DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1965 str. 78 <-- 78 --> PDF |
cü)cuMßene »i$e6ti SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA ŠUMARSTVA I INDUSTRIJE ZA PRERADU DRVETA JUGOSLAVIJE Aktuelnost i značaj problema proizvodnje i prerade bukovine, potrošnje i trgovine proizvodima od bukovog drveta, istaknuti su na IV Kongresu inženjera i tehničara šumarstva i industrije za preradu drveta, održanom juna 1962. godine u Zagrebu. U vezi sa ovim Izvršni odbor Saveza organizovao je pripremu savetovanja o proizvodnji, preradi i trgovini bukovim drvetom. Posle jednogodišnje pripreme materijala, a uz učešće oko 30 naših najeminentnijih naučnih radnika i stručnjaka, organizovano je dvodnevno savetovanje koje je održano u Beogradu 21. i 22. maja 1965. godine. Na Savetovanju je učestvovalo preko 200 inženjera i tehničara iz svih krajeva zemlje (predstavnici naučnih institucija .fakulteta, privrednih organizacija, organa uprave i udruženja proizvođača). Na osnovu pripremljenih referata i svestrane diskusije u toku izrade materijala i na samom Savetovanju, konstatovano je sledeće: 1. Svojim potencijalom, po masi drveta od oko 440 miliona m3 ili 44,2% sveukupne mase drveta, po površini koju zauzima — oko 50% celokupne šumske površine Jugoslavije, zatim po hiđrološkim karakteristikama, bukva ima izvanrednu biološku ulogu i ekonomski značaj za jugosiovensko šumarstvo i privredu uopšte. 2. U industrijskom pogledu ova vrsta je takode značajna zbog mogućnosti široke upotrebe. Veliki deo naše drvoprerađivačke delatnosti, kako mehaničke tako i hemijske prerade, zasnovan je na korišćenju bukve kao osnovne sirovine. U Jugoslaviji se godišnje seče preko 14 miliona ma bukovog drveta to jest 60% od celokupne sečive mase, po čemu naša zemlja dolazi na prvo mesto u Evropi (u Ruminiji se seče 10 miliona m3, u Francuskoj i Zapadnoj Njemačkoj po 5 mil. m:i, u Bugarskoj i Čehoslovačkoj po 2 mil. m2). 3. Proizvodi od bukovog drveta imaju poseban značaj za domaću potrošnju i izvoz. U proteklom 10-godišnjem periodu (od 1955—64) vrednost izvoza ovih proizvoda iznosila je, u prošeku, oko 11 milijardi deviznih dinara — ili oko 36 miliona dolara — što pretstavlja skoro polovinu (45´Vo) ukupnog godišnjeg izvoza svih proizvoda šumarstva i drvne industrije, odnosno 6,7 ukupnog jugoslovenskog izvoza u tom periodu. 4. S obzirom da je evropski deficit u drvetu u stalnom porastu — u 1975. godini, prema podacima FAO, predviđa se manjak od oko 75 mil. m3 — može se sa sigurnošću računati i sa povećanjem značaja ovih evropskih vrsta drveća, a u prvom redu bukve. U takvim uslovima Jugoslavija će, s obzirom na svoj geografski položaj i zalihe, imati važnu ulogu u pokrivanju evropskih potreba u lišćarskorn drvetu. Isto tako, potrošnja bukovog drveta u zemlji stalno raste, a naročito u oblasti hemijske prerade. Tako, na primer, samo dve fabrike celuloze i viskoznih kiselina koje su u izgradnji (Banja Luka i Loznica) zahtevace u 1970. godini preko miliona mB bukovog drveta. Da ne navodimo mnoge druge fabrike celuloze, iverica itd. koje takođe koriste bukovu sirovinu. Prema tome, plasman viškova bukovog drveta na domaćem i evropskom tržištu je obezbeđen. To znači da Jugoslavija ima izvanredno povoljne uslove da racionalno koristi potencijale svojih bukovih šuma, zadovoljavajući sopstvene potrebe u drvetu i koristeći povoljnu konjukturu na evropskom tržištu. 5. U posleratnom periodu, naročito poslednjih godina, uložena su ili se ulažu znatna sredstva u kapacitete za preradu drveta, a posebno hemijsku. Međutim, u datoj situaciji ni postojeći proizvodni kapaciteti ne koriste se potpuno, i to prvenstveno zbog niza nerešenih problema biološko- ekonomske prirode u šumskoj privredi. Na osnovu izloženog Savez inženjera i tehničara šumarstva i industrije za preradu drveta doneo je na Savetovanju, pored ostalih, i sledeće i Zaključke I. U oblasti iskorišćavanja postojećeg šumskog fonda — Kao prvi problem ističe se brža izgradnja gušće mreže šumskih puteva, kako bi se stvorili uslovi za potpunije korišćenje žive zalihe bukovog drveta, a blagovremenim izvozom sprečila njegova brza degradacija i gubitak u kvalitetu. S druge strane ovim bi se omogućio izvoz i manje vrednog drveta koje je do sada obično ostajalo i propadalo u šumi. Otvaranje šuma pozitivno bi se odrazilo i na industriju za preradu drveta, jer bi se zahvatanjem sitnijeg i manje vrednog materijala obezbedile o261 |