DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 87 <-- 87 --> PDF |
znatnim udelom u najjačim debljinskim stepenima, malim biološkim preobražajima i odsustvom pravog procesa obnavljanja, b) faza starenja — bitnog obeležja da zapremina i prirast pokazuju tendenciju opadanja. U zavisnosti od brzine opadanja zapremine ova faza prelazi u jednu od sledećih faza: a) faza propadanja, koju karakteriše vidno propadanje sklopa sastojine, b) faza podmlađivanja, koja nastaje pri polaganom razlaganju optimalne faze u fazi starenja, sa grupimičnim načinom podmlađivanja. Neke od ovih odredaba, tačke 1.5, 1.6 i 1.7 mogu se protegnuti na mešovite sastojine bukve i četinara. 1.8. Bukvi, zbog njenih bioloških osobina ne odgovara klasična prebirna seča sa prebiranjem pojedinačnih stabala kao način prirodnog obnavljanja. Za bukvu u čistim sastojinama prirodnog porekla, a prebirne strukture po broju stabala, karakteristično je znatno sporije povećanje broja stabala sa tanjim debljinskim stepenom nego što je to kod vrsta koje bolje podnose zasenu (jela). Vrednost Liocourtovog koeficijenta K, kreće se oko 1,20, mada bi trebalo, — po shvatanjima o toj materiji — da je bliže vrednosti od 1,50. Pojava dvospratnih sastojina i odsustvo za prebirnu šumu karakterističnog stepenastog sklopa, ukazuje da bukva ima biološko svojstvo znatno veće potrebe za svetlošću u tanjim debljinskim, odnosno u nižim visinskim stepenima, nego što je to slučaj kod jele, o čemu pri dosadašnjem gazdovanju sa bukvom nije dovoljno vođeno računa. Ako se tome doda da je bukva vrsta koja ima svojstvo da širi krune i da ispunjava svaki slobodni prostor, onda se još potpunije potvrđuje malopređašnji zaključak da bukvi ne odgovara klasični prebirni način gazdovanja. II. Među najvažnije mere za popravljanje biološke stabilnosti i ekonomske vrednosti bukovih »prebirnih« šuma u kojima dosadašnje gazdovanje nije davalo zadovoljavajuće rezultate ubrajaju se sledeće: 1.9. Napuštanje do sada primenjivanog »prebirnog« gazdovanja sa prebiranjem pojedinačnih stabala u svim sastojinama koje u pogledu stanja i strukturnih osobina nemaju uslova za takav način gazdovanja, sem u slučajevima kad su u pitanju šume pretežno zaštitnog karaktera. 1.10. Hitno izvođenje dovršnog seka u mladim bukovim sastojinama sa zaostalim semenjacima, odnosno sprovođenje intenzivnih mera nege (proređivanje) u daliim razvojnim fazama sastojina. 1.11. Postepeno uvođenje postepene seče na grupe — (grupimično-progresivne) odnosno prebirne seče na grupe — sa prirodnim obnavljanjem bukve, po potrebi potpomognuti veštačkim merama i kombinovano sa unošenjem četinara, prvenstveno u razređenim sastojinama bez podmlatka. U nižim, optimalnim položajima sa češćim i obilnim urodom semena može se i dalje primenjivati postepena seča bukve i na većim površinama, u vidu zona ili pruga, sa dovoljnim brojem sekova (faza) raspoređenih u prostoru i vremenu i ostavlianjem (poštedom) donjeg sloja sastojine za zaštitu zemljišta, semenjaka i osetljivog ponika. 1.12. Unošenje odgovarajućih četinara u bukove šume pri šumsko uzgojnim intervencijama, kako u cilju kompletiranja neobraslih površina, tako i u cilju povećanja ekonomske vrednosti čistih bukovih sastojina. |