DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1967 str. 18 <-- 18 --> PDF |
HERMAFR0D1TNI CVETOVI KOD BUKVE (Fagus moesiaca Maly-Czecz) lug. BOŽIDAR NlCOTA i ing. MILE STAMENKOV, Skopje 1. UVOD Bukva spada u vrste koje imaju na istom stablu posebno ženske i muške cvetove (jednodoma), kao i posebno cvetove sa plodnicom i tučkovima (jednopolni). U prirodi u koliko se nađu kod bukve da u jednom cvetu ima prasnika i plodnica, takvi cvetovi su monoklinski (hermafroditni t. z. pravi hermafroditi). Sa preuzimanjem sve obimnijih radova u cilju oplemenjivanja vrsta šumskog drveća produbljuje se studij njihove taksonomije i biologije. U šumarstvu, među prvima su otpočeli radove na oplemenjivanju topola i vrba. Tako još 1869 godine Bai l je ukazao na postojanje dvopolnih cvetova kod jasike. Dalji su radovi sve više obogatili ova istraživanja pri radu na topoli i vrbi o postojanju hermafroditnih cvetova kao i pojave monecije, ginornonecije, andromonecije (1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 9). 2. MESTO ISTRAŽIVANJA I NALAZA U toku meseca maja 1966. godine za vreme istraživanja i prikupljanja materijala za biološka istraživanja bukve i njeno oplemenjivanje u SR. Makedoniji ing. Mile Stamenkov otkrio je hermafroditne cvetove na bukvi br. 13 u Brajčinskoj šumi. Brajčinska šuma nalazi se na zapadnim padinama Babe . Na geografskoj širini 40°54´ i geografskoj dužini 21°10´ od Grinviča. Stablo br. 13 nalazi se u zoni brdske bukve: nadmorska visina 1.200 m.; ekspozicija W—SW; nagib 30°; geološka podloga hidratisane stene od filita; bukva je zastupljena sa 1,0; sklop 0,8. U 1965. godini (avgusta) na teritoriji Brajčinske šume odvojena su bila tri visinska ekotipa bukve: brdski, planinski i subalpski. U svakom visinskom ekotipu postavljene su stalne ogledne površine od 1,0 ha, u kojima su obeležena po pet stabla za dalja istraživanja. Iste godine sakupljeno je sa odvojenih stabala list i drugi materijali za ispitivanje. U 1966 godini sakupljeni su u dva navrata cvetovi i kupole, jer prethodna godina nije bila urodna. Prilikom sakupljanja cvetova 16 maja 1966 godine utvrdilo se da na stablu br. 13 ima hermafroditnih cvetova. Na drugim stablima ova manifestacija nije utvrđena. 284 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1967 str. 19 <-- 19 --> PDF |
3. IZVRŠENA ISTRAŽIVANJA U prethodna istraživanja uzeto je bilo da se istražuju sledeće karakteristike: list (dužina i širina lista, širina lista na 1 sm. od osnove), dužina peteljke i broj bočnih nerava, dužina i širina režnja kupule i dužina drške. Ovi karakteri istraživani su na listu na svetlu i listu u senci. Uzeto je po 300 listova iz svetla i senke iz sredine krošnje sa južne strane drveta. Sa svakog drveta sakupljeno je po 60 kupola u dva navrata. Analizirajući uporedno morfološke i varijaciono statistički pojedine karaktere na obeleženim stablima, približno jednake starosti dolazi se do zaključka da postoji velika razlika između individualnih varijanata unutar jedne populacije. Individualne varijante se mogu poredati u jedan varijacioni niz u kome postoje krajnje varijante, koje se po svojim karakteristikama jako razlikuju između sebe. Između njih postoji širok niz postupnih prelaznih oblika u nizu karaktera. Iz tabele br. 1 vidi se da stablo br. 13 ima sinjifikantne dužine i širine listova za razliku od listova obaju drugih stabala. Listovi sa stabla br. 13 su uži na osnovi i završavaju se klinasto, oni su ovalno izduženi prema osnovi. Broj pari bočnih nerava znatno je veći. Kod lista u senci javljaju se od 8—12 pari bočnih nerava, a kod lista na svetlu 7—11 pari. Iz tabele br. 2 vidi se da su na stablu br. 13 statistički opravdane veće dimenzije kupola, a naročito dužina peteljke koja se kreće od 0,9—1,7 srn. SI. 1. Normalan razmeštaj muških i ženskih cvetova. Foto ing. M. Stamen kov. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1967 str. 20 <-- 20 --> PDF |
KARAKTERI LISTA Tabela br. 1 Broj Lis t u senc i List na svetlu s1jabla M ± m D M ± m D 11—12 12—13 11—13 11—12 12—13 11—13 1. Dužina lista 11 8,1256 ±0,792 7.3400 + 0,0448 1,94 5,33 0,25 4,80 12 8,3316 + 0,649 7,3283 ±0,0528 13 8,6966 ±0,725 3,65 7,6666 ± 0,0501 4,63 2. Širina lista 11 5,2450 ±0,0411 5,0466 + 0,0314 0,55 3,36 4,06 0,15 12 5,2733 ± 0,0394 4,8433 ± 0,0401 3,05 3,57 13 5,4506 ± 0,0470 5,0543 ± 0,0426 3. Dužina peteljke 11 l,074O± 0,0106 1,0980 ±0,0100 6,12 5 73 6,78 11,06 12 1,1716 ±0,0101 1,1926 ±0,0102 10,81 17,33 13 0,9880 ± 0,0125 0,9320 ±0,0114 4. Širina lista na 1 sm od osnove 11 2,7390 ±0,0194 2,7066 + 0,0166 0,52 3,77 1,00 6,36 12 2,7280±0,0206 2,6850 ±0,0153 3,52 5,60 13 2,5733 ±0,0188 2,5410 ±0,0201 5. Broj para bočnih nerava 11 8,4933 ±0,0354 7,8232 ± 0,0419 6,19 34,77 3,47 35,88 12 8,7566± 0,0440 8,0600± 0,0528 30,0 29,87 13 11,0666 ±0,0650 10,5400 ± 0,0640 Iz si. br. 1 vidi se da ima usko-linijaste i lopataste lisne stipule na bazi kupule — ubranih 16. V 1966. godine. Na zrelim kupolama ove stipule otpadaju i ostaju šiljaste stipule. Na si. br. 2 vide se muški cvetovi sa prašnicima, kao i kupula (ženski cvet) sa lisnatim stipulama u fazi prašenja pre izlaska tučka iz kupule (uveličano 2 puta). 286 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1967 str. 21 <-- 21 --> PDF |
287 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1967 str. 22 <-- 22 --> PDF |
SI. 2. Muški cvet sa prašnicima i ženski cvet (kupula). Foto ine. M. Stamenkov. SI. 3. Hermafroditni cvet (desno) i SI. 4. Hermafroditni cvet u sredini muški cvet sa prašnicima. tučak i prašnici. Uveličano 1,5 puta. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1967 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Iz si. 3 i 4 vide se hermafroditni cvetovi na stablu bukve br. 13. Pored normalnih muških cvetova na dlakavoj dršci vide se na ženskom cvetu prašnici tj. ženski cvet i jedinačni prašnici. Na hermafroditnim cvetovJma sa baze plodnice okružuju plodnicu 3 do 7 muških cvetića koji imaju 6 do 17 prašnika. Pored ovih normalnih skupina prašnika sa zaštitnim ljuskama nalaze se pojedinačni prašnici na srednjem delu vrata bez zaštitnih ljuski od 5 do 7 prašnika (si. br. 4). U jednom hermafroditnom cvetu ima od 36 do 57 prašnika. Sami prašnici su sa filamentima različite dužine od 3 do 6 mm. Prašnici imali su iste dužine kao sa normalnih muških cvetova od 1,1 do 1,5 mm. Prašnici sa svojim tankim filamentima dostižu visinu glave tučka, a neki su čak i iznad tučka (si. br. 4 i 5). SI. 5. Hermafroditni cvet bukve (x4). Vidi se tučak sa prašnicima kao i skupina prašnika koji potiču sa baze plodnice. Foto ing. M. Stamenkov. 4. DISKUSIJA U novije vreme sve više se zapaža drveće sa hermafroditnim cvetovima. Međutim, u literaturi naše zemlje nismo sreli da je opisan i proučen hermafroditizam kod bukve. Ovo otkriče koliko je od značaja za nauku može da postane značajnije za savremenu praksu. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1967 str. 24 <-- 24 --> PDF |
La n e r smatra da je pojava dvospolnosti uslovljena kompleksom više faktora, kako unutrašnjih, tako i spoljašnih. Jabloko v iznosi da novona stale promene kod cvetanja mogu nastati isključivo pod uticajem spoljne sre dine. Međutim, pojava prave hermafroditnosti kod pojedinih stabala u prirodi još nije temeljito istražena. Dali je ona odraz atavizma, te se pojavljuje na po jedinim individuima ili je odraz nekog kvalitetnog skoka, koji je vezan za promenama koje nastaju pod dejstvom unutrašnjih i spoljašnih faktora. Istraživanja, koje je proveo Seit z ukazuju, da se samooprašivanjem dvopolnih cvetova (rasa klona i sekcije leuce) dobij a se potomstvo normalno diploidno (2n) i potomstvo triploidno (3n). Danas je već poznato da je gigantski rast glavno kod topola, a i kod dru gih vrsta i hibrida vezano za poliploidno stanje na stepenu triploida, a ne i na višim stepenima. Spontana pojava triploidnosti u prirodi nameće predpo stavku da su triploidi nastali samooplodnjom hermafroditnih roditelja. Ovo obogaćuje pojavu poliploidije koja nastaje mutagenim i hibridogenim putem. U novije vreme u svetu, a i kod nas sve više proučava se privredni značaj heterozisa u proizvodnji drvne mase u šumarstvu. Dosadašnja istraživanja ukazuju da se samooplodnjom hemafroditnih cvetova dobijaju triploidi, jedan brži put za dobijanje individua sa brzim i moćnim rastom. Isto tako i mogućnosti rešenja ovog problema preko duže staze tj. dobijanjem imbridovane individue izrazito slabe (depresivne) koja bi u daljim tretiranjima sa diploidima dala triploide. Za ova istraživanja potrebno je stvoriti uslove za dalji rad. LITERATURA 1. Jabloko v A. S.: Piramidalnye topoli, Goslesbumizdat, 1954. 2. Lazarević Z. i Korać A.: O pojavi poligamije kod Populus tremule. Šumarstvo br. 1—2, 1958, Beograd. 3. Jovanović B. i Tucović A.: Novi hibridi topola proizvedeni u 1958, Glasnik Prir. muzeja, ser. B br. 16, 1960. 4. Ničot a B.: Pojava dvospolnih cvetova kod P. thevestina Dođe, Topola, br. 22—23, 1961, Beograd. 5. Jovanović B. i Tucović A.: Redak slučaj jednođomosti (monecije) kod domaće crne topole, Topola br. 28, 1962, Beograd. 6. Žuf a L.: Novi slučajevi hemafroditizma kod vrsta P. nigra L. i P. thevestina Dođe i njihovo značenje, Topola, br. 34—35, 1963, Beograd. 7. Jovanović B. i Tucović A.: Prva imbriding generacija monoecijskog stabla (Populus nigra L.) u okolini Kosovske Mitro vice, Topola, br. 42—43, 1964, Beograd. 8. Jovanović B. i Tucović A.: Pojava jednodomnosti i hemafroditnosli cvetova kod nekih hibridnih topola. Topola, br. 44, 1964, Beograd. LES FLEURS MONOCLINES CHEZ LE HETR E (FAGUS MOESIACA MÄLY-CZECZ) Resume Dans la foret de »Brajčinska šuma;; (en RS de Macedoine) sur le versant d´ ouest de la montagne de »Baba« on a trouve un arbre du hetre avec des fleures monoclines. Les fleures monoclines sur 1´ arbre mentionne furent constate le 16 mai 1966. Les fleures femelles presentent de 36 ä 57 d´ etamines (voir les photos 3, 4 et 5>. Les etamines sont d´une grandeur normale de meme que leur filaments montrant des longueurs normales. Des autres caracteres morpholog´.ques de cet arbre (N° 13) comme la longueur et la largeur de feuille, la longeur du petiole, le nombre de paires de nerfs sont statistiquement plus signicatifs et plus nombreux que de les memes caracteres des autres deux arbres Ns 11 et JVs 12) voir les donnees dans les tableaux JNTa 1 et JVs 2). |