DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 83 <-- 83 --> PDF |
i strukturnih osobina pojedinih sastojina. Postepeno uvođenje grupimično progresivnog gazdovanja sa prirodnim obnavljanjem, kombinovanim sa unošenjem četinara i kompletiranjem neobraslih površina ekonomski vrednijim vrstama drveta, prvenstveno četinarima, obezbeaiće povećanje ekonomske i biološke vrednosti tretiranih sastojina; — ubrzati tempo i povećanje obima radova na očetinjavanju — introdukciji — vrednijih vrsta drveća u lišćarske šume, pri čemu ova mera ne treba da ima za cilj totalno potiskivanje autohtonih lišćarskih vrsta, već njihovo dopunjavanje — biološko i proizvodno jačanje i ekonomsko usmeravanje zamenom, izrazito slabo produktivnih i nekvalitetnih sastojina prvenstveno na dobrim i najboljim staništima. Stvaranje biološki i ekonomski vrednije mešavine sastojine lišćara i četinara u pravcu jačanja četinarskog fonda biće praćeno istovremeno povećanjem prinosa; — pristupiti energičnije rekonstrukcionim zahvatima u degradiranom delu šumskog fonda uz izbor adekvatnih postupaka, zavisno od određenih lokacija i to prvenstveno na dobrim zemljištima. Koristeći konjunkturu na tržištu drveta za Sortimente koji se mogu dobiti iz ovih malovrednih šuma, treba ići na formiranje visokoproduktivnih sastojina. Rekonstrukcionim zahvatima u niskim šumama otvoriće se izvori naročito za proizvodnju celuloznog i rudničkog drveta sa paralelnim i postepenim prevođenjem ovih šuma u produktivniji i gospodarski vredniji uzgojni oblik; — koristiti isključivo kvalitetan, selekcionisan sadni materijal pri svim šumsko kulturnim intervencijama što zahteva modernizovanje proizvodnje šumskog semena i sadnica; — organizovati savremenu zaštitu šuma koja predstavlja sastavni deo svih silvikulturnih mera. Zaštitna služba (preventivna i aktivna) posebno mora doći do punog izražaja na objektima gde se vrše radikalnije promene u prirodnom ambijentu sa veštačkim intervencijama; — uvođenjem intenzivnih silvi-kulturnih mera, a pogotovo radovi gde se ide sa sadnicama, nespojivo je sa ispašom stoke, uzgojem visoke divljači, ste- Ijarenjem i žirenjem, budući da sve do sada poznate mere zaštite podmlatka izuzev podizanja skupih ograda od žičane mreže, pokazale su se nedovoljno efikasnim. Zato treba razgraničiti komplekse gde će se uzgajati divljač, odnosno gde će se dalje tolerisati ekstenzivno stočarenje po šumi, ako se ovo uopšte ne može izbeći ograničiti od kompleksa u kojima će se sprovoditi intenzivno gazdovanje koje za glavni cilj ima proizvodnju kvalitetnog drveta; — pored intenziviranja gazdovanja u prirodnim šumama treba ubrzano nastaviti radove na podizanju novih resursa drveta na bazi plantažnih zasada brzorastućih vrsta mekih lišćara i četinara; — u okviru korišćenja novih naučnih i tehničkih dostignuća u šumskoj proizvodnji, primena genetike, selekcije i veštačke ishrane šumskog drveća i sastojina su neophodne stepenice na putu napretka i preorijentacije sa sadašnjih načina gajenja šuma, odnosno proizvodnje drvne mase na savremenije tehnološke postupke. III. Uslovi i mere neophodni za uvođenje savremenih metoda u gajenju šuma Sa uvođenjem nove šumskoprivredne politike na izloženim principima intenzivnog gazdovanja šumama treba upoznati i zainteresovati ne samo radne organizacije koje gazduju šumom već i sve merodavne faktore koji mogu uticati na brži razvoj i usvajanje novih koncepcija gazdovanja šumama. 357 |