DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 66 <-- 66 --> PDF |
i na 3´%-om rastvoru (10.50%). Prošek klijanja u ovom rastvoru iznosi 9.88%, što predstavlja veoma nisku vrednost. b) Uticaj temperature, režima osvetljavanja i vlage na proces klijanja polena. U našim ogledima koji su vršeni isključivo na promenljivoj (sobnoj) temperaturi, klijanje se je odvijalo sporije nego što bi to bio slučaj kada bi se radilo< na nepromenljivoj temperaturi u termostatu. 20—25´% zrnaca formira polenovu cev počev od drugog dana, i taj se proces produžava sve do šestog dana. To nam govori da od uslova koji povoljno utiču na klijanje polena, na prvom mestu treba uzeti smanjenu količinu toplote i kolebanje temperature (u našem se ogledu sobna temperatura kretala od 15 do 25° C), a i svetlost je isto tako zavisila od doba dana odnosno od toga dali je vreme bilo vedro ili oblačno. Takav režim je potpomagao formiranje polenovih cevi kod većine polenovih zrnaca, i pored toga što je tok klijanja bio nešto sporiji. Može se reći da povećanje temperature sredine stimulira razmenu procesa u živoj ćeliji, i na taj način ubrzava proces klijanja. Povećanje temperature do 25° C i nešto više u uslovima planine Perister, u vreme oprašivanja molike i klijanje mikrospora, dešava se vrlo retko. Iz tabele 1. vidi se da se u to vreme srednja mesečna temperatura kreće oko 15.3°, a srednja dnevna temperatura u tom periodu je oko 12—18° i samo u podne — u toku 2—4 časova — ona se penje na cea 20—25°. Višak topline u našim ogledima navodi na to, da manji deo polenovih zrnaca ne izdržava duži uticaj visoke temperature i gine, ili gubi sposobnost klijanja još tokom bubrenja ili u procesu klijanja. Izneseni podaci u tabelama odnose se na klijanje polenovih zrnaca u vlažnoj sredini. Praktično, pod pokrivnim staklima — kakav je u stvari bio slučaj u našim ogledima — isparavanje se skoro u potpunosti prekraćuje i rastvor skoro čitavo vreme ostaje na istom nivou koncentracije. Vrlo je verovatno da je i temperatura u takvim slučajevima nešto veća, nego što bi to bio slučaj kada bi se radilo sa otvorenim staklima. Sve to nije moglo da unekoliko ne uspori i smanji proces klijanja. U toku ogleda uticaj temperature se sjedinjuje sa prisustvom osvetljenja i deluju kombinovano, na taj način što se posude sa posejanim polenom nalaze na osvetijenom prostoru u sobi. Prilikom kolebanja sobne temperature od 12—16° primećuje se pojava gljiva, naročito u slučajevima kada se je radilo bez posebnih udubljenih stakala, koje isprepliću i razlazu polenova zrna. Kod temperature od oko 20—25° procenat proklijalih polenovih zrnaca je znatno veći (40—80%). Prema tome kao optimalnu sobnu temperaturu za klijanje polenovih zrnaca molike može se smatrati ona između 20—25° C, jer se na ovoj temperaturi količina proklijalih zrnaca povećava za 2—4 puta u prošeku. c) Energija klijanja u toku pojedinih dana. Najveći deo polenovih zrnaca uglavnom klija posle 48 časova nakon setve, odnosno počevši od drugog dana. Iz grafikona 1, 2 i 3 to se najbolje može utvrditi. Tako, u I ogledu u toku drugog dana je proklijalo za 5% više polena u odnosu na prvi dan; trećeg dana za 11.98% više u odnosu na drugi dan; četvrtog dana za 5.14% više u odnosu na treći dan, a poslednjeg dana 3% više u odnosu na peti dan. I u II. ogledu situacija je istovetna, a najveći procenat klijanja je zapažen (15.3%) između drugog i trećeg dana, dok je najmanji (3.62%) između pe 64 |