DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 70 <-- 70 --> PDF |
Vremenski period korekcionih orezivanja zavisan je od energije razvoja grana odnosno od sekcije i sorte topola, boniteta itd. Korekciona orezivanja bi počela krajem druge vegetacije a kasnije približno svake 2—3 godine do 15 godine starosti. Naučna ispitivanja (po Panfilovu, Negeliju) i praktična iskustva su ustanovila uzimajući u obzir kompleksni efekat uticaja pojaseva, da propusni i ažurni pojasevi najpovoljnije deluju na vetar. (Albenski A. V. i dr., Moskva, 1956; Hilff H. H. Hamburg, 1962; Bodrov V. A , Moskva, 1961). Ažurni pojasevi propuštaju ravnomerno vazdušne mase od vrha pojasa do zemlje, propusni pojasevi pak propuštaju vetar u zoni debla dok u zoni krošnje su nepropusni ili slabo propusni (do 25%). Praktično danas se s obzirom na razvoj krošnje podižu i preporučuju pojasevi u poljoprivredi 1—3 reda (Udačina S. A., Moskva, 1962). U našim uslovima s obzirom na nivo poljoprivrede bi se iz potrebe ekonomisanja proizvodnim poljoprivrednim površinama podizali pojasevi od 1—3 reda topola. Negovanje pojaseva je kompleksan, specifičan i odgovoran posao. Radi uzorka i objašnjenja dati su na crtežima šematski prikazi idealnih profila pojaseva i krošnji od dva i više redova. U drvoredima najpogodniji oblik krošnje (habitus) je deltoidnog oblika (crtež la), dok su u linijskim zasadima (od dva reda) najpogodniji habitusi pravougaoni (crtež 2a, b). Od vidova orezivanja debla od grana primenili bi se korekciona i normalna. Crtež 2: Šema razvoja krošnji dvorednih pojaseva Tehničko orezivanje grana i formiranje krošnje u trorednim, četvororednim bi bila slična. Ivični redovi bi se negovali sa što višom krošnjom dok unutrašnji redovi bi se negovali kao u plantažama tj. kao i u industrijskoj proizvodnji. (Crtež 3a, 4a). U zavisnosti od zadržavanja snega, praha, energije vetra Crtež 3: Šema razvoja krošnji trorednih pojaseva |