DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1965 str. 38 <-- 38 --> PDF |
upotrebe. Međutim, ihcuht može da posluži kao posrednik u tome, kao što poljoprivrednici rade sa kukuruzom. Izvestan broj odabranih drveta belog bora izložio bi se samooplodnji. Iz prve ili druge generacije potomaka odabrala bi se drveta za dalje inbridovanje, pa pošto bi se inbridovanje izvršilo dovoljno puta, ukrštala bi se inbridovana drveta raznog porekla i osobina. Hibridizacijom dva inbridovana genotipski dobra drveta moglo bi se dovesti do luksuriranja (pojava bujnog rasta) od velikog značaja. Može se očekivati da će se inbridovanjem belog bora samo kroz prve 1—2 generacije uštedeti mnogo decenija rada na oplemenjivanju. Prilikom veštačke hibridizacije belog bora sa dvopolnim cvastima, gde nam je želja da izbegnemo samooprašivanje i samooplodnju, pre svega se moraju ukloniti muške cvasti (emaskulacija). Zato je neophodno da se pre početka radova na hibridizaciji, tj. još pri izboru stabala na kojima će se izvršiti hibradizacija, utvrdimo da li se radi o belom boru sa jednopolnim ili eventualno sa dvopolnim cvastima. Kod belog bora sa dvopolnim cvastima emaskulacija se vrši na taj način što se pažljivo udaljuju sve muške cvasti, vodeći pri tome računa da na letorastu ne ostane ni jedna prašnica. Ovaj posao obavlja se pre početka polenizacije muških cvasti, odnosno pre otvaranja prašnika. Posle izvršene emaskulacije, a pre otvaranja ženskih cvasti, pristupa se njihovoj izolaciji pomoću specijalnih kesa od hartije ili nekog drugog materijala. Naše dosadašnje iskustvo na hibridizaciji belog bora pokazalo je veoma dobre rezultate kada se za izolaciju upotrebljavaju kese od specijalnog pergamenl Jednopolne ženske cvasti belog bora (Foto: Popnikoia) |