DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 89 <-- 89 --> PDF |
bi našli definicije i saznanja potrebna savremenom šumarstvu. U odjeljku C (Biološke i uzgojne značajke vrsta drveća) Šafar je napustio klasični način izlaganja materije. Za razAku od nekih ranijih dela koja su na velikom broju strana prikazivala gotovo ćelu dendrologiju, Satar daje prikaz fitogeografskih, organoloških, bioloških, tipičnih, ekoloških, uzgojnih i privrednih karakteristika naših važnijih vrsta drveća, obilno se služeći vlastitim saznanjima i studijama. Vrlo opsežno su opisane glavne vrste drveća naših planinskih i brdskih šuma. Značajno je posebno skupno poglavlje o tzv. uzgrednim vrstama drveća, koje se još uvek inače nazivaju sporednim vrstama pa se često s njima tako i postupa. Mora se priznati da je u veliki deo tog odeljka uložen ogroman trud. Na osnovu iznesene materije, mladi će se drugovi lakše snalaziti u rešavanju raznih složenih biološko-ekoloških problema naročita u mešovitim sastojinama čije su karakteristike originalno koncizno opisane. Šafarov način prikazivanja bioloških privrednih osobina šumskog drveća daleko je pregledniji i upotrebljiviji nego slična prikazivanja u drugim de- lima. Međutim, po našem mišljenju, u ovom odeljku trebalo je dati i prikaz o biološkoorganološkim osobinama šumskog žbunja, bar najglavnijih vrsta koje prate naše šume, kao što su leska, dren, kalina, divlja kruška, trn, kleka, borovica, divlja ruža i još neke. Te vrste su od značajnog uticaja na gajenje u ekonomskim šumama, jer njihova zastupljenost mnogo utiče na gospodarenje, kao npr. na izvođenje podmlađivanja, zaštitu tla, otvaranje sklopa. Važna su njihova svojstva kao simbionata određenog tipa tla. Tako je npr. utvrđena činjenica da su gotovo sve vrste šumskog žbunja nosioci nasledne mikotrofnosti (naročito mikorize) i, dalje, da su te osobine u simbionatskoj povezanosti s glavnim vrstama šumskog drveća koje formiraju dotične sastojine. Šafar je, doduše, u poglavlju o biotskim odnosima razmatrao simbioze i mikorize (sr. 168), ali to je premalo sa gledišta današnjih potreba u pošumnjavanju. U odeljku D (Uzgajanje) koji obuhvata oko 200 strana iznete su koncizno, potpuno i jasno te dovoljno za praksu sve faze gajenja. Jasno su izneti principi i rezultati savremenog šumarstva u pogledu selekcije. Šafar je tu razmotrio jedan od naših specifično bolnih problema: Uzgojne i eksploatacijske seče, kao uvod u sva ostala poglavlja tog odeljka. Značajni su skupovi poglavlja, kakvih nema ili gotovo nema u drugim udžbenicima i priručnicima: Uzgojni obiiici sastojina, oblikovanje sastojina, problemi izmene vrsta drveća, očetinjavanje, problemi erozije i šumske paše, uticaj gospodarenja na proizvodnost sastojina i šumsko-uzgojno planiranje. Zadaci gajenja originalno su razvrstani u deset tačaka, vrlo pregledno i jasno. S takvim razvrstavanjem možemo se delimično složiti ili ne složiti, to je stvar diskusije, ali to je prilično dobro fundirana novost (koju je autor izneo već ranije, Narodni šumar 1956), pa se takva postavka može samo pozdraviti. U tom odeljku kao i u nekim drugim, Šafar je zahvatio ne samo biološke i ekonomske situacije, nego i socijalne i estetsko-turističke. Sav taj obim i originalno iznesen rad zaslužuje pažnju specijalista za gajenje šuma. Uveren sam da će on mnogo pomoći mladim stručnjacima u praksi. Materija izneta u odeljku E (značenje trajne šume u sadašnjosti i prošlosti) na oko 30 strana predstavlja u stvari diskusiju o napuštanju starih, krutih ideja u šumarstvu i prelaz na biološko-ekonomsko razumevanje i tretiranje šume. U odeljku je iznet kratak istorijat šumarstva, pa i šumske politike i nauke, u kapitalističkim i socijalističkim zemljama, posebno u Jugoslaviji. Ovde, kao i u drugim odeljcima knjige, Šafar upozorava da ne smemo naše šume razvrstavati, bar što se tiče gajenja, samo na prebirne i jednodobne, jer se npr. u nekim sastojinama prebirno gospodari pod uticajem šablona i tradicije, a da one uopšte nemaju prebirni sastav. Ova materija mogla je biti izložena i u uvodnom delu knjige, jer njena sadržina pomaže dubljem shvatanju našeg početnog izlaganja o razlici starijih i novijih radova iz oblasti gajenja šuma. U tom odeljku jasno se izlaže put kojim su šumska privreda i šumarska nauka prošle od klasičnih shvatanja, često puta nazadnih, pa sve do tretiranja šume po zakonima dijalektike na naučnim osnovama, a što je vrlo sažeto, lepo i dokumentovano pisac izneo u svom zaključku (zaglavku) u 14 tačaka. Tehnička strana knjige, u pogledu kompozicije, sažetosti, preglednosti, jezika i stila i povezivanja bezprekorna je. Ovde treba posebno podvući činjenicu da je Šafar, opet na svojstven mu način, dao vrlo opsežne napise uz slike i crteže, tako da se to sve razume kao ekskurziski prilozi za lakše razumevanje teksta. Ta osobina knjige i sa te strane je značajan doprinos, jer lepo uređena knjiga — sa istim sadržajem — radije se čita od loše opremljene, a pored toga veća je i njena vrednost u 179 |