DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 86 <-- 86 --> PDF |
B) ZAKLJUČCI PO PROBLEMIMA UVOĐENJA SAVREMENIH METODA U POJEDINE VIDOVE GAJENJA ŠUMA — NEGE, OBNOVE I REKONSTRUKCIJE PRIRODNIH ŠUMA 1. Po problemima gazdovanja bukovim »prebirnim« šumama I. 1.1. Konstatuje se da sadašnje stanje naših čistih bukovih šuma u kojima se primenjuju prebirne seče u celini uzeto ne zadovoljava, i to kako sa gledišta njihove sastojinske izgrađenosti, tako i sa stanovišta proizvodnje (po količini i kvalitetu) koja se u njima ostvaruje. 1.2. To zahteva preduzimanje energičnih i dobro smišljenih zahvata na popravljanju nezadovoljavajućeg stanja i proizvodnosti bukovih šuma u pravcu njihovog biološkog stabilizovanja i proizvodnog jačanja i usklađivanja sa ispoljenim tendencijama promene u strukturi potrošnje drveta, kako bi se eliminisala ili barem ublažila niska produktivnost i slaba rentabilnost bukovih šuma u odnosu na četinarske ili mešovite četinarsko-lišćarske šume. 1.3. Razumljivo je da ne može biti ni govora o necilishodnom i bezobzirnom potiskivanju bukve u našem šumskom fondu, ne samo zbog njene pozitivne biološke uloge — budući da je ona poznata kao pouzdan regulator biološke i proizvodne stabilnosti šuma i šumskog zemljišta — već isto- tako i zbog njenog sadašnjeg i budućeg neposrednog udela koji ima i koji će imati u proizvodnja drveta. Iz tog aspekta posmatrano, bukvu ne možemo degradirati na vrstu drugostepenog značaja koja ima samo pomoćnu — šumsko uzgojnu ulogu. 1.4. Obzirom na značaj bukve u našem šumskom fondu, postavlja se kao naročito značajan zadatak iznaći najpovoljniji način gazdovanja — obnavljanja i gajenja — s čistim bukovim »prebirnim« šumama, koji ovoj vrsti najviše odgovara po njenim biološkim svojstvima i sa gledišta maksimalne produktivnosti najboljeg kvaliteta. 1.5. Izbor načina obnavljanja i gajenja čistih bukovih »prebirnih« šuma zavisi od: — stanja i faze razvoja u kome se sastojina nalazi, i — strukturnog oblika sastojine. 1.6. U pogledu stanja čistih bukovih »prebirnih« sastojina može se razlikovati uglavnom sledeća tri osnovna oblika: — mlade bukove sastojine sa zaostalim semenjacima, stablima većih dimenzija, — razređene sastojine bez podmlatka, još uvek znatnih zapremina po 1 ha, uglavnom binomske podele stabala po debljinskim stepenima, — sklopljene sastojine, bez podmlatka, kod kojih u pogledu strukturnih osobina možemo naći dva osnovna strukturna oblika: a) sklopljene sastojine sa binomskom podelom broja stabala po debljinskim stepenima i horizontalnim sklopom, b) sklopljene sastojine sa prebirnom strukturom po debljinskim stepenima i visinskom strukturom karaktera dvospratnih sastojina. 1.7. U pogledu faza razvoja čistih bukovih neevoiuisanih prašumskih tipova, koje se u većoj ili manjoj meri primećuju i na bukovim »prebirnim« sastojinama, i imaju značaja pri izboru načina gazdovanja sa ovima razlikuje se: a) optimalna faza — karakterisana naročito, malo promenjivom strukturom broja stabala, temeljnice i zapremine, visokom zapreminom po 1 ha sa |