DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1965 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Dužina dugorasta i kratkorasta sa Broj dvopolnim cvastima ženskim cvastima muškim cvastima stabla Mifmu m/m M ± fm u m/m M ± fm u m/m 1 37.94 ± 1.59 45.50 ± 1.82 25.47 ± 1.31 2 48.19 ± 2.74 46.10 ± 2.04 30.50 ± 0.88 Iz tabele se može zaključiti da je dužina letorasta (stablo 1) veća kod dugorasta na kojima se nalaze samo skupine ženskih cvasti. Kod stabla 2 je obrnut slučaj. Kod njega su duži letorasti na kojima se nalaze dvopolne cvasti. Najmanju dužinu imaju kratkorasti na kojima se nalaze samo muške cvasti. Napominjemo da je analizirani materijal sakupljen iz gornje trećine krune oba stabla. Dvopolne cvasti kod belog bora najverovatnije prestavljaju ponavljanje (reviziju) vrlo starog rasporeda ženskih i muških rasplodnih organa. Da bi se izbegla samooplodnja, u toku filogenetskog razvoja vrste — pomoću prirodne selekcije — ženske cvasti belog bora počele su se javljati na posebnim letorastima (dugorastima), a muške isto tako na posebnim letorastima (kratkorastima). Savršeniji oblik prostornog razdvajanja muških i ženskih rasplodnih organa predstavlja pojava jednog organa samo na jednom a drugog organa samo na drugim stablima, kao što je to slučaj kod pojedinih lišćarskih vrsta (vrbe, topole, jasen, javor negundo i si.), čime je mogućnost od samooprašivanja i samooplodnje svedena na minimum. Nažalost, takav stepen u filogenetskom razvoju četinarske vrste još nisu dostigle. Međutim, beli bor je zaštićen od samooplodnje i time što njene muške i ženske polne ćelije ne dospevaju za oplodnju u isto vreme. Za uslove Kajmakčalana utvrđeno je (N i č o t a) da se muške šišarice ranije otvaraju od ženskih, tj. razlika između otvaranja muških i ženskih šišarica uznosi nekoliko dana. To znači da vremenska razdvojenost, isto kao i prostorna, muških i ženskih cvasti belog bora pruža dovoljnu sigurnost od samooprašivanja i samooplodnje. Postojanje dvopolnih rasplodnih organa kod belog bora, pored veoma važnog naučnog interesa, takođe ima i praktičan značaj. Iznećemo praktičnu vrednost ovog fenomena za radove na oplemenjivanju bora. Što se tiče efekta samooplodnje kod belog bora, u literaturi postoje vrlo oskudni podaci. Neki autori (Jonsson , Dengl e r) su utvrdili da potomstvo iz samooplodnje ima nizak vitalitet, rđav oblik debla i pati od nedostatka hlorofila. Kod belog bora, kao i kod ostalih četinara, izgleda da oni pri samooplodnji ispoljavaju sterilitet i depresiju usled incuhta (gajenje u najužem srodstvu). Kod borova je utvrđeno da se od samooplodnje ne može očekivati uopšte ili pak samo ograničena proizvodnja semena, rđava klijavost semena, slab prirast i potomstvo koje često sadrži nenormalne jedinke. Prilikom ponavljanja incuhta pogoršavaju se potomci u narednim generacijama do izvesne granice minimuma depresije koja često nastupa u sedmoj do osmoj inbridovanoj (potomstvo uzgojeno samooplodnjom) generaciji. Po pravilu, kod belog bora i smrče, već je prva inbridovana generacija jako degenerisana. Zbog toga se samim incuhtom, samom samooplodnjom, ne može postići ništa u oplemenjivanju šumskog drveća, ma kako odabrana drveta da se 415 |