DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1965 str. 77 <-- 77 --> PDF |
15. IX 1965. Pregled autohtonih sastojina evropskog ariša u Sloveniji i kultura hibridnog crnog bora u Hrvatskoj. 16. IX 1965. Pregled najboljih stabala jele i smrče u Gorskom Kotaru i prašumskog rezervata bukve i jele pokraj Plitvičkih Jezera. 17. IX 1965. Pregled plus-stabala običnog bora u Zapadnoj Bosni (okolina Bosanskog Petrovca) i nekih nizinskih lužnjakovih šuma u Hrvatskoj. Za učešće na Savetovanju o šumarskoj genetici i oplemenjivanju drveća u Zagrebu prijavio se veći broj poznatijih stručnjaka iz raznih zemalja. Među njima se nalaze i vrlo poznati radnici iz ove naučne oblasti, kao npr. Tollef R u d e n, Vollebekk (Norveška), Hakon R o b a k, Stend (Norveška), Robert Z. C a 11 a h a m, Washington (SAD), James P. King , Rhinelander (SAD), Roger Lines , Edinburgh (Engleska), J. S. Murray , Aberdeen (Engleska), John D. Matthews , Aberdeen (Engleska), E. Anderss o n, Stockholm (Švedska), Bo N i 1 s s o n, Brunsberg (Švedska), Lauri K a r k i, Helsinki (Finska), K. St e r n, Schmalenbeck (Zapadna Njemačka), Alain de Jamblinne , Bokrijak- Geng (Belgija), Muhle L a r s e n, Grammont (Belgija), R. N. O´Carroll , Dublin (Irska), Roberto Villasenor Angeles , Coyoacan (Meksiko), Bent S o e- g a a r d, Hoersholm (Danska, H. Hattemer , Schmalenbeck (Z. Njemačka) i dr. Savetovanje o genetici i oplemenjivanju šumskog drveća u Nancy-u i Zagrebu pokazuje da se ovoj delatnosti sve više poklanja pažnja u svetu i u nas. Svakako to ima svoje opravdanje. Genetika i oplemenjivanje su sve čvršća osnova gajenja šuma i unapređivanja šumske proizvodnje. Dostignuća u tom pogledu su sve veća i brojnija. Zato se javlja potreba da se iskustva stečena u pojedinim zemljama na međunarodnim sastancima izmenjuju, sporna pitanja zajednički rasprave, donesu zaključci i preporuke opšte važnosti i si. Takav metod rada odavno su usvojili genetičari i selekcioneri šumskog drveća. Posle kongresa u Stokholmu i sada u Nancy-u i Zagrebu, Međunarodni savez šumarskih instituta zakazao je sledeći kongres u 1967. god. u Minhenu (Zapadna Njemačka). Pred ovaj kongres izneće se zaključci i preporuke Savetovanja i u Zagrebu. To znači da se ovom Savetovanju pridaje veća pažnja. Zato je potrebno da naši saradnici na genetici i oplemenjivanju šumskog drveća, kao i odgajivači šuma u užem smislu, u što većem broju i što aktivnije učestvuju na Savetovanju u Zagrebu (a po mogućnosti i u Nancy-u). Nadamo se da će se tom prilikom čuti i naši referati, predloži, napori, rezultati i doprinosi genetike i selekcije unapređenju šumske proizvodnje. Strani gosti imaće priliku da vide naše najbolje šume i odličan polazni materijal za oplemenjivanje šumskog drveća, za koji pokazuju interes i selekcioneri iz drugih zemalja, a isto tako i naše početne radove na oplemenjivanju šumskog drveća. Naši rezultati u tom pogledu svakako ne mogu biti jednaki onima u naprednijim stranim zemljama (Švedska, Danska, Francuska i dr.), ali su ipak interesantni za sve genetičare i selekcionere šumskog drveća. I to je jedan od razloga što se spomenuto Savetovanje održava delom i u našoj zemlji Nadajmo se i učinimo sve da strani gosti ponesu sa ovog Savetovanja, pored dobrih utisaka o našim šumama i našem šumarstvu, još jedan dokaz naše želje za međunarodnom saradnjom na svim područjima naučne i stručne delatnosti. Dr inž. Milorad Jovančević 260 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1965 str. 78 <-- 78 --> PDF |
cü)cuMßene »i$e6ti SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA ŠUMARSTVA I INDUSTRIJE ZA PRERADU DRVETA JUGOSLAVIJE Aktuelnost i značaj problema proizvodnje i prerade bukovine, potrošnje i trgovine proizvodima od bukovog drveta, istaknuti su na IV Kongresu inženjera i tehničara šumarstva i industrije za preradu drveta, održanom juna 1962. godine u Zagrebu. U vezi sa ovim Izvršni odbor Saveza organizovao je pripremu savetovanja o proizvodnji, preradi i trgovini bukovim drvetom. Posle jednogodišnje pripreme materijala, a uz učešće oko 30 naših najeminentnijih naučnih radnika i stručnjaka, organizovano je dvodnevno savetovanje koje je održano u Beogradu 21. i 22. maja 1965. godine. Na Savetovanju je učestvovalo preko 200 inženjera i tehničara iz svih krajeva zemlje (predstavnici naučnih institucija .fakulteta, privrednih organizacija, organa uprave i udruženja proizvođača). Na osnovu pripremljenih referata i svestrane diskusije u toku izrade materijala i na samom Savetovanju, konstatovano je sledeće: 1. Svojim potencijalom, po masi drveta od oko 440 miliona m3 ili 44,2% sveukupne mase drveta, po površini koju zauzima — oko 50% celokupne šumske površine Jugoslavije, zatim po hiđrološkim karakteristikama, bukva ima izvanrednu biološku ulogu i ekonomski značaj za jugosiovensko šumarstvo i privredu uopšte. 2. U industrijskom pogledu ova vrsta je takode značajna zbog mogućnosti široke upotrebe. Veliki deo naše drvoprerađivačke delatnosti, kako mehaničke tako i hemijske prerade, zasnovan je na korišćenju bukve kao osnovne sirovine. U Jugoslaviji se godišnje seče preko 14 miliona ma bukovog drveta to jest 60% od celokupne sečive mase, po čemu naša zemlja dolazi na prvo mesto u Evropi (u Ruminiji se seče 10 miliona m3, u Francuskoj i Zapadnoj Njemačkoj po 5 mil. m:i, u Bugarskoj i Čehoslovačkoj po 2 mil. m2). 3. Proizvodi od bukovog drveta imaju poseban značaj za domaću potrošnju i izvoz. U proteklom 10-godišnjem periodu (od 1955—64) vrednost izvoza ovih proizvoda iznosila je, u prošeku, oko 11 milijardi deviznih dinara — ili oko 36 miliona dolara — što pretstavlja skoro polovinu (45´Vo) ukupnog godišnjeg izvoza svih proizvoda šumarstva i drvne industrije, odnosno 6,7 ukupnog jugoslovenskog izvoza u tom periodu. 4. S obzirom da je evropski deficit u drvetu u stalnom porastu — u 1975. godini, prema podacima FAO, predviđa se manjak od oko 75 mil. m3 — može se sa sigurnošću računati i sa povećanjem značaja ovih evropskih vrsta drveća, a u prvom redu bukve. U takvim uslovima Jugoslavija će, s obzirom na svoj geografski položaj i zalihe, imati važnu ulogu u pokrivanju evropskih potreba u lišćarskorn drvetu. Isto tako, potrošnja bukovog drveta u zemlji stalno raste, a naročito u oblasti hemijske prerade. Tako, na primer, samo dve fabrike celuloze i viskoznih kiselina koje su u izgradnji (Banja Luka i Loznica) zahtevace u 1970. godini preko miliona mB bukovog drveta. Da ne navodimo mnoge druge fabrike celuloze, iverica itd. koje takođe koriste bukovu sirovinu. Prema tome, plasman viškova bukovog drveta na domaćem i evropskom tržištu je obezbeđen. To znači da Jugoslavija ima izvanredno povoljne uslove da racionalno koristi potencijale svojih bukovih šuma, zadovoljavajući sopstvene potrebe u drvetu i koristeći povoljnu konjukturu na evropskom tržištu. 5. U posleratnom periodu, naročito poslednjih godina, uložena su ili se ulažu znatna sredstva u kapacitete za preradu drveta, a posebno hemijsku. Međutim, u datoj situaciji ni postojeći proizvodni kapaciteti ne koriste se potpuno, i to prvenstveno zbog niza nerešenih problema biološko- ekonomske prirode u šumskoj privredi. Na osnovu izloženog Savez inženjera i tehničara šumarstva i industrije za preradu drveta doneo je na Savetovanju, pored ostalih, i sledeće i Zaključke I. U oblasti iskorišćavanja postojećeg šumskog fonda — Kao prvi problem ističe se brža izgradnja gušće mreže šumskih puteva, kako bi se stvorili uslovi za potpunije korišćenje žive zalihe bukovog drveta, a blagovremenim izvozom sprečila njegova brza degradacija i gubitak u kvalitetu. S druge strane ovim bi se omogućio izvoz i manje vrednog drveta koje je do sada obično ostajalo i propadalo u šumi. Otvaranje šuma pozitivno bi se odrazilo i na industriju za preradu drveta, jer bi se zahvatanjem sitnijeg i manje vrednog materijala obezbedile o261 |