DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1965 str. 63 <-- 63 --> PDF |
Najnovija proučavanja dokazala su, i pored toga što obe forme rastu i zajednički, da obe forme podešavaju početak vegetacije prema određenim ekološkim uslovima sredine. Tako, u brdskim predelima rana forma hrasta raste na uzvišenijim, suvljim ekspozicijama. Ona zauzima povoljnije položaje, naročito na sklonovima južnih i jugoistočnih ekspozicija. Za razliku od nje, pozna je forma prilagođena ka bogatijim i vlažnijim tlima. U podnožju jaruga javlja se kao po pravilu samo pozna forma. To što pozna forma hrasta Q. robur zauzima niža mesta, gde su uslovi za pojavu ranih mrazeva povoljniji, sasvim je razumljivo. Ona će početi svoj vegetacijski ciklus tek tada, kada bude prošla opasnost od prolećnih kasnih mrazeva. Na takvim tlima rana forma ima manja preimućstva. Ogledima je dokazano da rana forma manje strada od suše, za razliku od pozne koja više strada. Produktivnost transpiracije rane i pozne forme hrasta Q. robur-a pokazala se vrlo različita. Dok se po veličini transpiracije rana forma približava kserofitnim biljkama, pozna forma više naginje ka mezofilnim biljkama. Proizvodna snaga i brzina prirasta rane i pozne forme Q. robur-a u velikoj meri zavise od uslova pod kojima one rastu. Tako na primer, ako ima dovoljno vlage i postoje uslovi za kasne prolećne mrazeve, pozna forma hrasta ima prioritet nad ranom. I obrnuto, na mestima gde ima manje vlage i gde je opasnost od kasnih prolećnih mrazeva manja ili gde takva opasnost uopšte ne postoji, rana forma raste brže. Uočena je i razlika u kvalitetu drvne mase rane i pozne forme hrasta Q. robur. Proučavanjima izvršenim od strane različitih istraživača ustanovljeno je da rana forma ima veći procenat sitnoslojnog drveta, kao i drveta sa uskom belikom, koje je punije i čvršće od drveta pozne forme. Pošto rana forma hrasta lista ranije od pozne forme, utvrđeno je da ona više strada od raznih gusenica. Pitanju porekla rane i pozne forme hrasta Quercus robur posvećena je dovoljna pažnja. I pored više hipoteza, najprihvatljivija je sledeća: obe su se forme razvijale kao rezultat dugogodišnjeg odabiranja u različitim ekološkim uslovima. Na nižim lokalitetima, više izloženim dejstvu mraza, formirala se pozna forma hrasta sa ciljem da se odupre štetnom dejstvu mraza. Na uzvišenijim lokalitetima, prirodna selekcija išla je drugim putem, na taj način što se tamo stvorila rana forma hrasta, prilagođena za potpunije iskorišćavanje prolećno vlage. Sejanjem žirova sakupljenih iz mešovitih hrastovih sastojina gde su zajednički rasle obe forme, nedvosmisleno se dokazalo da se priznaci ranog odnosno poznog listanja dobro predaju potomstvu. Sve iznesene razlike između rane i pozne forme hrasta Q. robur, upućuju na različito korišćenje obeju formi u praktične svrhe. Radi pravilnog praktičnog korišćenja neophodno je uočiti obe forme i to u rano proleće, u momentu raspuštanja listova. Selekcija brzorastućih formi hrasta te hrastova otporni h n a sušu . Sovjetski selekcioneri naširoko primenjuju metod aktivnog odabiranja. Prilikom selekcijskih radova hrastova uopšte, a osobito Q. robur- a, široko je korišćeno postojanje njegovih različitih formi u prirodi, te onih sa najboljim kvalitetima. Tako, u prvom redu iskorišćena je brzina rasta. Takvo se drveće u prirodi razlikuje od okolnih stabala energičnijim rastom, imaju |