DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA ŠUMARSTVA I DRVNE INDUSTRIJE HRVATSKE GODIŠTE 91 RUJAN—LISTOPAD GODINA 1967 DRVNA MASA, PRIRAST I APSOLUTNA ZRELOST SASTOJINA HRASTA LUŽNJAKA (QUERCUS PEDUNCULATA EHRH.) Prof. đr ins. MILENKO PLAVŠIC U ovom je radu donesen jedan dio materijala iz opsežnih istraživanja sadanje najpovoljnije sječive zrelosti u sastojinama hrasta lužnjaka (9). U težnji da utvrdimo tu zrelost bilo je potrebno odrediti i apsolutnu zrelost ili zrelost proizvodnje najvećeg prihoda drvne mase. Poznavanje apsolutne zrelosti naročito je važno za socijalističko šumsko gospodarstvo, ako se ima na umu cilj socijalističke privrede ili socijalističke proširene reprodukcije, koji se očituje u što boljem pokriću materijalnih i kulturnih potreba društva koje stalno rastu. Da se taj zadatak može što bolje izvršiti mora šumsko gospodarstvo voditi računa o apsolutnoj zrelosti. Apsolutnu zrelost sastojina hrasta lužnjaka moguće je utvrditi tada, kad je poznata drvna masa i prirast. Zbog toga smo proveli opsežna istraživanja u sastojinama hrasta lužnjaka da odredimo sadanju drvnu masu i prirast a potom apsolutnu zrelost, koja je kasnije poslužila kod utvrđivanja sadanje najpovoljnije sječive zrelosti. Ova istraživanja financirao je Savezni fond za naučni rad. U snimanjima mnogih sastojina pomogle su nam Sekcije za uređivanje šuma u Zagrebu, Novoj Gradiški, SI. Brodu i Vinkovcima. Saveznom fondu kao i navedenim sekcijama izražavamo zahvalnost na iskazanoj pomoći. 1. METODA RADA I REZULTATI ISTRAŽIVANJA Istraživanja su provedena u 17 gospodarskih jedinica i u 393 sastojine hrasta lužnjaka. Izbor gospodarskih jedinica i sastojina proveden je na bazi novo sastavljenih uređajnih elaborata ili šumsko-gospodarskih osnova. Gospodarske jedinice koje su došle u obzir bile su ove: »Josip Kozarac«, Šumarije Lipovljani i to hrastova računska gospodarska jedinica; Fakultetska šuma »Opeke« Šumarskog fakulteta Zagreb, »Zabarski Bok« i »Trstika« Šumarije Novska; »Migalovci« Šumarije SI. Brod; »Trstenik«, »Merolino« i »Orljak « Šumarije Vrpolje; »Banov Dol« Šumarije Cerna; »Kragujna i Kusare« Šumarije Županja; »Slavir« Šumarije Otok; »Čunjevci« i »Kunjevci«, Šumarije Vinkovci; »Narače«, »Dubovice« i »Topolovac« Šumarije Lipovac. Opis navedenih gospodarskih jedinica i gospodarenja u njima ne donosimo zbog štednje s prostorom. Napominjemo, međutim, da je on minuciozno proveden u spomenutoj studiji o sadanjoj najpovoljnijoj sječivoj zrelosti u sastojinama hrasta lužnjaka (9). |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 4 <-- 4 --> PDF |
Površina na kojoj su provedena istraživanja odnosno snimanja iznosi 4.815,67 ha. Za istraživanje su uzeti cijeli odjeli odnosno odsjeci koji sadrže čiste ili mješovite sastojine hrasta lužnjaka, poljskog jasena, nizinskog brijesta itd. Od odjela odnosno odsjeka s mješovitim sastojinama došli su u obzir samo oni, u kojima je hrast lužnjak zastupan s najmanje 0,8 u ukupnoj drvnoj masi sastojina. Otpale su sve sastojine u istraživanim gospodarskim jedinicama s manjim omjerom smjese. Kod izbora sastojina pazilo se osim toga da su dobro obrasle. Ova su istraživanj aprovedena na I., II. i III. bonitetnom razredu staništa hrasta lužnjaka. Bonitetni razredi su utvrđeni na temelju tarifa (»tabela drvnih: masa«) od Emrovića (2) na ovaj način. Sve sastojine koje su kubicirane po 10, 11 i 12 tarifi uzeto je da sačinjavanju I bonitetni razred staništa. Sastojine koje su kubicirane po 7, 8 i 9 tarifi da čine II bonitetni razred, a sastojine kubicirane po 4, 5 i 6 tarifi III. bonitetni razred staništa. Niže tarife i bonitetni razredi nisu došli do izražaja u istraživanim objektima. Pojedini bonitetni razredi staništa bili su zastupani u istraživanoj površini ovako: Bonitetni razred staništa I II III Ukupno Površina ha 2.244,54 1.980,56 590,57 4.815,67 U postotku 46,01 41,13 12,26 100,00 Istraživanjima su bile obuhvaćene četiri biljne zajednice i to: 1) tipična poplavna šuma hrasta lužnjaka sa šašem (Querceto-Genistetum elatae Horv. 1938, subas. caricetosum remotae), 2) šuma hrasta lužnjaka i brizoidnog šaša (Querceto-Genistetum elatae Horv. 1938, caricetosum brizoides), 3) vlažna šuma hrasta lužnjaka s običnim grabom (Querceto-Genistetum elatae Horv. 1938, subas. carpinetosum betuli Glav. 1961) i 4) šuma hrasta lužnjaka i običnog graba s bodljikavom veprinom (Querceto- Carpinetum croaticum Horv. 1938, subas, ruscetosum acuti). Ističemo da istraživanja nisu provođena razlučeno po tim biljnim zajednicama. Uzrok tome leži u činjenici, da su neke od tih zajednica po površini male, a po masi i kvaliteti gotovo iste, a osim toga su manjkali i pojedini dobni razredi za neke.zajednice Kao baza za istraživanje uzeti su bonitetni razredi staništa hrasta lužnjaka, što je sa gospodarskog stajališta u ovom slučaju najbolje. Metoda rada u istraživanjima bila je ova: Na bazi novo sastavljenih uređajnih elaborata na terenu su pregledom utvrđene sastojine koje dolaze u obzir za istraživanje. Za istraživanje nisu došle u obzir sastojine »normalnog stanja« na malim površinama, jer je cilj ovih istraživanja, da se utvrdi sadanje stvarno stanje i sadanja stvarna apsolutna zrelost u sastojinama hrasta lužnjaka U izbranim sastojinama polagane su primjerne (pokusne) pruge (plohe). Da rad bude što objektivniji pruge su prije polaganja nacrtane na karti i prenesene na teren. Širina pruga iznosila je 10 metara. U šumama kombinata »Spačva« u sastojinama starijima od 80 godina mjereni su prsni promjeri svih stabala. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 5 <-- 5 --> PDF |
U težnji da se dobiju što bolji rezultati, nastojali smo, da se uzme što više primjernih sastojina (odsjeka — odjela) za svaki pojedini dobni razred, zatim da pokusne plohe obuhvate, po mogućnosti, što veću površinu, jer je veličina snimljene površine veoma važna za realnost dobivenih rezultata. Na prugama (plohama) su mjereni promjeri svih stabala u prsnoj visini (1,3 m) od 10 cm na više. Debljinski su stepeni uzeti sa širinom od 5 cm. U sastojinama su snimane visine stabala, te je za svaki bonitet i dobni razred utvrđena srednja sastojinska visina. Za sastojine, koje su služile kao objekti istraživanja utvrđena je starost izbrajanjem godova na panjevima. Utvrđivanje starosti provedeno je najmanje na 10 panjeva. Utvrđenom broju godina na panju dodane su obično još dvije godine. Zavisilo je to o visini panjeva. Starost sastojine se dobila iz aritmetske sredine utvrđenih starosti za pojedina stabla. U većini sastojina provedena je doznaka za visoku umjerenu proredu, koja se u tim sastojinama provodila i to na bazi turnusa od 10 godina. Osim toga su za snimljene sastojine utvrđivane godine, kada su posljednji put bile proređivane. Nakon toga je određen intenzitet proređivanja u postotku; zatim intenzitet za svaki pojedini bonitetni i dobni razred, koji je poslužio kao baza za određivanje apsolutnog iznosa proreda po bonitetima i dobnim razredima. Sastojine su zatim u svakom bonitetnom razredu staništa uvrštene na temelju svoje starosti u dobne razrede širine 10 godina, u kojima deceniji čine sredine dobnih razreda. Raspored sastojina unutar pojedinih dobnih razreda, obzirom na njihovu starost, bio je povoljan. Izuzetak čine dobni razredi sa sredinom od 30 godina na II i III bonitetu, 70 i 80 godina na III bonitetu, 130 i 140 godina na I bonitetu, u kojima se nalazila samo po jedna do tri sastojine. Dajemo broj pokusnih sastojina (ploha) po dobnim razredima i bonitetima u tabeli 1. rab. ! / Bone teini razred — / Standorts^ lasse Starost, podina 1//tup no 30 to so 60 70 SO 90 100 I/O 120 130 /4o Alter , Jahre Gesamt Broj po/iusnih ploha -Anzahlder 4 e //l/O 34 /7 27 28 /4 9 2 t /63 Versuchs flächen // Bonitetni razred — // Standortstilasse Starostr podina ItAupno 30 40 SO eo 70 SO 90 /OO //O /20 /30 /40 Alter, Jahre Gesamt ßroj pokusnihploha -Anzahl der 3 ´7 27 33 26 /4 33 7 /9 4 --/33Versuchs ftdchen /// öonitetm razred — /// StandortsAtasse Starost r ffod/rta i/ic/pno 30 40 50 60 70 SO 90 too //0 /20 /30 /40 Alter , Jahre Gesamt Broj po/tusnthploha-Ar>2aht der 2 !7 /3 /O 3 2 ------47 Versochsfiäch en U dobne razrede odgovarajućih bonitetnih razreda uneseni su pojedini taksacijski eleemnti kao: broj stabala, temeljnica i drvna masa krupnog drva po hektaru istraživanih sastojina itd. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Drvna masa krupnog drveta (masa iznad 7 cm debljine) utvrđena je na te melju tarifa od Emrovića1) (2). Drvne mase za sredine dobnih razreda (decenije) izravnane su računsko-grafički po metodi Bruce-Schumacher (1) uz pomoć te žina. Kao težine uzete su sume površina pokusnih ploha u svakom pojedinom dobnom razredu. Nakon toga je, na poznati način, utvrđen tečajni godišnji pri rast i prosječni godišnji dobni prirast od ukupne proizvedene mase krupnog drva, zatim postotak prirasta drvne mase. Rezultate dajemo u tabeli 2. Podaci za 130 i 140 godinu na II bonitetu kao i podaci za 90 i 100 godinu na III bonitetu dobiveni su preciznom grafičkom ekstrapolacijom. Napominjemo, da smo tečajni godišnji prirast, utvrđen na gornji, način, kontrolirali i putem bušenja Presslerovim svrdlom i primjenom metode »Tablica postotka prirasta« od Klepca2). Između rezultata dobivenih na različite načme bile su male razlike. Utvrdivši prosječni godišnji dobni prirast ukupno proizvedene drvne mase krupnog drva dana je mogućnost da se odredi apsolutna zrelost, koja je u visokim regularnim šumama definirana onom starošću, u kojoj taj prirast kulminira. Iz podataka tabele 2 izlazi, da apsolutna zrelost ukupne mase krupnog drveta na I i II bonitetu pada u dobni razred od 70 godina a na III bonitetnom razredu od 80 godina kada kulminira prosječni godišnji dobni prirast. Na I bonitetnom razredu nastupa ta zrelost u sastojinama hrasta lužnjaka u starosti od 70 godina, na II bonitetu u starosti od 75 godina, a na III bonitetu u starosti od 80 godina tj. u vremenu kada su tečajni i prosječni prirast jednaki (vidi si. 1). Činjenica je međutim, da za šumsko gospodarstvo nije od interesa samo proizvodnja ukupne mase krupnog drva, nego je danas od još većeg interesa proizvodnja drvne mase najvrednijih sortimenata , a to su: trupci za furnir, kladarke i pilanski trupci I klase. S time u vezi pojavljuje se problem apsolutne zrelosti navedenih sortimenata. Prema tome osim poznavanja apsolutne zrelosti za ukupnu masu krupnog drveta potrebno je poznavati u naprednom šumskom gospodarstvu i tu zrelost. Ovakvo shvaćanje zastupa u Poljskoj i Trampler (13), a mi smo ga iznijeli već ranije prilikom istraživanja apsolutne zrelosti sastojina poljskog jasena (8). Apsolutnu zrelost za naprijed navedene Sortimente utvrdili smo na temelju podataka tabele 2 (ukupne proizvedene drvne mase) i tablica postotnog odnosa sortimenata za hrast lužnjak (11). Drvna masa tih sortimenata dobivena ´) U ovim istraživanjima upotrebili smo za kubiciranje sastojina hrasta lužnjaka tarife od Emrovića, jsr ih upotrebljavaju gotovo sve Sekcije za uređivanje šuma odnosno čitava naša operativa u Posavini. Na temelju njih utvrđena je drvna masa i etat u uređajnim elaboratima — šumsko-gospodarskim osnovama. Međutim potrebno je napomenuti da smo u našim istraživanjima, a naročito kod sastava tabela sortimenata eksploatacije šuma, utvrdili, da te tarife kubiciraju tanka stabla prenisko a jaka stabla previsoko. Drugim riječima da su krivulje drvnih masa koje predstavljaju tarife nešto prestrme. No interesantno je istaći da je po Zavodu za uređivanje šuma Šumarskog fakulteta u Zagrebu kod sastava uređajnog elaborata za fakultetske šume u Lipovljanima (gospodarska jedinica »Josip Kozarac«) kao i ovim istraživanjima utvrđeno, da te tarife primjenjene na sastojine kubiciraju s malim greškama pogotovu kada se radi o srednjedobnim sastojinama, a te su u stvari najjače zastupane u našim nizinskim šumama. 2) Klepac D,. Utvrđivanje prirasta po metodi izvrtaka, Šumarski list br. 11—12, 1955. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Tab. 2 Drvna masa i prirast hrasta lužnjaka (auercus peduncuiafa z.brh.) Aod umjerene visoke prorede-firopoo drvo iznad 7cm -//o/zmasse vod Zt/t/acAs der Sfie/eicne(Qusrcus peduncutata Ef>rh.) bei massiger Hoch durch forstt/ng, Derbholz -ha Prosječni dobI ni prirast Tečajni prira0 Dtirchscnnit-st -Laufend tlicA-Jä/>r/icher Jahrlicher i-S s IS Zuwachs Zuwachs 2 ´ «*; *$ l ´S «, .*$ «´S US öS "IS i. ^ <0 S N» ti t! p0 r 8-8 Hi & § S I »> -S-t i ft RS 5 « js a < « 0,´N \ « ? (I) Jj V, V. «.nj „a N; §5 Co x io<0 1*´ <4 X *** li"3 / ßonitetni razred — / Standortsi´asse (fO,fl i >2 tarifa od Lmrovića) 3o te,7 /3,3 ISO /3 tea s,o 4o 19,1 17,2 2 te 27 2se S.4 -SL-9.3 so 21,3 267 33 S40 5,3 8,1 8,1 22,3 eo 24,0 IS,´l 3oe 37 4IB s, 1 _J^ 7.2 7o 16, f 29, 1 141 39 490 4.9 z3 6,8 so 27,6 32, 7 37 O 39 SŠ8 4,6 2,6 6,5 _ 2,» 6, 1 too So, f 39,9 419 3a €94 JL*L^ 6,8 f to SI, 1 43,4 439 3"» 741 1,7 *,* 32.0 I2.0 46,9 4S6 37 79S 3,8 -«—J 1so 32,7 so,* 472 3.5 »46 3,6 1-40 33,3 sj.e 4a e 34 $94 3.S ^i-´,* I,* // Bonitetni razred — 1/ StandortsAlasse (.7,8 i 9 tar-fa. od L~mrovića.) so 1S.O 12,G 133 S I´ll 4,4 7,2 to 17,6 i e, 2 189 i te ata 4,7 ^-*.« so ff,a ao, t 233 ISO 4,7 *< 3,8 *>* to 21,a aä,a i 71 34S 4,5 3,4 TO 23J_ *7A i OS I 407 *,* -IH 3.0 _ 9.9 SO IS,´J 3°,9 33i 4SS +, a 90 26.S 34,3 362 26 sao 4.0 2,1 too 27,5 37, 6 3flS a,8 "9 1.6 1 IO 23,5 io, 9 i 13 3.6 -^ 1 So 29,3 44,2 412 27 ÖS3 3,4 S,4 ISO 29,1 47, S 423 ie čyO i» . s.» 0,9 3,3 t 4o 30,2L SOjS 432 a« 723 3,1 «^ /// ßonitetni razred — /// StandortsAtasse (4,5i& far/fa od Lmrović — *o ts.a 16 O s tas 4,0 4,1 -_´*.* -_ so 17,9 /*,* I9S t« 214 3.9 4,3 3,0 *,s eo 19, a 21,8 \_22S te 2L2 3,7 *,* TO it, a 81,9 2S4 19 310 *L . *.* ao 23,0 ago ao 356 3,5 +,* _ -**« > a*,a ._. »o,* _ 3oa ao 3 98 3,3 *A >.f 3,9 too 2S,4 32,7 321 no 437 3.2 4,4 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 8 <-- 8 --> PDF |
na temelju podataka tablica sortimenata za hrast lužnjak predstavlja iskorišćenu masu nakon sječe i izrade bez kore. Ovo istraživanje proveli smo samo za I bonitetni razred staništa, jer je on u stvari glavni nosilac proizvodnje najvrednijih sortimenata. / öonttefm raj red // bonifefm razred 0 bonifetni razred I I * I jo +o so co 70 so yo too fro >2o I30 /*o god. St. / Prosječni doom´ i teča/ni prirast ukopnoproizvedene drvne mase (krupno drvo) Rezultate donosimo u tabeli 3. Iz tabele 3 se vidi, da apsolutna zrelost najvrednijih sortimenata pada na I bonitetu u dobni razred sa sredinom od 110 godina. Ona nastaje kada kulminira prosječni godišnji dobni prirast ukupno proizvedene drvne mase trupaca za furnir, kladarke i pilanskih trupaca I klase. Na I bonitetnom razredu nastupa ta zrelost u sastojinama hrasta lužnjaka u starosti od 113 godina. (Vidi si. 2). Ta bi starost, prema sadanjem stanju sastojina hrasta lužnjaka, predstavljala sječivu dob zrelosti proizvodnje najvećeg prihoda drvne mase tih sortimenata. 2. ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA Ako se prouče podaci tabele 2, tada se vidi, da srednja sastojinska visina na I bonitetu u 30. godini iznosi 16,7 m. Raste jačim ritmom u vremenu do 70. godine, a u višoj starosti slabije. U 100-toj godini iznosi 30,1 m, u 120. godini 32,0 m, a u 140. godini 33,2 m. Na II bonitetnom razredu je srednja sastojinska visina u 30. godini 15,0 m. Tempo rasta odnosno prirast nešto je slabiji nego na I. bonitetu do 60. godine. Jačim ritmom raste do 70. godine, a u višoj starost i slabije. U 100 godini iznosi 27,5 m, u 120 godini 29,3 m, a u 140 godini 30,2 m. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 9 <-- 9 --> PDF |
Tab. 3 Drvna masa trupaca za furnir, trupaca kladarki i pilanskin trupaca / klase urasta lužnjaka (bez Aore i gubitaka na sječi i izradi) Stammholz, für Furnierblöcke, Bootes und Sapeclocke (Güteklasse /) der Stieleiche (ohne Rinde und Verluste beim Falten und Aufbereiten) a^ c. « ? 0 <0 ? ~ ^ Ü c> 5 ´S -. CJ % -.-^ _ S ß 0 * ?. C^ Cl 1 ^ , ? < n "° Cl Ci 0 ^ V, V) CJ >v, ci * Ö.?;^; cj c ^ CJ ?%L IS.« t«.^ a < a o * S «sips 0 4! ´ 8 ? ^VN ^ 2 5^3 1 ^:^-5 cs \>?S» v. CS a ^ . C. r- s, io "\ \ i o «i a .´> < | i 5^ o ´i N i c ^ Al Ct / Bonitetni razred — / SfandorfsAlasse 40 3,1 0,4 3,5 0,09 0,4 5 SO fi,3 0,8 8,0 0,16 1,12 eo 16,1 1,9 19,2 0,32 2,23 70 34,9 4,0 42,0 0,60 2,72 so 56,2 5,9 6 9,2 0,86 2,85 90 77, 1 7,6 97,7 1,09 2,05 100 89,5 8,1 116,2 1,18 1,43 110 95,7 8,1 13 2,5 1,20 ´.i* 120 99,1 8,0 143,9 1,20 0,86 /30 100,3 7, 4 152,5 1,17 0,0 9 140 94,6 6,6 153,4 1,10 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 10 <-- 10 --> PDF |
Na III bonitetu je srednja sastojinska visina u 30 godini 13,5 m. Raste jačim ritmom do 60 godine, a u višoj starosti slabije. U 80 godini iznosi 23,0 m, a u .100 godini 25,4 m. Prsni promjer sastojinskog plošno srednjeg stabla gornje i donje etaže na I bonitetu u 30 godini iznosi 13,3 cm. Raste odnosno prirašćuje jačim tempom do 50 godine a u vejoj starosti slabije. U 100 godini iznosi 39,9 cm, u 120 godini 46,9 cm, a u 140 godini 53,6 cm. m> 3," 2,8 J> 2,t 2,1 9,0 r,a r,t ´.* 1,2 to 0,8 0,6 0,1, 0,2 1,0 so eo 70 so yo ion 110 120 /30 i4o pođ. SI. 2 Prosječni dobni i tečajni pnrjat ukupne drvne mase trt/peca za furnir, trupaca kiadar ki i pilanskcn trupaca / klase (/ tonitetm mr) Na II bonitetnom razredu je prsni promjer sastojinskog plošno-srednjeg stabla u 30 godini 12,6 cm. Raste odnosno prirašćuje jačim tempom do 50 godine, a u većoj starosti slabije. Rast odnosno prirast je nešto niži nego na I. bonitetu. U 100 godini iznosi prsni promjer 37,6 cm, u 120 godini 44,2 cm, a u 140 godini 50,5 cm. Na III. bonitetu je prsni promjer sastojinskog plošno-srednjeg stabla u 30 godini 11,4 cm. Raste odnosno prirašćuje jačim tempom do 50. godine. Rast i prirast je niži nego na I. i II. bonitetu. U 80. godini iznosi 27,8 cm, a u 100 godini 32,7 cm. Sto se tiče mase krupnog drva iz tabele 2 se vidi, da na I. bonitetnom razredu iznosi zajedno s proredom u sastojini hrasta lužnjaka u 140 godini (kod visoke umjerene prorede) 520 m3 po ha. Ukupno proizvedena masa krupnog drva je 894 nr1 po ha u 140 godini. 356 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Na II. bonitetnom razredu iznosi u 120 godini masa krupnog drveta zajedno s proredom 439 m3 po ha, a ukupna je proizvodnja mase krupnog drva 653 m3/ha. i Na III. bonitetnom razredu masa krupnog drveta s proredom u 80 godini iznosi 300 m3/ha, a ukupno proizvedena drvna masa je 356 m3/ha. U razmatranje smo uzeli na II. i III. bonitetu podatke iz 120 i 80 godina, jer su oni rezultat izmjera na terenu, dok su podaci za 130 i 140 godinu na II bonitetu, a za 90 i 100 na III bonitetu rezultat grafičke ekstrapolacije, kako smo to već napomenuli. Razmotrimo sad godišnji tečajni prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva. Iz tabele 2. se vidi, da je on na I bonitetu između 30 40 godine visok te iznosi 9,3 m3/ha. Tečajni godišnji prirast sa većom starosti sastojina neprekidno pada i to do 70 godine nešto jače, a od 70 godine polaganije. Između 130 i 140 godine iznosi godišnje 4.8 nv´Vha. Na II bonitetu situacija je slična. Između 30 i 40 godine je tečajni godišnji prirast mase krupnog drva znatan, te iznosi 7,2 m3/ha. On neprekidno i polako pada, tako da između 110 i 120 godine iznosi 4,0 m:i´ha, a između 130 i 140 godine 3,3 m3/ha. Na III. bonitetu tečajni godišnji prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva kulminira u 40 godini s 4,9 m3/ha, a poslije toga, moglo bi se reći, da je gotovo podjednak i u prosjeku da iznosi do 90 godine 4,6 m3/ha. Između 90 i 100 godine je tečajni godišnji prirast 3,9 nv´Vha. Prosječni godišnji dobni prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva — koji je indikator apsolutne zrelosti — na I bonitetu postepeno raste i postizava kulminaciju u 70 godini s masom od 7,0 m3/ha (vidi si. 1), a zatim veoma polagano pada, da u 140 godini padne na iznos od 6,4 m3/ha. S obzirom na kulminaciju tog prosječnog godišnjeg dobnog prirasta apsolutna zrelost pada na I bonitetu u sastojinama hrasta lužnjaka u 70 godini. Na II bonitetnom razredu prosječni godišnji dobni prirast postepeno raste, no s nešto slabijim ritmom nego na I bonitetu, i postizava kulminaciju u 75 godini s iznosom od 5,8 m3/ha. Nakon toga pada vrlo polaganim ritmom, tako da u 120 godini postizava iznos od 5,4 m3/ha, a u 140 iznos od 5,2 m3/ha. Na bazi kulminacije prosječnog godišnjeg dobnog prirasta apsolutna zrelost nastupa u sastojinama hrasta lužnjaka na II bonitetu u 75 godini. Na III. bonitetu prosječni godišnji dobni prirast raste veoma polagano do 60 godine. Kulminira u 80 godini s iznosom od 4,4 m3 po ha i zadržava taj iznos do 100 godine. Na bazi jednakosti godišnjeg tečajnog i prosječnog godišnjeg dobnog prirasta utvrđena je apsolutna zrelost u sastojinama hrasta lužnjaka na III bonitetu s 80 godina. Ako se analiziraju podaci tabele 3, tada se može utvrditi, da mase trupaca za furnir, kladarke i pilanskih trupaca I klase nema u 30 godišnjim sastojinama na I bonitetnom razredu. Istom u 40 godini pojavljuju se kladarke sporadički (oko 0,3%), a pilanski trupci s vrlo malim iznosom (oko 1,5%) u korisnoj drvnoj masi. Od 40 godine masa navedenih sortimenata u masi sastojine poslije prorede neprekidno raste sa starošću sastojine do 130 godine kada postiže iznos od 100 nvVha, a s proredom 108 m3/ha da u 140 godini padne na iznos od 95 m3/ha, a s proredom na 101 nv´Vha. Uzrok padu mase navedenih 357 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 12 <-- 12 --> PDF |
sortimenata u 140 godini je pad postotka njihova učešća u korisnoj drvnoj masi kao i jpad postotka iskorišcenja. Napominjemo da se trupci za furnir pojavljuju u drvnoj masi sastojine tek u starosti od 60 godina i to u beznačajnom iznosu od 0,1% u korisnoj drvnoj masi. Ukupno proizvedena drvna masa trupaca za furnir, kladarke i pilanskih trupaca I klase neprekidno raste od 40 godine, kada iznosi 3,5 m3/ha do 140 godine, u kojoj postiže iznos od 153 m3/ha ili oko 27% od korisne drvne mase sastojine. Tečajni godišnji prirast ukupno proizvedene drvne mase navedenih sortimenata raste na I bonitetu od 45 godine do 85 godine kada kulminira s 2,85 m3/ha. Nakon toga pada i to do 125 godine postepeno, a nakon toga naglo, tako da u 135 godini iznosi samo 0,09 m3/ha. Praktički moglo bi se reći da ga i nema. Iz ovog se prikaza vidi da kulminacija tečajnog godišnjeg prirasta ukupno proizvedene drvne mase trupaca za furnir, kladarke i pilanskih trupaca nastupa mnogo kasnije nego tečajni prirast ukupno proizvedene drvne mase krupnog drva. Prosječni godišnji dobni prirast ukupno proizvedene mase navedenih trupaca raste vrlo polagano od 40 do 113 godine kada kulminira s iznosom od 1,21 m3/ha, a nakon toga vrlo polagano pada. Prema tome apsolutna zrelost trupaca za furnir, kladarke i pilanskih trupaca I klase nastupa na I bonitetu u 113 godini. Ona dolazi u visokoj starosti sastojina hrasta lužnjaka i nastupa kasnije za 43 godine od apsolutne zrelosti ukupno proizvedene drvne mase krupnog drveta. Uzrok ovakvom stanju je činjenica da se radi o trupcima jakih dimenzija i visoke kvalitete. 3. ZAKLJUČAK Na temelju sadanjeg stanja, koje postoji u sastojinama hrasta lužnjaka i provedenih istraživanja došli smo do ovih zaključaka. Masa krupnog drva sastojina hrasta lužnjaka na I bonitetu u starosti od 140 godina iznosi zajedno s proredom 520 m3/ha, a sveukupno proizvedena masa krupnog drva 894 rn-Vha. Na II bonitetu je masa krupnog drva u starosti od 120 godina zajedno s proredom 439 m3/ha, a ukupna proizvodnja iznosi 653 m3/ha. U 140 godini je masa krupnog drva zajedno s proredom 456 m3/ha a ukupna proizvodnja 723 m3/ha. Na III bonitetu iznosi masa krupnog drva zajedno s proredom u 100 godini 341 m3/ha, a ukupno proizvedena masa krupnog drva 437 m3/ha. Tečajni godišnji prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva hrasta lužnjaka je na I i II bonitetnom razredu u mladosti visok, i kulminira rano. Između 30 i 40 godine na I bonitetu iznosi prema našim istraživanjima 9,3 m3/ha, a na II bonitetu 7,2 m3/ha. S većom starošću on neprekidno pada, te je u starosti između 130 i 140 godine na I. bonitetu 4,8 m3/ha, a na II bonitetu 3,3 m-Vha. Na III. bonitetu tečajni godišnji prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva kulminira u 40 godini s iznosom od 4,95 m3/´ha, a s većom starošću sastojine veoma polagano pada, te u starosti između 90 i 100 godine iznosi 3,9 m3/ha. Prosječni godišnji dobni prirast ukupno prozvcdene mase krupnog drva kulminira na I bonitetu u 70 godini s iznosom od 7,0 m3/ha, na II bonitetu u 358 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 13 <-- 13 --> PDF |
75 godini s 5,8 ms/ha, a na III bonitetu u 80 godini s 4,4 nrVha. S tim starostima definirana je zrelost proizvodnje najveće mase krupnog drva ili apsolutna zrelost u sastojinama hrasta lužnjaka. Apsolutna zrelost ili zrelost proizvodnje najveće ukupne mase trupaca za furnir, kladarke i pilanskih trupaca I klase dolazi na I bonitetnom razredu u visokoj starosti od 113 godina. Ova zrelost nastupa za 43 godine kasnije od apsolutne zrelosti ukupno proizvedene mase krupnog drva. Uzrok takvom stanju treba tražiti u jačim dimenzijama tih trupaca i u visokoj kvaliteti koja se od njih traži. Na terenskim radovima i radovima u Zavodu sudjelovali su: asist. Dr. U. Golubović, ing. Lj. Meštrović, M. Sarić, H. Jakovac, S. Stifter i apsolventi i studenti šumarstva. Zahvaljujem im se na savjesnom radu. LITERATURA 1. Bruce-Schumacher: Forest Mensuration, London 1942. 2. Emrovi ć B.: O konstrukciji lokalnih jednoulaznih drvno-gromadnih tablica (tarifa), Šumarski list, 1953. 3. Glav a č M.: Osnovno fitocenološko raščlanjenje nizinskih šuma u Posavini, Šumarski list, 1962. 4. Kl ep a c D.: Rast i prirast šumskih vrsta drveća i sastojina, Zagreb, 1963. 5. Klepac D., Meštrović Š., Križa nec R.: Šumsko-gospodarska osnova za fakultetsku šumu »Opeke«, Zagreb, 1965. 6. Plavši ć M.: Holzmasse und Zuwachs der spitzblättrigen Esche (Fraxinus angustifolia Wahl) in Reinbeständen, Wien, 1961 XIII Kongres IUFRO. 7. Plavši ć M.: Istraživanje sadanje najpovoljnije sječive zrelosti u sastojinama poljskog jasena, Zagreb, 1964 (rukopis, Savezni fond za naučni rad). 8. Plavši ć M.: Drvna masa, prirast i apsolutna zrelost sastojina poljskog jasena, Šumarski list, 1965. 9. Plavši ć M.: Istraživanje sadanje najpovoljnije sječive zrelosti u sastojinama hrasta lužnjaka, Zagreb 1967 (rukovis, Savezni fond za naučni rad). 10. Plavšić M., Klepac D., Radošević J.: Uređajni elaborat za gospodarsku jedinicu »Josip Kozarac«. 11. Plavšić M., Kraljić B., Potočić Z.: Uputstvo za primjenu »Pravilnika o utvrđivanju vrijednosti šuma«, Republički sekretarijat za privredu SRH, Zagreb, 1965. 12. Schaeffe r L.: Principes d´ estimation förestiere, Nancy, 1949. 13. Trampi er T., Su war a E.: Theoretische Voraussetzungen u. die Berechnung des optimalen Hiebsalters, München 1967, knjiga VIII, XIV IUFRO-Kongress. 14. Sekcije za uređivanje šuma: Zagreb, Nova Gradiška, SI. Brod, Vinkovci: Uredajni elaborati, šumsko-gospodarske osnove gospodarskih jedinica. HOLZMASSE, ZUWACHS UND HIEBSREIFE DES HÖCHSTEN MASSENERTRAGS DER BESTÄNDE DER STIELEICHE Zusammenfassung In dieser Abhandlung wurden erörtert die Untersuchungen über die Masse, den Zuwachs und das Haubarkeitsalter des grössten Massenertrags in den Beständen der Stieleiche. Die Untersuchungen wurden in den längs des Sava-Flusses liegenden Auenwäldern auf einer Gesamtfläche von rund 4.815,67 ha durchgeführt. Die Gesamtzahl der Versuchsflächen (Bestände) betrug 394. Die Versuchsflächen entsprachen nicht dem Normalzustand (Normalbeständen) sondern dem durchschnittlichen Zustand der Wirtschafteinheiten. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Auf Grund des gegenwärtigen Zustandes der Bestände der Stieleiche, in welchen die massige Hochdurchforstung ausgeübt wurde, sowie auf Grund der durchgeführten Untersuchungen, kam man zu den folgenden Ergebnissen: Auf der I. Standortsklasse im 140-jährigen Bestand beträgt die Derbholzmasse samt Durchforstungsertrag 520 Vfm1 ha und die Gesamtmassenleistung 894 V„n´ Derhorz/ha. Auf der II. Standorsklasse im 140-jährigen Bestand beträgt die Derbholzmasse samt Durchforstungsmasse 456 Vfm ha und die Gesamtmassenleistung 723 Vfm Derbholz/ ha. Auf der III Standortsklasse im 100-jährigen Bestand beträgt die Derbholzmasse samt Durchforstungsmasse 341 Vfm´ha und die Gesamtmassenleistung 437 Vfm Derbholz/ ha. Der laufend jährliche Zuwachs der Gesamtderbholzmasse der Stieleiche auf der I. und IL" Standortsklasse ist im Jugendalter hoch und kulminiert früh. Zwischen 30 und 40 Jahren beträgt er nach unseren Untersuchungen auf der I. Standortsklasse 9,3 Vfm /ha und auf der II. Standortsklasse 7,2 Vfm ha. Mit steigendem Alter sinkt dieser Zuwachs immer mehr, so dass er zwischen 130 und 140 Jahren auf der I. Standortsklasse 4,8 Vfm Derbholz´ha und auf der II Standortsklasse 3,3 Vfm Derbholz/ ha beträgt. Der laufend jährliche Zuwachs der Gesamtderholzmasse der Stieleiche auf der III Standortsklasse kulminiert zwischen ´35 un 45 Jahren und beträgt 4.95 Vfm´ha. Mit steigenden Alter sinkt dieser Zuwachs immer mehr, so dass er zwischen 90 und 100 Jahren 3,9 Vfm´ha beträgt. Der durchschnittlich jährliche Zuwachs der Gesamtderbholtzmasse erreicht seinen Höhenpunkt auf der I. Standortsklasse im 70. Jahr mit einem Betrag von 7,0 Vfm´ha, auf der II. Standortsklasse im 75 Jahr mit 5.4 Vfm´ha und auf der III. Standortsklasse im 80 Jahr mit 4,4 Vfm´ha. Mit diesem Altersstufen wird das Haubarkeitsalter der grössten Massenleistung oder das absolute Haubarskcitsalter in den Waldbeständen der Stielleiche definiert. Das Haubarkeitsalter der grössten Erträge an Wertstammholz für Furnierblöcke, Boules und Sägeblöcke (Güteklasse I) tritt auf der I. Standertsklasse in hohem Bestandsalter von 113. Jahren. Dieses Haubarkeitsalter tritt erst 43 Jahre nach der absoluten Hiebsreife der gesamt produzierten Masse des Starkholzes. Die Ursache eines so späten Auftretens dieses Haubarkeitsalters liegt in den stärkeren Dimensionen der genanten Holzblöcke sowie in ihrer hohen Qualität. Vorrats-Festmeter. |