DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 63 <-- 63 --> PDF |
metode primenljive u šumarskim istraživanjima u statističkom smislu. Pored ovih stanica, smeštenih u krugu Šumarske škole, postoje i dve stanice izvan Nancy-a i to u Bordeaux-u i u Avignon- u. 6. Stanica za šumarska istraživanja u Bordeaux-u, koja se nalazi na oko 22 km zapadno od Bordeaux-a, u državnoj domeni Hermitage u Pierroton-u. Ova stanica ima tipičan regionalni karakter i njen rad je orijentisan na gaskonjske šume primorskog bora (manje ostalih vrsti) na dinama landi. Stanicom rukovodi poznati šumarski stručnjak Guinaudeau, a istraživanja su podeljena u 4 radne grupe. To su: — uzgoj i produkcija primorskog bora sa izradom tablica prirasta, — melioracija i genetska istraživanja na primorskom boru, a u malom obimu i na duglaziji, — pedološka istraživanja i problemi primene veštačkih đubriva (u glavnom na bazi fosfata), kod podizanja novih kultura primorskog bora; izrada zonalnih pedoloških karata i istraživanja mikro-elemenata, — entomološka istraživanja koja se vrše i u saradnji sa Entomološkom stanicom blizu Nice (Antibes). Ova stanica u Bodeaux-u ima veoma povoljne uslove za rad, budući da je smeštena na jednoj šumskoj domeni sa idealnim uslovima za rad (rasadnik, ogledna polja, smeštajni uslovi, itd.). 7. Stanica u Avignon-u, kojom rukovodi Schwester, uglavnom je orijentisana na entomološka istraživanja i problem zaštite mediteranskih šuma Francuske. Momentalno je stanica okupirana problemom proučavanja jednog štetnika u mediteranskim šumama primorskog bora (Matsucoccus), kao i problemom štetnika topola. Sve ove stanice danas zapošljavam oko, 30 šumarskih stručnjaka (uključiv i jedan mali broj biologa, agronoma i dr.), kao i odgovarajući broj laboranata, tehničara i stalnih odnosno privremenih radnika. Pošto od 1965. godine više ne postoji poznata Ecole Nationale des Eaux et Forets, već je ista spojena sa Ecole Nationale du Genie Rural, to je sedište ove »nove« škole »Ecole Nationale du Genie Rural, des Eaux et des Forets« u Parizu, a u Nancy-u postoji samo jedna mala grupa od svega 3 nastavnika ,koja treba da održava specijalizovanu nastavu iz oblasti šumarstva u vidu kurseva, odnosno u toku semestra predviđenih po nastavnom planu. Uz »deo« ove pariške škole, postoje i 3 laboratorije. To su: — Laboratorija za botaniku, kojom rukovodi prof. Jacamon, — Laboratorija za tehnologiju drveta, kojom rukovodi prof. Venet, — Laboratorija za entomologiju, kojom rukovodi prof. Joly. Naziv »Laboratorija« može potpuno zameniti naš pojam »Institut«, koji je naziv u Francuskoj veoma ograničen. U vezi nove organizacije šumarske naučno- istraživačke službe, uglavnom se manje iznose njene slabe strane, već se naprotiv više ističe korist koju pruža povezanost s organizacijom poljoprivredne istraživačke službe, koja je u Francuskoj jako razvijena (zapošljava oko 3.000 službenika i radnika). Međutim u šumarskoj štampi i šumarskim krugovima čuju se kritike na račun same organizacije državne šumarske administracije, a naročito na račun visoke šumarske nastave, koja je zapravo sadašnjom organizacijom i pripajanjem jednoj sasvim drugoj školi, osakaćena u velikoj meri (veoma mali broj nastavnog šumarskog osoblja i gotovo ništa asistentskog kadra). B. Pejoski ISKUSTVA O UNOŠENJU ARIŠA U toku posljednjih 5—10 godina naša je operativa postigla dobre uspjehe unošenjem ariša na bivša poljoprivredna zemljišta, bujadnice, degradirane sastojine sjemenjače i panjače. Kakav će uspjeh biti odraslijih kultura, ne može se pouzdano predvidjeti zbog uglavnom nepoznatog porijekla sjemena, staništa i smjese drveća. Problem uspjeha i neuspjeha ariševih nasada razmatra se na čitavom području Evrope u toku posljednjih decenija. U vezi s tim problemom iznest ćemo kratak izvod iz istraživanja o rezultatima introdukcije ariša u području švicarskog sredogorja. Leibundgut H.: Untersuchungen über Ergebnisse der Lärchenanbaues im schweizerischen Mittelland. Schweiz. Zeitschrift für Forstwesen, IV/1967. str. 183—208. Na temelju 23 više-manje upotrebljiva diplomska rada studenata, u kojima je ispitano 808 ariševih kultura, izabrano je i brojčano po određenom sistemu »obrađeno « 145 sastojina. Te se sastojine nalaze na ovakvim staništima: 400—500 m n. v., 750—1200 mm dobro raspoređenih godišnjih oborina; temperatura srednja godišnja 7—9°, januarska —2,5 do —0,5°, julska 15—19°; starije geološke formacije, serija smeđih tala; areal uglavnom bukve i hra |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 64 <-- 64 --> PDF |
sta. Upotrebljene su uglavnom alpske provenience; koliko su utjecale na rast i prirast, nije dovoljno poznato. Ariš se dobro razvija na staništima šume kitnjaka — bukve. Česti su neuspjesi na staništima šume lužnjaka — graba, javora — jasena, (tipične šume bukve) i jele — bukve, sve zbog konkurenciie drugog drveća, neodgovarajuće klime ili tla. Ne valjaju jednodobne mješovite sastojine, nego dvoslojne sa znatno nadstojnim arišem. Nije opažen značajan utjecaj reljefa i geološke podloge na sastojine. Viši položaji s manjom inklinacijom su osobito dobri. Veoma su važna fizikalna svojstva tla, osobito kapacitet za vodu i zrak. Općenito se ariš ističe velikom ekološkom amplitudom. Nema paralelizma između kvantiteta visinskog prirasta i kvalitete debla. Na primjer: na svježim, teškim tlima šume lužnjaka— graba i javora—jasena visinsko prirašćivanje je odlično, a oblik debla je nepovoljan; na dreniranim, mineralno-siromašnim ali fizikalno dobrim tlima manje su visine a bolji oblik debla. Ekspozicije, osim osojne sjeverne, nisu značajne za uspijevanje ariša. Lošiji su za nj položaji s većom vlagom zraka i mokrim snjegovima. Važni su uzgojni odnosi: vrsta i oblik smjese. Ariš treba da zauzima više biotske položaje, u njegovim sastojinama treba vršiti rane i redovne prorede. Kitnjak, grab i lipa najbolje su vrste drveća za podstojni dio sastojine; smreka je najlošija kad je istodobna kao ariš. Sjetva je bolja nego sadnja 3—4 godišnjih »snažnih« sadnica. Takve sadnice doduše brzo rastu u visinu, ali stvaraju loš sistem korijena te stabla nisu dovoljno stabilna protiv loših utjecaja vjetra i mokrog snijega, osobito na fizikalno nepovoljnim tlima. Ariševe sadnice treba da su stare 1—2 godine. Veliko značenje kod osnivanja ariševih kultura treba da ima porijeklo sjemena. Nevaljan izbor provenijence i staništa, nevaljana smjesa drveća i nepotpuno njegovanje glavni su uzroci neuspjeha. J. Safar cScettiu c/y&&u aodinu 1968. Silini Sucadnicima, pcetpLatnicima i pcifateL^ima keli OlcedniM&o |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 65 <-- 65 --> PDF |
ŠUMSKO GOSPODARSTVO KARLOVAC Ulica Lole Ribara 29 — telefon 37-61, 37-11 Sa svojim radnim jedinicama u: Cetingradu, Draganiću, Dugoj Resi, Jastrebarskom, Karlovcu, Krašiću, Krnjaku, Pisarovini, Rakovici, Slunju, Topuskom, Vojniću i Vrginniostu Želi svojim poslovnim prijateljima i suradnicima SRETNU NOVU 196 8. GODINU ŠUMARSKI LIST — glasilo inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske Izdavač: Savez inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije u Zagrebu — Uprava 1 uredništvo: Zagreb, Mažuranića trg 11 — Račun kod Narodne banke Zagreb 301-8-2359 — Godišnja pretplata na Šumarski list: Tuzemstv o Ustanove i poduzeća 100,00 N. din. Poje dinci 20,00 N. din., studenti i učenici 5,00 N. dđn. Inozemstvo 10$ USA. — Tisak: Izda vačko tiskarsko poduzeće »A. G. Matoš« Samobor. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 66 <-- 66 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO SAVEZA INŽENJERA I TEH. ŠUM. I DRV. IND. HRVATSKE Organe de 1´ Union des Societes forestieres de Croatie — Journal of the Union of Forestry Societies of Croatia — Žurnal Sojuza inž. i teh. les. i lesprom. Horvatii — Zeitschrift des Verbandes der Forstvereine Kroatiens Glavni i odgovorni urednik Prof. dr ZVONIMIR POTOClC Tehnički urednik, lektor i korektor Ing. ĐURO KNEŽEVIĆ Izdavač: Savez ITŠIDI SR Hrvatske — Editeur: L´ Union des Societes forestieres de Croatie — Publisher: Union of Forestry Societies of Croatia — Izdatelj: Sojuz ITLILP Horvatii — Herausgeber: Verband der Forstvereine Kroatiens — Zagreb, Mažuranića trg 11 Godište Godina Tom Volume 91. ZAGRE B God Year 1967. Volume Annee Jahrgang J Jahr |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 67 <-- 67 --> PDF |
SADRŽAJ (CONTENTS - SODERŽANIE — TABLE DES MATIERES - INHALT) ŠUMARSKOG LISTA 1967. g. ČLANCI — STAT´I— ARTICLES — AUFSÄTZE 1. ŠUMARSKA GENETIKA — LESNAJA GENETIKA — GENETICS — GENETIK Vidakovi ć M.: Oplemenjivanje ariša III — Breeding of Larch III. — L´ amelioration du meleze III. — Lärchenzüchtung III. 25 Krstini c A.: Procjena stupnja nasljednosti visina i promjera za bijelu vrbu (Salix alba L.) — An estimate of the degree of heritability of heights and diameters in white Willow (Salix alba L.) computed from a clonal test of 1/1 old plants — L´ estimation ou degre de 1´ heritabilite des hauteurs des diametres chez le saule blanc (Salix alba L.) calculee au moyen d´ un test du clone etabli avec des plants ages de 1/1 ans — Die Schätzung des Grades der Erblichkeit von Höhen und Durchmessern bei der Silberweide (Salix alba L.) berechnet aus einem Klontest mit 1/1 jährigen Pflanzen . . 48 Krstini c A.: Varijabilnost i nasljednost boje izbojaka kod bijele vrbe (Salix alba L.) populacija Bakovci i Lipovljani — Variability and heritability of the colour of shoots in White Willow (Salix alba L.) populations Bakovci and Lipovljani — La variabilite et 1´ heredite de la couleur des pousses du saule blanc (Salix alba L.) dans les populations des localites de Bakovci et de Lipovljani — Variabilität und Erblichkeit der Farbe der Trieben der Silberweide (Salix alba L.) in den Populatonen der Lokalitäten Bakovci und Lipovljani 205 2. UZGAJANJE ŠUMA — LESOVODSTVO — SILVICULTURE — WALDBAU Soljani k I.: Praktična vrijednost okularne i laboratorijske procjene kvaliteta šumskog sjemena — Practical value of ocular and laboratory assessment of the quality of forest — tree seeds — Valeur pratique de 1´ estimation ä vue et en laboratoire de la qualite des semences d´ essences forestieres — Der praktische Wert der Okular- und Laborschätzung der Qualität des Forstsaatgutes 141 Safa r J.: Izmjena bukve i jele na panonskim gorama — Change of Beech Functional shaping of Beech stands in the Dinaric Alps — Formatdon fonctionnelle des peuplements dans les Alpes dinariques — Funktionelle Gestaltung der Buchenbestände in den Dinarischen Alpen 198 Vrdolja k 2.: Istraživanja o uzgoju sadnica košćele i rašeljke — Investigations on the raising of plants of the European Nettle Tree (Celtis australis L.) and Mahaleb Cherry (Prunus mahaleb L.) — Recherches sur 1´ education des plants de micocoulier (Celtis australis L.) et de mahaleb (Prunus mahaleb L.) — Untersuchungen über die Erziehung der Pflänzlinge des gemeinen Zürgelbaums (Celtis australis L.) und der Steinweichsel (Prunus mahaleb L.) 232 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 68 <-- 68 --> PDF |
Šimunovi ć N.: Odlike i primena topola u podizanju zaštitnih šumskih pojaseva — Distinctive characters and application of Poplars in the establishment of shelterbelts — Les qualites distinctives et 1´ application des peupliers dans la creation des rideaux de protection — Eigenschaften und Anwendung der Pappeln in der Anlage der Windschutzstreifen ... . 244 J. Š a f a r: Izmjena bukve i jele na panonskim gorama — Change of Beech and Silver Fir in the Pannonian mountains — Changement du hetre et du sapin dans les montagnes pannoniennes — Wechsel der Buche und Weisstanne in den pannonischen Gebirgen 291 Prpi ć B.: Prilog srašćivanju korijenja i akumulacija radioaktivnog izotopa fosfora (PS2) u lišću, deblu i korijenju poljskog jasena (Fraxinus angustifolia Vahl) u stadiju mladika — A contribution to self-grafting between roots and accumulation of the phosphorus radioisotope (P32) in leaves, stem and roots of narrow-leaved Ash (Fraxinus angustifolia Vahl) in sapling stage — Une contribution aux soudures de racines et ä 1´ accumulation du radioisotope de phospore (P32) dans les feuilles, dans la tige et dans les recines du frene oxyphylle (Fraxinus angustifolia Vahl) ä 1´ etat de gaulis — Ein Beitrag zur Wurzelverwachsungen und Akkumulation des Phosphorradioisotops (P32) im Blatt, Stamm und Wurzelsystem der spitzblättrigen Esche (Fraxinus angustifolia Vahl) im Dickungsstadium . . 482 3. UREĐIVANJE ŠUMA — LESOUSTROJSTVO — FORESTMANAGEMENT — AMENAGEMENT DES FORETS — FORSTEINRICHTUNG Bunjevcevi ć ZL: Nekoliko napomena za gospodarenje i uređivanje šuma u planinskim predjelima Like — Some suggestions for the treatment and management of forests in the mountain regions of the Lika Province — Quelques suggestions pour le traitement et 1´ amenagement des forets dans les regions montagneuses de la province de Lika — Einige Ideen zur Bewirtschaftung und Einrichtung der Wälder in den Gebirgsgebieten der Provinz Lika 1 Meštrovi ć Š.: Algan-Schaefferove i Čoklove tarife prilagođene za automatsko obračunavanje — Algan-Schaeffer´s, Schaeffer´s and Čokl´s tariffs adapted to automatic computation — Tarifs Algan-Schaeffer, tarifs Schaeffer et tarifs Cokl adaptes au calcul automatique — Algan-Schaeffer´s, Schaeffer´s und Čokl´s Massentarife angepasst für die automatische Rechentechnik 38 Cesta r D.: Prilog diskusiji o primieni tipologije u suvremenom uređivanju šuma — A contribution to the discusion on the application of typology in modern forest management — Contribution ä la discussion sur 1´ application de la typologie dans 1´ amenagement forestier moderne — Ein Beitrag zur Diskussion über die Anwendung der Typologie in der neuzeitlichen Forsteinrichtung 181 Hre n VI.: Odnos debljinske i visinske distribucije stabala u čistim sastojinama bukve nekih biljnih zajednica jugozapadne Hrvatske — Relation between diameter and height distribution of stems in pure Beech stands of some plant communities of southwestern Croatia — Repartition des diametres et des hauteurs des arbres dans les peuplements purs du hetre de certains groupement vegetaux de la Croatie du sud-ouest — Verhältnis zwischen der Verteilung der Durchmesser und der Höhen der Stämme in reinen Buchenbeständen einiger Pflanzengesellschaften des südwestlichen Kroatiens 192 Cesta r D.-Hre n V.: Prilog načinu doznake stabala kod prebornog gospodarenja — A contribution to the method of marking trees in the selection |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 69 <-- 69 --> PDF |
system of management — Une contribution ä la methode du martelage dans les coupes jardinatoires — Ein Beitrag zum Auszeichnungsverfahren im Plenterwaldbetrieb 4. ZAŠTITA SUMA — OHRANA LESA — FOREST PROTECTION — PROTECTION DES FORETS — FORSTSCHUTZ Miklo š I.: Vrbina muha šiškarica (Helicomyia saliciperda Duf.) i njezina štetnost u plantažama vrba — The Willow Gall Fly (Helicomyia saliciperda Duf.) and its noxiousness to Willow plantations-Helicomyie du saule (Helicomyia saliciperda Duf.) et sa nocivite pour les plantations du saule — Die Weidengallmucke (Helicomyia saliciperda Duf.) und ihre Schädlichkeit für die Weidenplantagen 21 Miklo š I.: Prilog poznavanju predatorske entomofaune na topolama u SR Hrvatskoj — A contribution to the knowledge of the predatory entomofauna on Poplars in the SR Croatia — Contribution ä la connaisance des insectes predateurs sur les peupliers dans la RS de Croatie — Ein Beitrag zur Kenntnis der räuberischen Entomofauna auf den Pappeln in der SR Kroatien 224 Vajd a Z.: Stanje šumskih rasadnika u SR Hrvatskoj — Condition of forest nurseries in the SR Croatia in 1966 — Etat des pepinieres forestieres en RS de Croatie en 1966 — Zustand der Forstbaumschulen in der SR Kroatien im Jahre 1966 269 Vasi ć M.: Pojava oštećenja sadnica eurameričkih topola od niskih temperatura u plantažama — Injuries from low temperatures to plants of Euramerican Poplars cultivated in plantations — Domages aux plants des peupliers euramericains cultives en plantations causes par les basses temperatures — Beschädigung der in Plantagen kultivierten euramerikanischen Pappelplänzlinge durch niedrige Temperaturen 361 5. ŠUMARSKA EKONOMIKA — EKONOMIKA LESNOGO HOZJAJSTVA — FOREST ECONOMICS — ECONOMIE FORESTIERE — FOSTWIRTSCHAFTSLEHRE Kralji ć B.: Radne jedinice u šumsko-privrednoj organizaciji — Working units in a forest-economiic organization — Unites de travail dans une organisation forestiere-economique — Arbeitseinheiten in einer Forstwirtschaftsorganisation 374 Kralji ć B.: Raspodjela dohotka u šumsko-privrednoj organizaciji — Income distribution in a forest enterprise — Distribution des revenus dans une exploitation forestiere — Einkommensverteilung im Forstwirtschaftsbetrieb 433 Plavši ć M. -Golubovi ć U.: Istraživanja postotnog odnosa sortimenata (eksploatacije šuma) u čistim i mješovitim bukovim sastojinama Gorskog Kotara — Investigations into the percentage distribution of assortments (logging) in the pure and mixed Beech stands of the Gorski Kotar region — Les recherches sur la repartition des assortiments en pour cent (en exploitation de bois) dans le peuplements purs et melanges du hetre dans la region de Gorski Kotar — Untersuchungen über den prozentuellen Sortimentsanfall (in der Waldexploitation) in Rein- und Mischbeständen der Buche im Gebiet von Gorski Kotar 456 Radovči ć A.: Rezultati utvrđivanja vrijednosti i efekti amortizacije šuma 147 Šulenti ć F.: Ekonomsko-financijska osnova gospodarenja kao sastavni dio šumsko-privredne osnove 311 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 70 <-- 70 --> PDF |
6. RACIONALIZACIJA U ŠUMARSTVU — RATIONALIZATION IN FORESTRY — RATIONALISATION DES TRAVEAUX FORESTIERES — RATIONALISIERUNG Plavsi c M.: Drvna masa, prirast i apsolutna zrelost sastojina hrasta lužnjaka (Quercus pedunculata Ehrh.) — Growing stock, increment and absolute maturity of stands of Pedunculate Oak (Quercus pedunculata Ehrh.) — Volume sur pied, accroissement et exploitabilite absolue des peuplements chene pedencule (Quercus pedunculata Ehrh.) — Bestockungsmasse, Zuwachs und absolute Hiebsreife der Stieleichenbestände (Quercus pedunculata Ehrh.) 349 Golubovi ć U.: Istraživanja najrentabilnijeg šumsko-uređajnog debljinskog stepena jele (Abies alba Mill.) za pilansku preradu — Investigations into the most profitable management diameter subclass of Silver Fir (Abies alba Mill.) for sawmill conversion — Recherches sur la categorie de diametre d´ amenagement le plus rentable du sapin (Abies alba Mill.) pour etre debitee ä la scierie — Untersuchungen über die rentabelste Forsteinrichtungsdurchmesserstufe der Tanne (Abies alba Mill.) für Verarbeitung im Sägewerk 388 7. DENDROLOGIJA — DENDROLOGY — DENDROLOGIE Mutibari ć J.: Karakteristike drva bijele vrbe (Salix alba L.) — Characters of White Willow wood (Salix alba L.) — Les caraeteristiques du bois de saule blanc (Salix alba L.) — Die Eigentümlichkeiten des Silberweidenholzes (Salix alba L.) 85 Ničota B. i M. Stamenkov: Hermafroditni cvjetovi kod bukve (Fagus moesiaca Mäly-Czecz) — Monoclinous flowers in Beech (Fagus moesiaca Mäly-Czecz) — Les fleurs monoclines chez le hetre (Fagus moesiaca Mäly- Czecz) — Die monoklinen Blüten bei der Buche (Fagus moesiaca Mäly- Czecz) 284 8. PEDOLOGIJA — POCVOVEDENIE — SOIL SCIENCE — PEDOLOGIE — BODENKUNDE Martinović J.-Komlenović N.-Milković S.: Sezonske promjene sadržaja vlage u tlu i mineralnih hrandva u iglicama u kulturi običnog bora (P. silvestris L.) i američkog borovca (P. strobus L.) kraj Ogulina — Seasonal fluctuations of the content of moisture in the soil and the mineral nutrients in the needles in a young plantation of Scots Pine (P. silvestris L.) and Eeastern White Pine (P. strobus L.) near the town of Ogulin — Variations saisonnieres de la teneur en humidite et des quantites de matieres nutritives dans les aiguilles d´ une plantation du pin sylvestre (P. silvestris L.) et du pin Weymouth (P. strobus L.) pres de la ville d´ Ogulin — Saisonschwankungen des Gehaltes an Feuchtigkeit im Boden und an Mineralnährstoffen in den Nadeln einer Kultur von gemeiner Kiefer (P. silvestris L.) und Strobe (P. strobus L.) in der Nähe von der Stadt Ogulin . . Ill Martinovi ć J.: Prilog poznavanju proizvodnih mogućnosti tala u šumskim kulturama područja Bosiljevo — Potential production of soils in the forest cultures of the region of Bosiljevo — Une contribution ä la connaissance de la production potentielle des sols dans les cultures forestieres de la region de Bosiljevo — Produktionsmöglichkeiten der Böden in den Forstkulturen des Gebiets von Bosiljevo 133 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 71 <-- 71 --> PDF |
9. AKROFOTOGRAMETRIJA Tom a š eg o v i ć Z.: Direktno određivanje distribucije površina gospodarskih jedinica po orografskim karakteristikama Aviografom B-9 — Determining directly the distribution of areas of management units according to orographic characteristics by means of Aviograph B-9 —Comment distribuer directement les superficies des unites d´ amenagement d´ apres les caracteristiques orographiques au moyen de 1´ Aviograph B-9 — Direkte Bestimmung der Flächenverteilung der Wirtschaftseinheiten nach der orographischen Charakteristiken vermittels des Aviographs B-9 54 Cestar-Hren : Primjena aerofotogrametrije u uređivanju i tipologiji šuma — Application of aerial photogrammetry in forest management and typology — Application de la photogrammetrie aerienne dans 1´ amenagement et dans la typologie forestiere — Anwendung der Luftbildmessung in der Forsteinrichtung und Typologie 400 10. RAZNO — MISCELLANEOUS — VARIETES — VESCHIEDENES Neidhard t N.-Skok o M.: Prilog pitanju postotka šumovitosti Jugoslavije — A contribution to the question of the percentage of land under forests in Yugoslavia — Une contribution ä la question du taux du boisement de Yougoslavie — Zur Frage des Bewaldungsprozents Jugoslawiens 122 Cesta r D. i Hre n VI.: Prilog definiciji sastojinskih oblika gospodarskih šuma — A contribution to the definition of stand forms of cultivated forests — Contribution ä la definition des formes du peuplement des förets cultivees — Ein Beitrag zur Definierung der Bestandsformen der Wirtschaftswälder 186 Bojani n S.: Smolarenje bijelog bora (Pinus silvestris L.) francuskom i američkom (1/2 bark chipping) metodom (utrošak vremena i proizvodnost rada) — Resin tapping of Scots Pine (Pinus silvestris L.) by French and 1/2 bark chipping methods (time consumption and labour productivity) — Gemmage du pin sylvestre par la methode francaise et americaine (»1/2 bark chipping method«). (Depense de temps et la productivity du travail) — Harzung der gemeinen Kiefer vermittels der französischen und amerikanischen (»1/2 bark chipping) Methode (Zeitaufwand und Arbeitsproduktivität) 299 11. DRUŠTVENE VIJESTI Rr: 15 godina šumarstva zadarskog područja 65 Beni ć R.: Internacionalni simpozij o sadašnjem stanju i perspektivama teh nologije sječe i izrade, manipulacije i transporta drva 71 Spo l jari ć V.: 10-godiš. postojanja i djelovanja DITSIDI SI. Brod . . . 154 Borevkovi ć I.: O razvojnim mogućnostima^ šumarstva na šumskoprivred nom području Dilj i radu šum. stručnjaka Š. G. SI. Brod 166 Biljak R.-Penzar F.: O razvoju drv. ind. u SI. Brodu i radu stručnjaka »Slavonije« drv. ind. SI. Brod 168 Škopelj a J.: Skromni jubilej 253 Zaključci sa X interfakultetske konfer. Društva stud. šum. i drv. ind. Jugo slavije: Beograd 27/3 1967 254 Plenum Saveza ITSID Hrvatske (Delnice 17/6 1967) 320 Kovačevi ć Z.: Program razvoja S. G. Delnice 323 Vukovi ć D.: Stanje šum. i drv. ind. Gorskog Kotara u privrednoj reformi . 327 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 72 <-- 72 --> PDF |
12. DOMAĆA STRUČNA LITERATURA Šafa r J.: Šume i šumarstvo na triglavskom području 69 Kalini ć M.: Marić L. — Terra rossa u Karstu Jugoslavije 171 Safa r J.: Čokl M. — Donja taks. granica i njezina ekonomičnost . . . 338 Kišpati ć J.: Stana Hočevar — Bolesti šumskog drveća 419 13. KONGRESI I KONFERENCIJE MartinovićJ. -Komlenović N.: Treći kongres Jugosl. društva za proučavanje zemljišta (Zadar 1967) . 177 Potoči ć Z.: XIV JUFRO-Kongres (Minhen, 1967) 177 Fukare k P.: Osnovana međunar. rad. zajednica za sprečavanje šteta od poplava 261 li a d o v č i ć A: Evr. komis, za šumar. (13. zasjedanje u Rimu 15—19/5 1967) . 332 14. TAKMIČENJA Würt h M.: Prvo međunar. takmičenje šum. radnika sjekača u Jugoslaviji . 77 15. STRANO ŠUMARSTVO I LITERATURA Kneževi ć Đ.: Gospodarenje šumama u Mađarskoj 73 Safa r J.: Usporedba troškova i prihoda u klasičnom i modernom šumarstvu 74 Beni ć R.: Linnard W.: Rusko-engleski šum. i drv. rječnik 172 Ani ć M.: Šumarski poliglot-rječnik (Bukurešt) 172 Ani ć M.: Grebenščikov — Rus.-engl.-franc, geobotanički rječnik ... . 172 Šafa r J.: Korbel, Vinš: Uzgoj jele 173 Šafa r J.: Kadlus — Struktura i tok podmlađivanja smrče, jele i bukve na gori Jesenik 174 Kneževi ć Đ.: Šume i šumarstvo Španije 175 Kneževi ć D.: Šumarstvo Finske 257 Šafa r J.: Schober-Fröhlich: Pokusi s arišem 260 Kneževi ć D.: Nešto o šumarstvu Indije 341 Ani ć M.: Critchfield-Little — Geogr. rasprostr. borova u svijetu . . . 421 Ani ć M.: Mooney — Rječnik etiopskog bilja 422 Ani ć M.: Benčat — Dendroflora arboretuma Mlynany 423 Ani ć M.: Streets — Egzotičke vrste drv. u brit. Zajed. naroda ... . 423 Ani ć M.: Iz historijata šum. nastave u Čehoslovačkoj 426 Pejosk i B.: Kako je danas organizirana naučno-istraživačka služba iz oblasti šumarstva u Francuskoj .. . 492 Šafa r J.: Iskustva o unošenju ariša 493 16. NEKROLOZI Ing. Mdhić Josip (piše I. Zukina) 80 Edward G. Locke (piše I. Horvat) 179 Akad. prof, dr I. Pevalek (piše Anić M.) 262 Ing. Ilija Čolović (piše D. Jedlovski) 265 Prof. dr ing. Svetislav Zivojinović (piše M. Androić) 266 Prof. dr B. Maksić (piše M. Anić) 346 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1967 str. 73 <-- 73 --> PDF |
KAZALO IMENA SURADNIKA 1967. G. Androić M.: 266 Anić M.: 172, 262, 346, 421, 422, 423 Benić R.: 71, 172 Biljak B.: 168 Bojanin S.: 299 Borevković I.: 166 Bunjevčević Z.: 1 Cestar D.: 181, 186, 400, 452 Fukarek P.: 261 Golubović U.: 388, 456 Hren V.: 186, 192, 400, 452 Plorvat I.: 179 ^ Jedlovski D.: 265 Kal ini ć M.: 171 Kišpatić J.: 419 Knežević Đ.: 73, 175, 257, 341 Komlenović N.: 111, 177 Kovačević Z.: 323 Kraljić B.: 374, 433 Krstinić A.: 48, 205 Mar Uno vi ć J.: 111, 133, 177 Meštrović Š.: 38 Mi kl oš I.: 21, 224 Mutibarić J.: 85 Neidhardt N.: 122 Ničo ta B.: 284 Pejoski B.: 492 Penzar F.: 168 Plavšić M.: 349, 456 Potočić Z.: 177 Prpić B.: 482 Radovčić A.: 147, 332 Skoko M.: 122 Soljanik I.: 141 Stamenkov M.: 284 Šafar J.: 69, 74, 173, 174, 198, 260, 291, 338, 493 Š i m n o v i ć N.: 244 Škopelja J.: 253 Špoljarić V.: 154 Šulentić F.: 311 Tomašegović Z.: 54 Vajda Z.: 269 Vasić M.: 361 Vidaković M.: 25 Vr dol jak Ž.: 232 Vuković D.: 327 Würth M.: 77 Z u k i n a I.: 80 |