DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 27 <-- 27 --> PDF |
erozione ugroženosti E prikazani su tablici br. 3, kolone 2—6. Prilikom razmatranja izračunatih vrednosti moramo da uzmemo u obzir sledeću klasifikaciju: log E E eroziona ugroženost do 1.7 do 50 mala od 1.7 do 2.4 od 51 do 250 umerena od 2.4 do 2.7 od 251 do 500 pojačana od 2.7 do 3.0 od 501 do 1000 velika od 3.0 do 3.3 od 1001 do 2000 veoma velika preko 3.3 preko 2000 izvanredno velika Prema izračunatim vrednostima koeficijenta E situacija u slivu Morave je nešto izmenjena. Neki slivovi koji imaju pojačanu pluviometrijsku ugroženost zadržali su i pojačanu erozionu ogroženost, kao na primer Džepska reka, Vladina i Veternica u slivu Južne Morave, Moravica i Ibar do Sitnice u slivu Zapadne Morave i Crnica u slivu Velike Morave. Neki slivovi, i ako imaju pojačanu pluviometrijsku ugroženost, eroziona ugroženost im je umerena radi relativno malih nagiba terena. To su slivovi Belice i G.ruže, kao i slivovi Peka i Belog Drima. Sa druge strane, izvestan broj ispitivanih slivova koji imaju umerenu pluviometrijsku ugroženost usled padova terena imaju pojačanu erozionu ugroženost. To su slivovi Jelašnice i Nišave u slivu Južne Morave i Veliki Rzav i Studenica u slivu Zapadne Morave. Važno je napomenuti da u slivu Južne Morave pojačanu erozionu ugroženost konstatujemo na 4848 km2 ili na 30% ukupne površine sliva. Kod Zapadne Morave taj procenat iznosi 21, a u slivu Velike Morave samo 5.3. — Ukupno u slivu reke Morave pod pojačanom erozionom ugroženošću nalazi se 8206 km2 ili 22% površine sliva. Kao zaključak i upozorenje treba istaći da se 1/8 površine SR Srbije južno od Save i Dunava nalazi pod pojačanom erozionom ugroženošću, koja prema mišljenju Furnijea, u prvom redu znači realnu mogućnost ubrzanih erozioni h proces a čija akceleracija naglo raste sa stepenom erozionog procesa. Ova konstatacija je važna iz razloga što se najveći deo ugrožene površine nalazi u Slivu Južne Morave gde su erozioni procesi velikog stepena već sada zahvatili zamašne površine. LITERATURA 1. Kalini ć ing. Zivko: Erozija u SR Srbiji — prikaz stanja. Simpozium o problemima erozije u SR Srbiji. Beograd 1967. 2. Petrovi ć ing. Dirnitrije: Rasprostranjenost bujica i erozije u NR Srbiji. — Prvo savjetovanje. — Akademski Savet FNRJ. — Beograd 1955. 3. Fournie r F.: Climate et eros´on. Presses universitaires. Paris 1960. 4. Koli ć dr. Borislav: Proučavanje odnosa strukture padavina i ukupnog godišnjeg oticanja u području nekih projektovanih akumulacija u slivu Velike Morave. — Doktorska disertacija. — Beograd 1964. 5. Institut za vodoprivredu »Jaroslav Černi«: Proračun deformacija korita Dunava za 25 god. rada HE »Đerdap«. — Beograd 1964. 6. Hidrometerorološki zavod SR Srbije: Podaci padavina SR Srbije za period 1925—60. |