DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 128 <-- 128 --> PDF |
heterosis in poplar hybrids), Zbigmew St ec k i (Poljska). Pitanje privlačnosti roditelja i njenog uticaja na heterosis njihovih potomaka je jedno od osnovnim pitanja uspeha veštačke oplodnje uopšte. Pisac donosi podatke o odnosu srodnosti roditelja i veličine heterozisa crnih i belih topola dobijenih unakrsnim oplođenjem u okviru jedne vrste (intraspecies hybrids), ali onih roditelja koji su prostorno i ekološki udaljeni. Pregledno su prikazani i dosadašnji rezultati unakrsnog oplođenja roditelja koji pripadaju raznim vrstama (intei speci j ski hibridi) i raznim podrodovima (intersekcijski hibridi). Zaključci referata pokazuju da Mičurinova pravila o nasleđivanju roditeljskih osobina vrede potpuno i za topole, odnosno šumske vrste uopšte. Svakako ostaju još mnoga pitanja iz tog područja nerešena. 7. PRIRODNO UKRŠTANJE VRSTA PINUS TAEDA I P. ECHINATA U ISTOČNOM TEKSASU. (Natural hybridization between Loblolly and Short leaf pines in East Texas), Victor B 11 a n (SAD). Odavno su neki američki istraživači zapazili da se ove dve vrste prirodno ukrštaju u nekim područjima rasprostranjenja. Da bi tu pretpostavku i ogledima dokazao pisac je seme sabrano sa 10 stabala posijao u jednom stakleniku. Uporedujući rast pojedinih potomstava uverio se da je potomstvo jednog stabla hibridnog porekla i da među njegovim biljkama vlada veliki varijabilitet, koji je posledica ukrštanja dveju spomenutih vrsta borova. Ogledi u Kaliforniji (Placerville) pokazali su da se te dve vrste i veštački mogu ukrstiti. Međutim u nekim područjima SAD one se ipak ne ukrštaju prirodno. Pisac misli da to ukrštanje ometa razlika u vremenu cvetanja jedne i druge vrste. Na ovu pojavu treba obratiti pažnju i u našoj zemlji, jer se i u nas pojedine srodne šumske vrste negde prirodno ukrštaju a negde ne, pa je pri veštačkom ukrštanju potrebno vremenski prilagoditi cve tanje jedne i druge vrste. 8. HIBRIDI BELE I KRTE VRBE (Interspecific hybrids between white willow and crack willow), Ante Krstini ć (Zagreb). U prirodnim šumama pored reka zapažena su stabla vrbe koja po svome izgledu liče i na belu vrbu (Salix alba) i na krtu vrbu (Salix fragilis). Od jednog takvog stabla pisac je posijao seme i odgajio biljke. Uporedo s tim izvršio je i veštačko ukrštanje »čistih« stabala jedne i druge vrste i odgojio i njihove biljke. Uporedujući jedne i druge biljke pisac je izveo zaključak da se bela vrba i krta vrba prirodno ukrštaju ponekad. I ranije se znalo, u stvari, da se vrbe prirodno ukrštaju između sebe, što otežava njihovo sistematsko razgraničenje. Pisac je pružio jedan dokaz za tu pojavu. 9. PROUČAVANJE NASLEĐIVANJA OBLIKA STABLA EVROAMERIČKIH HIBRIDNIH TOPOLA (L´etude de heritabilite des formes des tiges des peupliers hibrides euramericains), L. Žuf a (Novi Sad). Pisac je već ranije podrobno proučio pitanje nasleđivanja oblika debla crnih topola u Vojvodini. U ovom referatu saopštio je rezultate proučavanja varijabilnosti oblika debla nekoliko klonova evroameričkih topola koje su odgojene u rasadniku Instituta za topole u Novom Sadu. Prema tim istraživanjima oblik debla hibridnih topola Populus nigra x P. deltoides također se nasleđuje. Ova istraživanja svakako su korisna za gajenje topola. Trebalo bi ih proširiti i na druge vrste. 10- POKAZATELJI OPRAVDANE I SPECIFIČNE KORELACIJE IZMEĐU KLONOVA TOPOLA I TIPOVA ZEMLJIŠTA (Les indicateurs d´une correlation significative et specifique entre les clones des peupliers et des |