DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Prema tome, može se pretpostaviti da je, zahvaljujući relativno dosta toplim danima u novembru, aktivnost korena, a naročito njegova energija usisavanja vode, a samim tim i čitava fiziološka aktivnost biljke bila znatna, usled čega je spoljnje drvo bilo bogato vodom. Međutim, u sledećem mesecu dolazi do naglog pada temperature i zahlađenja, kada apsolutni minimumi u pojedinim danima dostižu i —23,2° C. Ovako iznenadna pojava niskih temperatura zatekla je biljke nepripremljene za odbranu od ovako niskih temperatura. Zato je u tom momentu verovatno došlo do naglog hlađenja spoljnog drveta. Naglo hlađenje praćeno je istovremenim skupljanjem koje je kod spoljnjeg drveta teklo brže nego kod unutrašnjeg. Ovo je izazvalo veliko potencijalno naprezanje u ovom sloju, što je dovelo do prskanja debla u uzdužnom pravcu. Drugi je značajan zaključak, koji se iz ove analize može izvući, da su mlade sadnice topole u plantažnom uzgoju dosta osetljive na nagle i velike oscilacije maksimalnih i minimalnih temperatura naročito krajem i u periodu mirovanja vegetacije kakav je bio slučaj 1963. godine. Na ovakav zaključak navodi činjenica da npr. u decembru i januaru 1962/63. godine iako su bile niske temperature skoro kao one 1963/64. godine, ipak do mrazopucina nije dolazilo. Ova pojava može se objasniti time da je posle pada temperature vazduha u oktobru, ovaj pad nadalje iz meseca u mesec bio stalan i postepen, kako se to vidi iz kretanja krivulje srednjih mesečnih temperatura za oktobar, novembar, decembar i januar 1962/63. godine. Neke karakteristike mrazopucina na topolama. Da bi se došlo do nešto bližih podataka o karakteristikama ove pojave, u lokalitetu »Dravica« izvršena su na 180 stabala detaljnija ispitivanja kojima je bio cilj da se utvrdi: — osetljivost na mrazopucine u zavisnosti od debljine sadnica, — mesto i položaj mrazopucina na stablu, — broj i veličina mrazopucina, — osetljivost različitih kultivara na niske temperature, i — reagovanje biljnog organizma na nastalu ozledu. Osetljivost na mrazopucine u vezi sa debljinom sadnica. Kako se u ovom slučaju kao najneotporniji na niske temperature pokazao klon 1-214, a koji je istovremeno zauzeo prvo mesto po bujnosti prirasta i debljini sadnica, bilo je od interesa utvrditi dali ova osobina pomenutog kultivara povećava njegovu osetljivost na negativno delovanje niskih temperatura. U te svrhe, na po 130 oštećenih i neoštećenih sadnica, izmeren je prečnik debla na visini od 1,30 cm od zemlje i pri tome su dobijeni sledeći rezultati: 1) srednji prečnik oštećenih sadnica 6,2 cm 2) srednji prečnik zdravih sadnica 5,9 cm Razlik a 0,7 cm Kao što se vidi, postoji razlika u debljini između oštećenih i neoštećenih sadnica, mada minimalna. Zato se pri donošenju zaključaka o nejednakoj osetljivost! tanjih i debljih sadnica, ovaj podatak ne može primiti kao odlučujući. Ovu konstataciju potvrđuju i podaci i zapažanja do kojih se došlo tokom pre |