DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 56 <-- 56 --> PDF |
organizacije, po svemu sudeći neće moći obezbediti vlastita sredstva. Ovo će pitanje biti sastavni deo diskusije i razmatranja petogodišnjeg plana razvoja privrede, pa i šumarstva, koje će se obaviti do kraja ove godine. Uvereni smo da za ovaj problem šumarstva postoji potrebno razumevanje i shvatanje ali je to svakako sastavni deo ostalih problema i uslovljeno stanjem i položajem šumarstva a pre svega mogućnostima i potrebama našega društva. Posebno želimo napomenuti da bi ovaj povoljan položaj šumarstva stvoren sadašnjom privrednom reformom bio umanjen i promašen ako ne bi bio iskorišten kao pomoć za što potpunije otklanjanje nedostataka i što bolje iskorištavanje unutrašnjih rezervi. Pri ovome smo daleko od pomisli da ovo treba reći zato što je uobičajeno da se napomenu ovi faktori, već zato što smo ubeđeni i iz punog saznanja uvereni u mnogobrojne nedostatke i velike rezerve na svim područjima rada, baš u šumarstvu. Smatrali smo ranije da su neke subjektivne slabosti često puta prerastale u objektivne teškoće prosto zbog teških uslova privređivanja u šumarstvu ali posle ove privredne reforme smatramo i uvereni smo da takav slučaj više ne postoji i da takva opravdanja i objašnjenja me bi mogla koristiti. Na kraju ne gubimo iz vida da postoji veći broj naših organizacija koje će smatrati da ni ovom reformom nisu znatno popravile položaj i da i ovom reformom nisu rešena njihova važna pitanja iz odnosa položaja i ekonomike privređivanja. Za ove organizacije smatramo da treba da traže druga rešenja svoga položaja a pre svega, na planu organizaciono-integracione prirode. Ovo zato što ove organizacije, pre svega, nisu dobro postavljene kod samog formiranja i nemaju objektivne uslove za dobro privređivanje i nisu garancija da će obezbediti pravilnu zaštitu i unapređenje šuma kao i da će istovremeno moći pratiti poboljšanje uslova rada i života radnika i čitavog standarda po dinamici naše privrede. Smatra se da je za razvoj i unapređenje šumoprivredne organizacije potrebno da po dosadašnjim uslovima raspolaže godišnje sa minimumom vlastitih sredstava za investicije 5.000 dinara po svakom hektaru šume sa kojom gazduje. Jasno je da ovaj minimum posle nove privredne reforme treba da bude znatno veći s obzirom na vrednost sredstava. Ako posmatramo naše šumskoprivredne organizacije na bazi završnog računa za 1964. godinu onda od 112 posmatranih organizacija njih 61 izdvaja slobodnih sredstava manje od 5.000 dinara po 1 ha šuma sa kojima gazduju. Ovakvih organizacija je u Bosni i Hercegovini 16 od 34, u Crnoj Gori 3 od 5, u Hrvatskoj 10 od 22, u Makedoniji 13 od 13, u Sloveniji nema ovakvih organizacija, u Srbiji 19 od 27 koliko je obuhvaćeno ovim posmatranjem. Još pri ovome napominjemo da je bilo organizacija čiji najmanji iznos izdvojenih slobodnih sredstava po 1 ha iznosi: u Bosni i Hercegovini 622, u Crnoj Gori 57, u Hrvatskoj 21, u Makedoniji 280, u Sloveniji 9.187 a u Srbiji 216 dinara u 1964. godini. Na ovo se stvarno postavlja pitanje koje su to privredne mere i cene koje bi ovakvoj organizaciji mogle stvoriti uslove za napredak i razvoj i da li ovakva organizacija garantuje čuvanje i unapređenje šumskog fonda. Baš zbog ovoga i smatramo da rešenja za ovakve i slične organizacije treba tražiti na drugoj strani. Ing. Mirko Sučević |