DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 91 <-- 91 --> PDF |
II. Za uspešan start na obimnijim radovima na rekonstrukciji degradiranih niskih šuma i šikara i introdukciji četinara u visokim šumama treba izvršit opsežne pripreme: 3.9. Pored priprema na obrazovanju kadrova, ustaljivanju radnika, stvaranju novog profila šumarskih stručnjaka, širokoj akciji na rekonstrukciji slaboproizvodnih šuma i introdukciji četinara mora prethoditi izrada realnih i naučno zasnovanih programa (planova) koji će odrediti neposredni proizvodni cilj, obim, redcsied i način izvođenja radova i sagledati potrebe u sadnom materijalu, radnoj snazi i finansijskim sredstvima, kao i sve ekonomske aspekte ovog poduhvata. 3.10. Obzirom da su velike površine neprivrednih šuma ostale van šumsko- privrednih područja, nameće se potreba formiranja posebnih radnih organizacija za gazdovanje tim šumama, kojima će glavni zadatak biti prevođenje ovakvih šumskih objekata u visokoproduktivne šume. 3.11. Pri rekonstrukciji slaboprinosnih šuma treba se prvenstveno orijentisati na intenzivne metode, a obim radova mora se usklađivati s jedne strane materijalno-finansijskim mogućnostima, a s druge strane mogućnostima sprovođenja odgovarajućih mera nege i zaštite. 3.12. Treba jasno istaći da su paša u šumi i odgoj visoke divljači nespojivi sa uspešnim radom na unošenju četinara i intervencijama rekonstrukcionih zahvata u šumi, kao i sa svim ostalim uzgojnim radovima, ako je glavni cilj proizvodnja drveta. 3.13. Finansiranje radova na introdukciji četinara u visokim lišćarskim šumama ne bi trebalo da stvara posebne teškoće. Računa se da će svi troškovi biti pokriveni približno polovinom sredstava iz fonda za regeneraciju šuma koji će se formirati pri sečama koje prethode odnosno prate unošenje četinara. Međutim, radovi na rekonstrukciji degradiranih niskih šuma i šikara ne mogu se pokriti iz prihoda od posečene- drvne mase pri rekonstrukcionim zahvatima, pa je potrebno da se za takve radove izdvoje dodatna sredstva šire društvene zajednice. Ovo utoliko pre što je šumska privreda u celini nerazvijena i opterećena radovima na tekućem održavanju šumskog fonda, pa bi veliki izdaci na rekonstrukciji degradiranih šuma i šikara doveli poslovanje šumsko privrednih organizacija do granice rentabiliteta. 3.14. Kako se veliki deo degradiranih izdanačkih šuma i šikara, nalaze na područjima slaborazvijenih i ekonomski zaostalih krajeva SFRJ, to bi trebalo postaviti energične zahteve da se deo sredstava dotiranih za razvoj privrede nerazvijenih područja upotrebi za radove na rekonstrukciji, kao što je to već praksa u nekim zemljama (Italija, Francuska) dala rezultata. Ovo ne isključuje mogućnost i potrebu formiranja posebnih izvora sredstava (fondova) za tu namenu. 3.15. Obzirom da šumarstvo ne može da primi na teret troškove za radove na rekonstrukciji jako degradiranog šumskog fnda, potrebno je da se pripremi dokumentacioni elaborat kojim bi se političkom rukovodstvu ukazalo koliko zajednica gubi time što se ne aktiviraju takve površine. Ovo iz razloga šireg učešća zajednice na finansiranju ovih radova. |