DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 76 <-- 76 --> PDF |
kretniji i prilagođeni novo nastalim uslovima. Na osnovu toga idejni rad studenata i neka druga pitanja, ostavljena su da ih studentske organizacije razvijaju u okviru svojih Univerziteta, a da se Društvu ostave samo pitanja vezana za struku. Istovremeno je tadašnji predseđnik Društva Ilija Drljača, student iz Beograda izabran za počasnog člana Predsedništva D9ŠiDIJ- e. U ime Društva konferencija se zahvalila na dugogodišnjoj pomoći i saradnji svim nastavnicima naših fakulteta, koji su na bilo koji način pomogli u radu. Posebno se ističu profesori: Dr Zvonimir Potočić iz Zagreba, Dr Ostoja Stojanović iz Sarajeva, Dr Milutin Simonović iz Beograda i drugi. Škopelja Jelena, student iz Beograda ZAKLJUČCI SA X INTERFAKULTETSKE KONFERENCIJE DRUŠTVA STUDENATA ŠUMARSTVA I DRVNE INDUSTRIJE JUGOSLAVIJE, BEOGRAD, 25. MARTA 1967. Planiranje i prihvatanje kadrova X Interfakultetska konferencija DSŠIDU- e je iscrpno razmatrala problem zapošljavanja diplomiranih studenata, koji se problem u poslednje vrcme ispoljio u zabrinjavajućoj oštrini gotovo u svim strukama pa i u šumarstvu i preradi drveta. Pri razmatranju tog problema je konstatovano, da u ovom času ni jedna republička ni Savezna institucija ne raspolaže proverenim podacima o potrebi bilo srednjeg bilo visokoškolskog kadra, a niti se bavi na određen i sistematski način o ostalim pitanjima kadrovske politike. Konferencija je konstatovala da preduzeća šumarstva i prerade drveta sve manje zapošljavaju mladi kadar, koji se sve više pojavljuje na biroima za zapošljavanje ili luta po zemlji tražeći često posao i van struke, ili odlazi u inostranstvo. Takva je situacija unela nemir u redove studenata šumarstva i prerade drveta i dovela konačno do energičnog zahteva studenata da se odgovorne institucije pokrenu i prihvate rešavanje tog problema, odnosno da se otpočnu baviti kadrovskom politikom na sistematski način. Konferencija smatra da je povećanje stručnog kadra u proizvodnji jedna od osnovnih poluga za postizavanje ciljeva privredne reforme, za širenje racionalnih metoda organizacije, za primenu savremene tehnologije i daljnji intenzivan razvoj proizvodnje. Konferencija je konstatovala da se mnogi stručni poslovi i zahvati u proizvodnji poveravaju nedovoljno kvalifikovanom osobi iu. kao što je to na primer slučaj sa veoma delikatnim stručnim poslovima u šumarstvu, kao što su konsignacija stabala za seču, krojenje oblovine, kafantinska i inspekciska služba i dr. Zbog toga, konferencija smatra da postoji još uvek značajna mogućnost zapoš ljavanja novog stručnog kadra i da treba preduzeti određene korake da se u tom pravcu orijentiše kadrovska politika u preduzećima. Konferencija smatra da je nužno da se čak i zakonskim putem isključi iz određenih stručnih poslova nedovoljno stručan kadar, odnosno da se efikasno reguliše koie poslove treba da izvršava srednje, odnosno visoko stručni kadar. Ovo je posebno važno u postupku sa šumom, u čemu momentalna poslovna ili kadrovska situacija i politika mnogih naših šumskih preduzeća ne pruža dovoljnu garanciju. Konferencija predlaže da se na osnovu takvog regulisanja izvođenja stručnih poslova u našim šumskim preduzećima utvrdi minimum zaposlenosti stručnih kadrova i time dobiju elementi za đefinisanje politike zapošljavanja novog stručnog kadra i postiže se veća racionalnost u poslovanju. Konferencija takođe predlaže, da se prihvatanje mladog stručnog kadra u svim preduzećima obavezno reguliše na način koji će omogućiti da se takav novi stručni kadar što brže uključi u proizvodnju. II. Nastavna problematika Konferencija smatra da je većina zaključaka iz ove problematike koji su bili doneseni na IX Interfakultetskoi konferenciji, da su dobro postavljeni i da će biti aktuelni i u budućem radu DSŠIDIJ-e, odnosno u radu pojedinih fakultetskih odbora SS-a. Ti su zadaci sledeći: 1. Stavlja se u zadatak Fakultetskim odborima SS-a da se izbori za aktivno i ravnopravno učešće studenata u donošenju statuta, a naročito onih odredbi koje se odnose na nastavni plan i režim studiranja. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 77 <-- 77 --> PDF |
Treba se izboriti da se odredbe Statuta donose saglasno uslovima i mogućnostima pojedinih fakulteta, jer će u tom slučaju biti realne i moguće ih je lakše sprovesti u život. 2. Konferencija konstatuje da uvođenje kvalifikacionih prijemnih ispita nije svagde bilo efikasno. Potrebno je da se zalažemo za uvođenje ovih ispita saglasno uslovima i potrebama pojedinih fakulteta. 3. Konferencija pruža podršku Zajednici šumarskih fakulteta Jugoslavije na stvaranju jedinstvenih planova i programa za istorodne odseke. U tom smislu konferencija podržava održavanje interpredmetnih konferencija nastavnika istih predmeta. Te konferencije bi trebale da usklade nastavne programe istih predmeta i da doprinesu pisanju zajedničkih udžebnika. Do tog vremena smatramo potrebnim, priznavanie skripti i udžbenika pisanih na drugim fakultetima u zemFi, a koji obrađuiu istu materiju. Konferencija smatra da je svaki nastavnik dužan da napiše skripta ili udžbenik za svoj predmet. 4. Uvođenje diplomskog rada sproveđeno je na svim fakultetima. Fakultetski odbori SS-a treba što hitnije da se kod organa upravi i an ja na fakultetima izbore za povoljnija rešenia materijalnih problema koii nastaju zbog izrade diplomskog rađa: finansiranje, prikupljanje podataka, uticai diplomskog rada na produženje apsolventskog staža i druge. 5. Konferencija smatra da terenske vežbe kao efikasan vid nastave treba i dalje usavršavati. Neophodno je te vežbe izvoditi u rokovima redovne nastave. Svako produženje terenskih vežbi u ispitne rokove treba da rezultira i produženje ispitnih rokova. Zbog značaja terenskih vežbi u formiranju šumarskog stručnjaka, smanjivanje obima tog vida nastave i prebacivanje troškova na studente, negativno će se odraziti na uspeh studenata. III. Materijalni položaj studenata Materijalno stanje je jedan od najznačajnijih uslova koji utiču na mogućnost blagovremenog završavanja studija i postizanje odgovarajućih uspeha. Da bi se materiialno stanje studenata šumarstva poboljšalo konferencija smatra da je potrebno pređuzeti sledeće: 1. Studentske organizacije svih šumarskih fakulteta trebalo bi da svake godine ustanove stvarno materijalno stanje svojih studenata, kako bi na osnovu dobij enih podataka mogle pređuzeti odgovarajuće mere. 2. Da bi se povećao broj stipendija po broju i obimu moraju se svi FO SS-a preko svojih organa, preko organa Saveza Studenata i preko Univerziteta, kao i preko Sekretarijata za pros vetu i kulturu, da vrši stalan uticaj na privredne organizacije. 3. Nastojati, ukoliko za to postoje bilo kakvi uslovi, da izvor materijalnih sredstava budu stipendije, jer se ovim načinom privredne organizacije osiguravaju da svršenom studentu daju zapošljavanje. 4. Fakultetski odbor SS-a u zajednici sa nastavnim osobljem treba da se angažuju na zapošljavana studenata preko leta u organizacijama kao što su: Instituti, u privrednim organizacijama na proceni šuma. Na taj način bi studenti došli do izvesnih materijalnih sredstava. 5. Obavezati fakultetske odbore SS-a da u najkraćem vremenu upute dopise privrednim organizacijama u kojima ih treba zamolili da konkurse za stipendije šalju FO SS-a kako bi ovi mogli predlagati kandidate za stipendije. IV. Materijalni položaj organizacija SS-a U današnjim uslovima finansiranja pred organizacije Saveza studenata postavlja se pitan:e na koji način doći do sredstava za normalan rad. U tu svrhu konferencija donosi sledeće zaključke: 1. Na zborovima studenata doneti odluku da studenti prilikom upisa uplaćuju određeni iznos koji bi služio kao izvor sredstava za najnužnije đelatnosti SS-a. 2. Na nočetku svake školske godine napraviti detaljan plan rađa organizacije te na osnovu njega izraditi financijski plan i dostaviti ga organima upravljanja na fakultetima. 3. Za izvođeire manifestacija kao što su: marš studenata, »Šumarijada«, Interfakultetska konferenciia, obraćati se raznim organizacijama kao što su DliT-a, Socijalističkom savezu i dr. 4. Finansiski plan dostaviti Univerzitetskom odboru kako bi i on mogao da učestvuje u finansiraniu đelatnosti organizacije Saveza studenata. V. Interfakultetska sarađnja 1. Konferencija je pokazala da su skoro svi problemi identični na svim našim fakultetima. Pojedinačno rešavanje ovih pitanja ne bi pokazalo odgovarajuće rezultate. Radi toga Interfakultetska sarađnja |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 78 <-- 78 --> PDF |
mora sve više jačati, sve akcije pokretati i zadatke rešavati zajednički. To ukazuje na potrebu da FO SS-a što tešnje sarađuie sa Predsedništvom Društva, kao koordinatorom svih akcija. 2. Konferencija smatra da naročito uspešan oblik saradnje predstavlja »Šumarijada « za koju je donesen odgovarajući pravilnik. 3. Siedeća »Šumarijada« treba da se održi u Ljubljani tokom 1968. godine. Svi fakultetski odbori SS-a treba da pruže maksimalnu pomoć organizatorima »Šumarijade « kako održavanje ne bi došlo u pitanje. 4. Ispitati mogućnost da se Interfakultetska saradnja uspostavi i u jednom novom vidu, kao na primer: organizovanje seminara i drugih skupova na stručnom polju. cJiftinačl Mcaćni ča&opl&l ŠUMARSTVO — Beograd 1/2 — 1967. Gaji ć M.: Bukovo-jelove šume planine Jastrebac. — Tucovi ć A. i Nikoli ć Đ.: Prilog istraživanju radiosenzitivnosti šumskog drveća. — L ubardi ć S.: Otpor drveta nekih topola pri izvlačenju eksera i zavrtnjeva za drvo. — Đuki ć M.: Mehanizovani utovar i istovar drveta. — Mutibarić J.: Zavisnost zapreminske težine od širine goda kod eurameričkih topola. — Radovči ć A.: Rezultati utvrđivanja vrijednosti i efekti amortizacije šuma. — Cvijeti ć B.: Donošenje poljoprivrednih osnova — neodložan zadatak. — Vučja k S.: Sistematizacija radnih mjesta u šumsko-privrednim organizacijama. NARODNI ŠUMAR — Sarajevo 1/2 — 1967. B u j u k a 1 i ć H.: Rezultati trogodišnjeg ispitivanja efikasnosti domaće zaštitne paste ZP-1. — Sola j a V.: Prošlost i budućnost drvne industrije SR BiH. — Stefanović V.: Zapažanja o tipološkoj klasifikaciji šuma u Bugarskoj. — Mešić N.: Valoviti nosač. — B o j adži ć N.: Mjere zaštite od požara u šumama i kulturama četinara. — Terzi ć D.: Opterećenje stabala belenicama pri smolarenju. — Radulović S.: Uticaj vibracije motornih pila na organizam rad5. Stavlja se u zadatak predsedništvu da ispita mogućnost za što bolju saradnju našeg Društva na Međunarodnom planu, a za čega već postoje ponude od strane drugih zemalja. 6. Na sledećim plenarnim sastancima Predsedništva treba doneti odluku za učlanjenje u USSF (Međunarodno udruženje studenata šumarstva), a ukoliko to materijalni uslovi dozvole. 7. Jedanaesta Interfakultetska konferencija će se održati u Skopju, gde će se tekom naredne dve godine nalaziti Predsedništvo. U cilju ostvarivanja zaključaka, Predsedništvo i FO SS-a treba da uspostave saradnju sa: Zajednicom šumarskih fakulteta, Dl i T-a, Savezom i Republičkim komorama, poslovnim udruženjima, privrednim organizacijama i drugim. nika. — Nikoli ć I.: Biološki način sušenja bukovine. 3/4 — 1967. Pa nov A.: Sređena stručna terminologija je jedan od uslova za napredak struke. — Karahasanović A.: Pogled na tehnološko stanje i savremene putove proizvodnje iverica. — Ć uri ć R.: Prilog poznavanju sastojina munike na području Bosne i Hercegovine. — Mir a lem A.: Kvalifikaciona struktura stručnog i administrativnog kadra u cjelini i po stručnim službama. — Suda rio M.: Praksa bonitiranja sjemenskih obiekata i mogućnost primjene tih pokazatelja u naučno-istraživačkom radu. — Suli ć P.: Izračunavanje osnovnih parametara rezania pomoću specijalnog logaritamskog računala. — Begovi ć B.: Razvoi eksploataciie šuma i industrijske prerade drveta u bazenu rijeke Snreče za vrijeme A-U uprave. — Šola ja V.: Proizvodnja drvarske industriie Bosne i Hercegovine u 1965. i 1966. godini. — S t i p a c D.: Utisci o sovjetskom šumarstvu. GOZDARSKI VESTNIK — Ljubljana 1/2 — 1967. H o r v a t-M a r o 11 S.: Podmladak omorike ob. na čistim sječama Pohorja i konkurencijski odnosi u korjenskom sistemu. — Kervina Lj.: Kućna strižibuba najopasniji štetnik građevnog drva i pokućstva. — Dolinšek H.: In |