DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1965 str. 3     <-- 3 -->        PDF

ŠUMARSKI LIST


SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA ŠUMARSTVA I
DRVNE INDUSTRIJE HRVATSKE
GODINA 89 RUJAN — LISTOPAD GODINA 1965.


UPOREDNA ISPITIVANJA OSETLJIVOSTI GUSENICA
THAUMATOPOEA PITYOCAMPA SCHIFF NA SPECIFIČNO
VIROZNO OBOLJENJE I VIROZE NEKIH INSEKATSKIH VRSTA


CIRIL SIDOR


Pasterov zavod Novi Sad
Direktor: Prim, dr Milan Nikolić


UVOD


Od svih grupa virusa najmanje su proučavani virusi insekata. Međutim
poslednjih desetak godina njihovome proučavanju se pridaje više pažnje, pa
se i o ovoj grupi virusa svakim danom saznaje sve više.


Među najvažnija pitanja, koja se u insekatskoj virusologiji proučavaju
spada i pitanje specifičnosti virusa. Ovo pitanje je od neobično važnog teorijskog
i praktičnog značaja. Ranije se smatralo da su virusi insekata strogo
specifični za određenu vrstu, dok se u novije vreme sve više javljaju radovi,
koji dovode do zaključka, da neki insekatski virusi nisu strogo specifični
(Smith i Xeros /1953/, Gersenzon /1956/, Veber /1958/, Si dor
/1959/). Za praksu je od neobične važnosti proučavanje specifičnosti insekatskih
virusa s obzirom na mogućnost njihove primene u suzbijanju prenamnoženih
štetnih insekata.


Poliedarno virozno oboljenje T. pityocampa opisao je V a g o (1953), a citopalotoška
proučavanja izvršio je Xero s (1956). Androi ć (1957) je konstatovao
da gusenice ove štetočine kod nas u prirodnim uslovima oboljevaju i
ginu od poliedarnog viroznog oboljenja. Isti autor navodi da poliedrija kod
ove vrste štetočine nema onaj značaj kao što je to slučaj sa poliedrijom Porthetria
(= Lymantria) dispar L., jer ona kod T. pityocampa nema tako odlučnu
ulogu u smanjenju broja prenamnoženih gusenica. Rezultati radova francuskih
istraživača (Griso n i Vag o /1959/; Griso n /1960/) poslednjih nekoliko
godina potvrdili su da se gusenice T. pityocampa mogu uspešno suzbijati
virusima.


U ovome radu izneseni su rezultati laboratorijskih i poljskih ispitivanja u
periodu od 1960. do 1962. godine.


Za vreme rada na ovom zadatku Pasterov zavod je dobio novčanu pomoć
od Savezne uprave za zaštitu bilja u Beogradu, Sekretarijata za šumarstvo SR
Bosne i Hercegovine i Gozdnog gospodarstva u Kopru i Postojni.


381