DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 72 <-- 72 --> PDF |
Ophodnja pojaseva od topola Određivanje ophodnje pojaseva od topola pored nege zahteva posebnu pažnju. Topole sa starošću, isto kao i druge vrste drveća, razvijaju sve veću krošnju i pri funkciji u pojasevima sa starošću je sve povoljniji mehanički efekat. Ova činjenica nalaže da se iskoriste biološke odlike dugovečnosti topola i da se ophodnje pojaseva prilagode starosnim odlikama topola s ciljem da se najpovoljniji mehanički uticaj iskoristi što duže. Pri razmatranju problema ophodnje mora se imati u vidu da je sa fiziološkom zrelošću povezana pojava okružljivosti, smeđenja, pojava truleži i brzo propadanje stabala odnosno kvaliteta drveta i vrednosti drvne mase. Spoljne manifestacije fiziološke zrelosti u vidu sušenja grana i dr. se javljaju u vreme kada se procesi truleži i drugi vidovi propadanja vrednosti drvne mase porimi izrazito štetne oblike i razmere. Zato pri određivanju ophodnje mora se voditi računa kako o potrebi efekta mehaničkog delovanja tako isto i o vrednosti drvne mase jer u masovnom uzgoju pojaseva od topola drvna masa daje značajne materijalne vrednosti. Ophodnja mora biti racionalna, ekonomična i da najcelishodnije zadovolji fizičko-ekonomske uslove uzgoja pojaseva od topola. Razne sorte topola doživljavaju razne dužine starosti. Jedna te ista sorta doživi veću starost na boljim i manju na lošijim zemljištima. Npr. bela domaća topola na dobrim zemljištima doživi starost i preko 50 godina. U šumskom uzgoju topole dostižu starost od 50 godina i više i visinu preko 40 m. (H. Ajzenrajh, Moskva, 1951; Guinier Ph. i sar., Rim, 1956). Pojedini primerci topola doživeli su i vrlo dugu starost veću od 100 godina (139) i srazmerno daju vrlo velike drvne mase. (Guinier Ph. i dr., Rim, 1956; Podhorski I., Zagreb, 1957). Prihodno-prinosne tablice topola za prirodne i veslačke formacije obrađuju elemente masa i visina za topole stare 40 i 50 godina (HesmerH., Bonn, 1951 i lit. 18). Dinamika prirasta topola je vremenski vrlo različita. Italijanski klon 1-214 npr. dostiže najviši tekući prirast od 6—10 godina (M. Prevosto, Rim, 1965), topole robusna i marilandika od 12—18 godina. Topole serotina i regenerate rastu sporije u mladosti a kasnije sve brže do starosti od 35—40 godina (Guinier Ph. i dr., Rim, 1956) itd. Pojava da topole mogu doživeti dugi vek potvrđuje da se ophodnja pojaseva može predvideti mnogo duže od ophodnje (15—20 god.) namenjene industrijskoj proizvodnji drvnih masa u plantažama i intenzivnim kulturama tj. u trajanju od 25—35 godina pa i duže. Ukratko rečeno dužina ophodnje zavisna je od sorte topola, bioloških osobina sorata, ekoloških i edafskih uslova, od mera nege pojaseva, cene drveta na tržištu itd. Zato se pri određivanju ophodnje pojaseva moraju uzeti u obzir kompleksno svi pomenuti faktori i uslovi. Zaključak Na području Jugoslavije u vetrovitim oblastima prema klimatskim i edafskim uslovima i broju sorti koje se mogu negovati topole se mogu masovno koristiti za podizanje šumskih pojaseva. |