DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 69 <-- 69 --> PDF |
polen belog bora može delimično klijati na sobnoj temperaturi od 15° C. Mamaev (11) je vršio komparativna istraživanja. Naime, on je polen belog bora pose jao da klija na sobnoj temperaturi i u termostatu na temperaturi od 29— 30° C. Kod njega je na kraju šestog dana (koliko je trajao ogled) bolje proklijao polen na sobnoj temperaturi, gde je temperatura varirala od 15 (noću) do 25° (danju). Mi smo proučavanju klijanja molike prišli isključivo na sobnoj temperaturi, gde se ona kolebala između 15—25° C. I pored toga što su polenova zrna u toku prva dva dana klijala znatno sporije (u prošeku oko 25% od ukupne količine), na kraju ogleda procenat proklijalih polenovih zrnaca je sasvim zadovoljavajući. Toplotni faktor ima direktnu vezu sa brzinom klijanja polena. Tako, povećanje toplotnog gradijenta od 15—20°, a zatim i do 25" C, svakog puta je stimulirao povećanje energije klijanja polena. Na osnovu ovoga može se pretpostaviti da u prirodnim uslovima polen molike znatno brže klija u podnevnim časovima i nešto kasnije, jer je temperatura u tim časovima veća i kao rezultat toga ženski i muški cvetovi više se otvaraju. Dalja istraživanja treba da se vrše komparativno, to jest da se ogledi postave istovremeno i na sobnoj — promjenljivoj temperaturi, kao i na stalnoj temperaturi — u termostatu, pa i napolju, kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi u kojim slučajevima polen molike bolje klija. Što se tiče uticja svetla na proces rašćenja polenovih cevi, još nije u potpunosti jasna njegova uloga, te iz tih razloga ovom pitanju treba pokloniti posebnu pažnju. 3. Polen molike, a to je slučaj i kod većine drugog šumskog drveća, počinje klijati veoma brzo. Ako se radi sa zdravim polenom i u povoljnim okolnostima »in vitro«, još u prvim časovima on apsorbuje vodu iz rastvora i počinje bubriti. Prema podacima Mamaeva (11) u termostatu već kroz 24 časa od početka ogleda, u prošeku bubri i klija oko 2/3 zrnaca, a od te količine 1/3 formira polenovu cev. Ovo se uveličavanje produžava i u toku drugog dana, a nakon toga klijanje počinje opadati. Na promenljivoj — sobnoj — temperaturi klijanje ide znatno sporije, i ako to uporedimo sa literaturnim podacima koji se odnose za tok klijanja u termostatu — na stalnoj temperaturi — ovo zakašnjenje je u zaostatku za oko dan-dva. Energija klijanja u našim ogledima, osim manjih izuzetaka, najveća je u toku drugog i trećeg dana, jer u tom periodu najveći deo polenovih zrnaca formiraju polenovu cev. Klijanje se polena produžava i četvrtog, petog pa i šestog dana od sejanja polena, samo sa znatno umanjenim tempom. ZAKLJUČAK Prilikom ispitivanja klijanja polena Pinus peuce »in vitro« na promjenljivoj — sobnoj — temperaturi utvrdili smo sledeće: 1. Sveže sakupljeni polen Pinus peuce najbolje klija na 3´%. 25%, 20% i 1%-om rastvoru glikoze + 2%-om rastvoru agara. Skoro iste rezultate (osim neznatne razlike) dobili smo i prilikom upotrebe samo rastvora glikoze. U tom slučaju najbolje rezultate dale su ove koncentracije: 25%, 10%, 3% i 5%-ni rastvor glikoze. |