DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 26     <-- 26 -->        PDF

tine, već se širi na jednu i drugu stranu od raspuklog mesta, a takođe ide čak
i na suprotnu stranu, tj. zahvata čitavu površinu obima stabla u zoni raspukline.


Ova promena boje ostaje u drvetu i posle zarastanja pukotine, te predstavlja
ozbiljnu grešku u najkvalitetnijem delu drveta.


c) Kretanjem vegetacije, dolazi do ubrzanog aktiviranja kambijuma koji
teži da zatvori ranu. Na čitavoj dužini pukotine, sa obe strane po periferiji
ubrzano se nagomilavaju gradivni elementi drveta tako da do zatvaranja raspukline
dolazi dosta brzo. Ovom pozitivnom procesu zatvaranja pukotine u
početku smeta nagli porast biljke u debljinu koji u izvesnom smislu utiče na
istezanje i širenje pukotine. Međutim, ubrzo se ova dva suprotna procesa izjednačuju
i dolazi do zarastanja pukotine. (SI. 4 i 5).


Slika 5.


Zatvorene pukotine na sadnici


E. A. topole klon 1-214.
Foto: Dr M. Vasić


d) Zapažen je izvestan, manji broj pukotina kod kojih je proces zarašćivanja
tekao sporije. Na otvorenim mestima pojavilo se curenje tekućine zatvoreno
mrke boje, verovatno pod negativnim uticajem sekundarnih faktora
koji su se pojavili na ozleđenom tkivu


e) Analizom mrazopucina. utvrđeno je potpuno zarašćivanje svih raspuklina
čija dužina nije prelazila 60 cm zaključno sa 18. VI 1964. godine. Zarašćivanje
pukotina dužih od 60 cm, trajalo je kod pojedinih sadnica različito vreme,
ali već do kraja 25. VIII. sve pukotine, bez obzira na dužinu su zarasle,