DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 75 <-- 75 --> PDF |
c3iciiM»ene mife&ti SKROMNI Marta meseca ove godine na Šumarskom fakultetu u Beogradu studenti šumarstva drvne industrije Jugoslavije, proslavili su svoj skromni jubilej — održavanjem X konferencije DSŠiDIJ-e. Evocirajući uspomene na događaje koji su prethodili stvaranju Društva, istovremeno su sa puno truda pokušali da odrede i svoje zadatke i uloge u sadašnjim uslovima, kako unutar svojih fakultetskih udruženja, tako isto i u međunarodnoj saradnji. Potreba za ovakvim Društvom javila se negdje 1956. godine, na istom ovom fakultetu, kada su uslovi za studiranje na svim našim fakultetima bili različiti, sa različitim nastavnim planovima i programima obrazovanja. Kao zajednički oblik uslova bilo je pomanjkanje udžbenika, nedovoljno korišćen´c iskustava naprednih studentskih pokreta u toku i posle drugog svetskog rata. U isto vreme javila se želja za međusobno upoznavanje Šumarskih centara u našoi zemlji. Sve se to odvijalo u eri velike diskusije oko nastavnih programa. Uvidelo se da je potrebno da svi naši šumarski fakulteti u zemlji treba da daju isti profil stručnjaka. Istovremeno ova ideja je služila kao polazna osnova za osnivanje Zajednice šumarskih fakulteta, koja je u svom daljem radu postavila neke od ovih zadataka kao bazu svoga rada. Prva manifestacija koja je ujedno bila preteča osnivanja ovoga Društva, bio je susret studenata šumarstva u Sarajevu 1956. godine, kada su kroz zabavu i sport, međusobna upoznavanja, izmenjani prvi utisci i prva mišljenja. A kao posledica ovoga susreta i mnogih drugih, marta 1956. godine u Beogradu je osnovan Interfakultetski Odbor Saveza Studenata Šumarstva Jugoslavije. Ovaj Odbor su sačinjavali po tri predstavnika sa svakog fakulteta. Jedan od idejnih organizatora je postao predsednik, student sa Šumarskog fakulteta iz Beograda, Obrad Paramenčić. Na drugoj konferenciji koja je održana maja meseca 1958. godine u Beogradu, pokrenuto je pitanje da se oformi Međurepublička kao i Međunarodna razmena studenata šumarstva i drvne industrije Jugoslavije. Predsednik Odbora bio je Mirko Andrašek, student iz Beograda. JUBILEJ Već stečena iskustva koja su konstatovana na trećoj konferenciji u Zagrebu 1959. godine, doprinela su da se bliže sagledaju zadaci pred kojima se ovaj Odbor nalazio. Ovome je naročito doprineo rad Odbora pod predsedništvom Dušana Radatovića, studenta iz Zagreba. Četvrta konferencija održana je marta 1960. godine u Sarajevu. Ona je u isto vreme bila inicijator izdavanja lista »Bilten«. Iste godine održan je prvi marš studenata šumarstva pod nazivom »Fruškogorski partizanski marš«. Jedan od realizatora bio je i predsednik Odbora Abdulah Šehić, student iz Sarajeva. U 1961. godini izišao ie iz štampe prvi broj lista »Tribina« a koji je prethodio održavanju pete konferencije marta meseca u Beogradu. Mesec dana ranije održan je »Igmanski partizanski marš« tragom proleterskih brigada. Posle toga održana je izložba fotografija sa »Igmanskog« i »Fruškogorskog« marša. Jedan od komandanata ovoga marša bio je predsednik ovoga Odbora, Rade Tepavac, student iz Beograda. Šesta konferencija održana je marta 1962. godine u Skopju, pod predsedništvom Mihaila Tešića, studenta iz Skopja. Ideja o održavanju prve »Šumarijade« potekla je na konferenciii 1964. godine u Ljubljani, pod predsedništvom Stana Kokelja. studenta iz Ljubljane. Organizator ove prve »Šumarijade« bio je Fakultetski Odbor SS-a Šumarskog fakulteta u Beogradu. U Zagrebu 1965. godine održana je osma konferencija na kojoj je dogovoreno da se dosadašnji naziv promeni u »Društvo studenata šumarstva i drvne industrije Jugoslavije«. U isto vreme pod predsedništvom Tomislava Prke, studenta iz Zagreba, vršene su obimne pripreme za održavanje druge »Šumarijade«. Deveta konferencija DSŠiDIJ-e održana ie juna meseca 1966. godine u Sarajevu. Dva meseca ranije održana je druga »Sumariiada« u Zagrebu. Predsednik organizacionog odbora bio je ujedno i predsednik Društva, Bogdan Stojanović, student iz Sarajeva. Na desetoj konferenciji konstatovano je da zadaci Društva treba da budu više kon |