DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1965 str. 4 <-- 4 --> PDF |
MATERIJALI I METOD RADA Zapreci sa gusenicama borovog četnika (T. pityocampa), koje su iskorišćene u laboratorijskim ogledima, skupljeni su na borovima u okolini Sežane i dopremljeni u laboratoriju 20. decembra 1960. godine. U 1961. godini zapreci su doneseni iz Sežane, Kopra i okoline Mostara. Poljski ogledi na suzbijanju T. pityocampa virusima postavljeni su u mestu Crnotiče blizu Kopra 1961. godine. Ispitivanja patogenosti virusa nekih insekatskih vrsta na T. pityocampa u laboratoriji vršeno je u entomološkim kavezima i staklenim posudama, koje su bile zatvorene filtarpapirom. Gusenice su inficirane hranjenjem 2 do 3 dana grančicama crnog bora oprskanim suspenzijama poliedara. Temperatura u sobi u kojoj su ogledi izvođeni kretala se od 15° — 25° C. Gusenice u ogledima pregledavane su svaki drugi dan, pa su skupljane uginule i utvrđivan uzrok uginuća. Poljski ogledi pregledani su jednom mesečno tako što su zapreci pregledani spolja i iznutra i ubeležavan je broj živih i uginulih gusenica. I. REZULTATI LABORATORIJSKIH PROUČAVANJA 1. Osetljivost gusenica T. pityocampa na viroze nekih insekatskih vrsta Pregledom nekoliko stotina zapredaka T. pityocampa u decembru 1960. godine nisu nađene uginule gusenice od poliedrije. Zbog toga je pokušano da se izazove virozno oboljenje od kojeg gusenice T. pityocampa oboljevaju u prirodnim uslovima. Gusenice T. pityocampa četvrtog stupnja starosti hranjene su oprskanim iglicama bora suspenzijama poliedara nuklearnog tipa dobijenih iz gusenica Porthetria dispar L. i pagusenica Neodiprion sertifer Geojjr., zatim suspenzijom citoplazmatičkog tipa poreklom iz gusenica Arctia čaja L. i suspenzijama granula poreklom iz gusenica Hyphantria cunea Drury i Pieris brassicae L. Koncentracije suspenzije poliedara bile su približno 200 X IO7 pol/ml. Provereno je da su sve upotrebi jene suspnzije poliedara i granula bile vrlo patogene za svoje izvorne domaćine. Po 25 naoko zdravih gusenica T. pityocampa u svakoj varijanti hranjeno je 48 sati za koje vreme je tretirana hrana pojedena. Sveza netretirana hrana davana je gusenicama svaki drugi dan kada su skupljane i pregledane uginule gusenice. Rezultati ovog pregleda nalaze se u tabeli 1 iz kojih se vidi da su korišćeni virusi izuzev virusa dobijenog iz gusenica A. čaja imali slab uticaj na razvoj poliedara gusenica T. pityocampa, jer se većina gusenica koje su hranjene hranom tretiranom ovim virusima normalno razvijala i oprela kokone. Izvestan broj gusenica je uginuo usled napada bakterija i drugih nepoznatih razloga. Gusenice inficirane suspenzijom citoplazmatičnih poliedara A. čaja ginule su sa simptomima poliedrije. U ovoj varijanti kokone je oprelo 5 gusenica od kojih su u kokonima dve uginule od poliedrije, dok su iz 3 kokona izašli leptiri. Iz većine kokona u ostalim varijantama su izašli leptiri. Prema ovim podacima poliedrija A. čaja bila je vrlo patogena za gusenice T. pityocampa, jer je preko 72" o gusenica inficiranih ovom suspenzijom uginulo od poliedrije. Mikroskopskim pregledom nalaženi su u uginulim gusenicama poliedri, koji su po obliku bili vrlo slični poliedrima A. čaja, ali je u njima bilo i poliedara identičnih sa poliedrima prirodno uginulih gusenica T. pityocampa od poliedrije. Ovo ukazuje na to da se virusi A. čaja umnožavaju u inficiranim gusenicama T. pityocampa paralelno sa specifičnim virusima ove vrste .Da bi se utvrdila patogenost virusa T. pityocampa na guse |