DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1965 str. 79 <-- 79 --> PDF |
gromne količine prostornog drveta iz društvenih i privatnih šuma, koje se do sada, zbog neotvorenosti šuma, nisu mogle koristiti za industrijsku preradu. — Brža izgradnja gušće mreže šumskih komunikacija uticala bi, pre svega, na povećanje etata, popravljanje kvaliteta sastojine, ubrzanje prirodnog podmlađivanja, što znači da je to osnovni preduslov za sprovođenje silvikulturnih mera i intenzivnije gazdovanje šumama. — Pri oceni rentabiliteta ulaganja u otvaranje šuma treba imati u vidu činjenicu da štete usled neblagovremenog izvoza bukovog drveta iz šuma (zbog opadanja njegovog kvaliteta i gubitaka usled nekorišćenja punog kapaciteta industrije za preradu drveta) znatno premašuju ukupan iznos anuiteta koji bi se plaćali po kreditima podignutim za izgradnju celokupne mreže izvoznih puteva. — Pošto šumska privreda, zbog svoje niske akumulativnosti, nije u stanju da poveća investicije za izgradnju šumskih komunikacija, neodložno je potrebno da zajednica obezbedi dodatna investiciona sredstva pod povoljnijim uslovima. — Izgradnjom šumskih komunikacija stvorili bi se ušlo vi za uvođenje savremene tehnike u izradu i transport šumskih sortimenata. Sve veća nestašica radne snage u šumarstvu i potreba povećanja produktivnosti rada, odnosno snižavanje troškova proizvodnje, zahtevaju da se brže i na širem polju ide na uvođenje mehanizacije u šumsku privredu. Mehanizacija privlačenja i izvoza drveta iz šuma je posebno važna, jer ona omogućuje blagovremeno dopremanje sirovine u pogone za preradu. Dinamika proizvodnje i isporuke šumskih sortimenata treba da bude usklađena sa potrebama pogona za preradu drveta. Ovo je od posebnog značaja za bukovo drvo koje zahteva da se vreme između seče i prerade što više skrati. U protivnom, nastaju veliki gubici u kvalitetu, što znatno utiče na smanjenje procenta iskorišćenja, a to dovodi do gubitaka u poslovanju šumskih gazdinstava i drvnoindustrijskih preduzeća. — Posebno se ističe potreba šire prime- ne traktora kao univezalnog mehanizovanog sredstva koje se može koristiti u toku ćele godine, kao i za veliki broj radnih operacija (privlačenje, izvoz, izgradnja šumskih komunikacija, priprema zemljišta za sadnju itd.). — Pošto su postojeći standardi predviđeni kako s gledišta mogućnosti izrade šumskih sortimenata, tako i s gledišta kvaliteta i dimenzija stabala koja su predmet korišćenja treba izvršiti njihovu reviziju u smislu liberalizacije, s obzirom na iskustvo prakse i stepen razvoja tehnologije. — Zbog postojeće disproporcije, nužno je izvršiti usklađivanje cena bukove sirovine sa cenama industrijskih proizvoda od bukovog drveta, a i jedne i druge — sa cenama na svetskom tržištu. II. V oblasti prerade drveta Savremena tehnologija prerade bukovine zasniva se na kompletnom iskorišćavanju drveta u moderno opremljenim kombinatima. Zato se treba orijentisati na modernizaciju postojećih pogona, kao i na izgradnju specijalizovanih kombinata opremljenih savremenim mašinama. — Racionalnijem korišćenju bukovog drveta posvećivati pažnju još u fazi seče i izrade (krojenje), kako bi se dobila maksimalna količina ekonomski najvrednijih sortimenata. — Porast potrošnje šperovanog drveta nameće potrebu povećanja učešća oblovine za ljuštenje i furnir, jer se veća vrednost ovoga proizvoda doprinosi porastu akumulacije šumske privrede i industrije za preradu drveta. — S obzirom na znatno povećanje etata bukovih šuma i njegovo potpunije korišćenje u narednom periodu, potrebno je da se industrijski pogoni osposobe za preradu drveta malih dimenzija koji se dobija u znatnim količinama pri redovnim sečama i preradama. — Sve veća i svestranija potrošnja bukovog drveta koja rezultira iz povećanja etata, nameću potrebu primene savremenih metoda zaštite i konzerviranja bukovine u svim fazama prerade. Ovim se postižu takva svojstva bukovog drveta da ono može zameniti druge vrste, a u prvom redu četinarsko drvo (rudno drvo, pragovi itd.). III. V oblasti gazđovanja bukovim šumama — Gazdovanje u visokim bukovim šumama koje je definisano kao, »preborno«, stvorilo je vrlo veliko šarenilo sastojinskih oblika sa različitim vegetacijskim, biološkim i ekonomskim karakteristikama. Produžavanje ovakvog načina tretiranja prouzrokovalo bi siromašenje bukovih šuma, udaljavanje od potencijalnih proizvodnih mogućnosi i naglo slabljenje hidrološke u- loge koju šume imaju u regulisanju oticanja vode i sprečavanju poplava. Treba imati u vidu da se ne sma pristupiti necelishodnom potiskivanju bukve, i to radi uloge koju ona kao vrsta ima u biološkom smislu i radi njenog sadašnjeg i budućeg ekonomskog značaja. |