DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1966 str. 45 <-- 45 --> PDF |
SLa naSu pcak&u LISNE UŠI ŠIŠKARICE Chermesidae Dr IVAN SPAlC UVOD Posljednjih godina šumarska se operativa sve češće obraća naučnim ustanovama, traže upute o suzbijanju ušiju. Zatražene upute najčešće su u vezi s masovnom pojavom uši u kulturama četinjača. Interes operative za ovaj problem dokazuje da uši spadaju među najčešće štetnike kultura. S tim u vezi u ovom članku obradit će se problem pojave i suzbijanja uši na boru, arišu i duglaziji tj. onim vrstama četinjača, koje su od posebnog interesa za plantaže i intenzivne kulture četinjača. SISTEMATIKA Uši spadaju u red jednakokrilaca (Homoptera). Ovaj red insekata ima pet podredova, od kojih su sa šumskogospodarskog gledišta najvažnije lisne uši (Aphidoidea) i štitaste uši (Coccoidea). Ostala tri podreda ovog reda (cvrčci, lisne buhe i štitasti moljci) nemaju šumskogospodarsku važnost (osim donekle cvrčaka). Podjela lisnih i štitastih uši na porodice i niže sistematske kategorije nije jednoobrazno provedena. Radi se više-manje o formalnoj neujednačenosti, budući da pojedini autori nekim skupinama uši daju viši ili niži sistematski rang. To, međutim, nije od bitne važnosti za daljnja izlaganja. Iz više razloga, posebno radi praktičnosti, mi ćemo se u ovom članku zadovoljiti s podjelom lisnih uši na dvije porodice i to Aphididae ili prave lisne uši i Chermesidae (= Adelgidae) ili uši šiškarice. Štitaste uši također se dijele na više porodica. Lisne su uši mnogo štetnije i prema tome za šumsko gospodarstvo važnije od štitastih. Od lisnih uši za četinjače su najvažnije one iz porodice Chermesidae pa su u ovom prikazu opisani najčešći i najopasniji pripadnici ove porodice. MORFOLOGIJA Lisne su uši mali, krilati ili beskrilni kukci veličine 0,5—6 mm. Razvojni ciklus lisnih uši veoma je kompliciran. Pojedine generacije ovih insekata obično se međusobno znatno razlikuju vanjskim izgledom (alternirajući polimorfizam). Zbog toga su često puta pripadnici pojedinih generacija jedne te Izradu ovog članka financirao je Jugoslavenski institut za četinjače, Jastrebarsko, iz sredstava dobijenih od Sav. fonda za naučni rad. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1966 str. 46 <-- 46 --> PDF |
iste vrste bili opisani kao zasebne vrste. Potpuni razvojni ciklus sadrži pet generacija, u kojima se individui morfološki razlikuju. Osim toga mladi i stari individui iste generacije često se također znatno razlikuju (npr. mladi beskrilni, stari krilati). Kod spolnih oblika postoij također i spolni dimorfizam. Prema tome kod lisnih uši postoji mnoštvo oblika jedne te iste vrste. Zbog svega ovoga pravilno određivanje vrste samo na temelju morfoloških osobina individua spada u domenu usko specijaliziranih stručnjaka, koji u tom pogledu raspolažu s potrebnim iskustvom, opremom i literaturom. Svim oblicima (osim spolnih) zajednička je građa usnog ustroja. Lisne uši imaju usni ustroj za sisanje. One dakle oštećuju biljke sisanjem sokova. Kod nekih grupa, međutim, spolni se oblici ne hrane pa im je usni ustroj potpuno reduciran jednako kao i probavni trakt. Ukoliko su oblici krilati, tada uvijek postoje dva para krila (za razliku od mužjaka štitastih uši, koji imaju samo jedan par krila). Ove uši imaju voštane žlijezde, iz kojih luče bijeli voštani sekret pa izgledaju kao da su pokrivene bijelom vunicom. U slučaju jake zaraze na kori i iglicama mogu se već iz daljega primijetiti bijele nakupine uši. BIOLOGIJA Biologija lisnih uši veoma je komplicirana. Pri potpunom ciklusu razvoja razmnožavanje se vrši heterogonijom tj. pravilnom izmjenom gamogenetskih i partenogenetskih generacija. Međutim kod mnogih vrsta postoje nepotpuni ili sporedni ciklusi razvoja, gdje se razmnožavanje vrši isključivo partonogenezom. Kod Chermesida gamogenetske i partenogenetske ženke legu jaja, a kod Aphidida gamogenetske ženke legu jaja, a partenogenetske žive mlade. Biologija se dalje komplicira izmjenom domaćina (diecija, heterecija). Mnoge vrste mijenjaju, naime, u toku razvojnog ciklusa biljku-domaćina pa se izvjesne generacije razvijaju na jednoj ,a druge na drugoj biljnoj vrsti. Međutim istovremeno može postojati monecični i diecični ciklus, čime se biologija ovih insekata i dalje komplicira. Potpuni razvojni ciklus pripadnika porodice Chermesidae, kojoj pripadaju ovdje opisane vrste, ima uglavnom ovaj tok: I. generaciju predstavlja uš temeljnica ili osnivačica (Fundatrix) . Ova generacija kod svih Chermesida vezana je isključivo na smreku (neki autori nazivaju stoga Chermesidae smrekinim ušima). Zbog sisanja sokova uši temeljnice nastaju deformacije (šiške) na izbojcima i iglicama smreke. Pojedine vrste uši obično uzrokuju specifičan oblik šiški pa se po njemu može odrediti uzročnik deformacije. Uši temeljnice su beskrilne. One partenogenetski odlažu jaja iz kojih se izlegu isključivo ženke. Mlade larve ove II. generacije razvijaju se u šiškama (C e 11 a r e s). Nakon četvrtog presvlačenja dobiju krila, izlaze iz šiške, napuštaju smreku i odlijeću na međudomaćina (Migran s alata) . Međudomaćin je opet jedna četinjača — bor, jela, ariš ili duglazija. Ovdje na iglicama partenogenetski odlože jaja, iz kojih nastaje III. generacija (E x u1 a n s), koja se opet isključivo sastoji od ženki. Ove uši mogu stvoriti poseban ciklus razvoja i trajno ostati na međudomaćinu, razmnožavajući se partenogenetski (Vir gin e s). U tom slučaju pojedine generacije ovog sporednog ciklusa (proljetne Vernales, ljetne Aestivales, zimske Hiemales) obično se razlikuju morfološki, a također i po mjestu sisanja sokova (iglice, |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1966 str. 47 <-- 47 --> PDF |
kora). Pri potpunom razvojnom ciklusu iza Exulan s generacije slijedi IV. generacija — Sex\upara . Ona se sastoji od krilatih ženki, koje odiijeću natrag na smreku (Remigrantes) . Ovdje one partenogenetskim puteni (amphitokia) stvaraju mužjake i ženke V. genracije (Sexuales) . Iz jaja, odloženih nakon kopulacije nastaju samo ženke Fundatri x generacije. Potpuni ciklus razvoja traje 2 godine. Na si. 1 šematski je prikazan razvojni ciklus roda Pineus. Kod pojedinih vrsta ovoga i drugih rodova postoje odstupanja od ovog temeljnog razvojnog ciklusa. Sexupara Exsulans vernalis Migrans alata SI. 1. Razvojni ciklus roda Pineus. Po Nüsslinu. NAJČEŠĆE VRSTE Chermes viridis Uši temeljnice ove vrste stvaraju na smreki poznate šiške, koje podsjećaju na mali češer (si. 2). Ljuske na šiški nastaju zadebljanjem bazalnog dijela igli ca. Na svakoj ljuski raspoznaje se vršni dio iglice. Šiške nastaju na bazi izboj ka, ali izbojak raste dalje iznad šiške. U šiški se nalaze komorice sa 100—150 Cellares- uši. Mcđudomaćin ove uši je ariš. Generacija, koja se razvija na arišu, ne stvara šiške nego čini štetu sisanjem sokova. Chermes viridis ne stvara na arišu poseban ciklus V i r g i n e s generacija. Migrant es alatae dolijeću na ariš krajem jula, a Sexuparae se vraćaju na smreku već u maju idućeg proljeća. Prema tome od sredine maja do kraja jula na arišu nema ovih uši (osim tzv. latentnih larvi). Cnaphalođes strobilobius Ove uši stvaraju na smreki male, okruglaste šiške, iz kojih izbojak ne tjera dalje. Vršni dijelovi iglica, iz kojih su nastale ljuske, nisu ovdje tako izraziti kao kod šiške Ch. viridis (si. 3). |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1966 str. 48 <-- 48 --> PDF |
I kod ove uši međudomaćin je ariš. Međutim Cn. strobilobius, osim potpunog diecičnog ciklusa, stvara na arišu i sporedni ciklus od čitavog niza V i rgine s generacija. Zbog toga se na arišu tokom čitavog vegetacijskog perioda mogu naći bijelom vunicom prekrivene uši ove vrste. Rod Cnaphalodes stvara također i poseban monecični ciklus na smreki. Dio krilatih uši, koje izlaze iz šiške, ne odlijeće, naime, na ariš nego ostaje na smreki (Alata e no n migrant e s) i stvara Fundatrix generaciju. Pineus pini Biologija ove vrste nije još potpuno rasvijetljena. Prema nekim autorima spolna generacija (Sexuales ) ove uši, iz koje nastaju osnivačice, može se razviti samo na kavkaskoj smreki (Picea orientalis), koja međutim u Evropi dolazi samo tu i tamo u parkovima, ali ne i u šumama. Zbog toga kod ove vrste SI. 2. Šiške uši Chermcs viridis. SI. 3. Šiške uši Cnaphalodes Po Scheidteru. strobiiobius. Po Nitscheu. u Evropi postoji samo sporedni ciklus Virgine s generacija, koje se partenogenotski razvijaju na boru kao međudomaćinu. Prema drugim autorima spolna generacija može se razviti i na običnoj smreki pa bi prema tome razvojni ciklus i u Evropi bio potpun. Virgine s generacije ove uši prezimljavaju na kori najmlađih grana mladih borova, a tokom sezone mogu se masovno naći obavijene gustom bijelom vunicom na majskim izbojcima običnog bora, borovca i planinskog bora. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1966 str. 49 <-- 49 --> PDF |
Piueus strobi Ova vrsta unesena je u Evropu iz Amerike zajedno sa svojim međudomaćinom (Pinus strobus). Spolnu generaciju može proizvesti samo na glavnom domaćinu (Picea alba), koji u Evropi ne dolazi pa se ovdje razvija isključivo partenogenetski na borovcu (Pinus strobus). Pojedine Vir gin es generacije mogu se masovno naći na glatkoj kori mladih i starijih stabala, granama i majskim izbojcima. Ove uši vrlo obilno izlučuju voštanu vunicu pa ih se lako može uočiti. Ađelges ccoleyi I ova je vrsta unesena u Evropu iz Amerike. U Americi ona ima potpuni razvojni ciklus. Spolna generacija razvija se na Picea pungens, P. engelmanni i P. sitchensis, a partenogenetske na duglaziji (Pseudotsuga iaxijolia). U Evropi se razmnožava samo partenogenetskim putem, stvarajući V i r g i n e s generacije isključivo na duglaziji. Ova uš proširila se u srednju Evropu prije nepunih tridesetak godina. Nije poznato da li se već proširila i k nama, no s obzirom na štete, koje čini u zapadnoj i srednjoj Evropi kao i perspektivu uzgoja duglazije kod nas, o njoj svakako treba voditi računa (si. 4). Dreifusia niisslini I ova je uš unesena u srednju Evropu i to iz područja Kavkaza i Krima. Ondje joj je glavni domaćin Picea orientalis, a međudomaćin Abies nordman- Sl. 4. UBI Adelges cooleyi na si. 5. Kovrčanje jelinih iglica, duglaziji Po Schwerdtfegeru uzrokovano ušima Dreifusia Niisslini. Po Nüsslinu. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1966 str. 50 <-- 50 --> PDF |
niana. U Evropu je unesena sa svojim međudomaćmom. Budući da P. orientals u Evropi praktički ne dolazi to se ova uš ovdje razvija isključivo partenogenetski tj. ciklusom Vir gin es generacija. U srednjoj se Evropi, među tim, akomodirala na običnu jelu te je postala vrlo opasan štetnik, koji predstavlja veliku opasnost za mlade jele. Kod nas je ovaj štetnik do nedavna bio nepoznat, ali se posljednjih godina proširio u čitavoj Sloveniji, a 1961. godine konstatiran je i u Hrvatskoj. Spominjemo ga zbog toga, što se osim na jeli može također razvijati i na dugiaziji. Ako bi ova uš jednako bila štetna za duglaziju kao što je za jelu, onda bi uzgoj duglazije bio vrlo ozbiljno ugrožen. Prema tome o ovom vrlo opasnom štetniku treba najozbiljnije voditi računa (si. 5 i 6). ŠTETE Chermesidae nanose štetu na dva načina i to stvaranjem šiški i sisanjem sokova. Šiške tvori Fundatrix generacija, a Cellares uši ovaj proces samo potpomažu. Ova šteta nastaje samo na smreki, naročito na mladim stablima u kulturama. Pri jakom napadaju, pogotovo ako on traje više godina, mlada stabla slabe, gube na prirastu, deformiraju se. Što stabla bivaju starija, ova šteta ima sve manji značaj. Značajnije štete nanose E x u 1 a n s odnosno Virgine s generacije. SI. 6. Uši Dreifusia Nüsslini na donjoj strani jelinih iglica. Po Nüsslinu. Uši ovih generacija zadržavaju se na glatkoj kori ili glicama međudomaćina tj. bora, borovca, ariša, duglazije ili jele. Uši se često pojavljuju u ogromnom broju. Sisanjem sokova one fiziološki iscrpljuju stabla. Iglice žute, kod nekih se vrsta (jela ,ariš) kovrčaju. Nastaju gubici na prirastu, a mlada stabla mogu |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1966 str. 51 <-- 51 --> PDF |
se i posušiti. Osim toga stabla oslabe, čime se stvara predispozicija za napadaj sekundarnih štetnika. SUZBIJANJE Suzbijanje lisnih uši vrši se sistcmičnim insekticidima odnosno preparatima na bazi organskih fosfornih spojeva. Od mnogobrojnih preparata za suzbijanje lisnih uši spominjemo neke, koji se kod nas nalaze u prodaji. To su, među ostalima, Malathion (Etiol), Metildemeton (Metasystox), Diazinom, Fosfamidon (Dimecron), Rogor i dr. Ova sredstva proizvode se u obliku prašiva te koncentrata za suspenzije i emulzije. Način pripremanja suspenzije odnosno emulzije i doziranje obavezno su navedeni na ambalaži. Većina ovih preparata zadržava insekticidno djelovanje do 14 dana nakon tretiranja. Prema tome tretiranje treba ponavljati nekoliko puta u toku vegetacijskog perioda. Pri tome je dobro mijenjati preparat. LITERATURA B ö r n e r C.: Europae centralis Aphides. Mitt, thüring. bot. Ges., Beiheft 3, 1952. Cholodkovsk y N: Die Coniferen-Läuse Chermes, Feinde der Nadelhölzer. Ber lin 1907. Nu ssli n O. — Rhum b le r L.: Forstinsektenkunde. IV. Aufl. Berlin 1927. Paše k V.: Vosky našich lesnych drevin. Bratislava 1954. Schwerdtfege r F.: Die Waldkrankheiten. Berlin 1944. Tarbinski S. P. — Plaviljščikov N. N.: Opredelitelj nasekomih evropejskoj časti SSSR. Moskva-Lenjingrad 1948. |