DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 68 <-- 68 --> PDF |
Strane sekcije i sorte topola: — topola marilandika: P. X euramericana (D) G. cv. marilandica — topola serotina: P. X euramericana (D) G. cv. serotina — robusna topola: P. X euramericana (D) G. cv. robusta — italij. klon 1-154: P. X euramericana (D) G. cv. »1-154« — italij. klon 1-154: P X euramericana (D) G. cv. »1-214« — topola ostia: P. X euramericana (D) G. cv. »Ostia« — istarska topola: P. X euramericana »Istarska« — topola angulata: P. X euramericana (D) G. cv. angulata — Balzamska topola: P. X candicans Ait. Domaće topole: — bela topola — P. alba — siva topola — P. canescens Sm. — bela topola boleana — P. alba L. var. boleana — crna topola tevestina — P. nigra L. var. thevestina i dr. Od pomenutih sorti topola zaštitni pojasevi se mogu podizati, samo od topola tj. »čisti« topolovi pojasevi i komponovati sa drugim vrstama drveća, jasenom, javorom, brestom, bagremom i raznim šibljem. Komparacija visina i drvnih masa Pored topola za podizanje pojaseva mogu se masovno koristiti još bagrem, hrast, javor itd. U odnosu na ove sorte drveća, topola ima izrazita preimućstva u pogledu uzrasta u visinu i prirasta drvnih masa. Do ovog zaključka može se doći kada se uporede podaci za drvorede topola po H. Blume-u (I. Podhorski, Zagreb, 1957), za hrast po tablicama Gerharta, za bagrem po tablicama Z. Feketija, za jasen po Vimenaueru (Šumarski priručnik, Beograd, 1957) i podaci za topole u šumskom uzgoju po H. Hesmeru (Bonn, 1951). Pri komparaciji podataka može se uočiti da su drvne zalihe drvoreda veće od 20—78% od drvnih zaliha u sastojinama već u zavisnosti od boniteta (1. Podhorski, Zagreb, 1957) te da topola II boniteta u 30 godini postiže više od 3 puta veću visinu od hrasta, 1,5 puta veću od bagrema i 2,8 puta od jasena. U odnosu na prirast razlike su još izraženije i stablo topole postiže 291 puta veću masu od hrasta, 3 puta veću od bagrema i 73 puta od jasena. S obzirom na visinski uzrast od 12—15 m u 10-oj godini, topola formira stablo i krošnju već posle pet godina razvoja i efikasno pruža zaštitu mnogo ranije. Visinu topole u 10-oj godini hrast ne dostiže ni u 30-oj godini razvoja. U 10-oj godini bagrem dostiže nešto manju visinu od topole, ali u 30-oj godini znatno zaostaje za topolom, a jasen pogotovo. Podaci prirasta i drvnih masa pokazuju da topole daju ekonomske efekte mnogo ranije i veće od drugih vrsta drveća. Svi ovi podaci pokazuju, utiču i nalažu da se pri podizanju pojaseva forsira i što više koristi topola i izborom odgovarajućih sekcija i sorata osigura masovna primena. Negu topolovih pojaseva Pri podizanju pojaseva postavlja se redovno zadatak iz ekonomskih razloga, da pojasevi što brže rastu u visinu kako bi što ranije i na što većoj povr |