brdo u dužini od 21 km i širine 6 km. Veličina celog imanja Belje iznosi 109 060 kj.« Trijanonskim ugovorom o miru 1920. godine deo imanja (dve trećine ukupne površine) pripalo je Jugoslaviji i tako je ovo postalo najveće državno dobro Jugoslavije. Prema gornjem tačno i jasno se zna šta je Belje i nije potrebno slavnom imenu Belje i lovištu Belje, da se divljač odstreljena u šumama Bačke (na levoj obali Dunava) proglasi Beljskim. Iz pomenutog Kataloga je vidljivo da se može i tačno evidentirati rogovlje i lovac koji je istog jelena odstrelio i mesto lovišta. Pod red. br. 250 Jugoslavenskog dela kataloga za jelensko rogovlje navedeno je tačno sledeće: br. 250 lovac Borovnik Ljudvig, lovište Kozara (Bačka), godina odstrela 1961, oeena 235 poena I. 5. Organizacija koja upravlja — gazduje sa šumom — potrebno je da gazduje i sa lovom — lovstvom u istoj šumi, a naročito |