DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1967 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Kako se iz dijagrama 3. vidi, broj mraznih dana (dani u kojima minimalni termometar pokazuje 0,0° C ili niže) bio je u decembru kritične 1963. godine veći nego u decembru svih ostalih godina. Ista pojava zabeležena je i u januaru, sledeće, 1964. godine. Dijagrami Broj mraznihxo period i Lcdanih dana u Boronji1961 1965 godine 32 SO ida 28 mrazni dani 26 i a dani dani Vi JI ?o <8 V! IO s 6 ´i 2 XI Slično je i sa pojavom i brojem ledenih dana (dani u kojima maksimalni termometar pokazuje 0,0° C ili niže). Kako se iz istog dijagrama vidi, broj ledenih dana bio je najveći u decembru i januaru kritične 1963/64. godine, dakle u vreme kada su se pojavile mrazopucine. Prema tome, ako se sada na kraju žele istražiti pravi uzroci nastajanja mrazopucina kritične 1963/64. godine, svakako da jedno takvo objašnjenje sa velikom verovatnoćom ima osnove da se tretira baš sa stanovišta navedenog specifičnog ponašanja temperature vazduha. Zapravo, iako se postojanje mrazopucina još uvek tumači na razne načine, čini nam se da pojavu mrazopucina na sadnicama topole u kritičnoj 1963/64. godini (u ovom periodu zabeležena je pojava mrazopucina i na drugim vrstama drveća, naročito na hrastu) treba tražiti u izuzetno nepovoljnom rasporedu temperature vazduha, jer j e u kritičnim mesecima imala izrazito drukčije karakteristike, nego u ranijim godinama. |