DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 59 <-- 59 --> PDF |
sa bržim tokom konverzije, koristili bismo samo ogrevno drvo, s jedne strane i s druge — i u ukupnoj količini nešto manje nego na opisani način. Sem prednjeg, da se išlo sa bržim uklapanjem unesene vrste, pojavio bi se problem izbojaka, tj. došlo bi do povećanih troškova oko održavanja unešenih sadnica, a time i do indirektnog smanjenja prihoda sa jedinice površine. U tabeli br. 3 izneseni su podaci o visinskom prirastu, na otvorenom prostoru i unutar šume. Ovde se jasno zapaža da je prve dve godine posle sadnje zastor imao pozitivnog uticaja te da je visinski prirast nešto povoljniji nego kod sadnica na otvorenom prostoru. U sledećim godinama, visinski prirast kod sadnica pod zastarom se smanjuje, povoljniji je na otvorenom prostoru, ali u prošeku posmatrano, on je manji svega 4,52 sm. Smatramo da je gubitak visinskog prirašćivanja kod unesene, vrste daleko premašen povećanim prihodom koji je ostvaren konkretnim ritmom uklapanja unesene vrste. Nalazimo za potrebno da posebno podvučemo blagotvoran uticaj zastora na unešenu vrstu u prvim godinama, jer ja nesumljivo sigurno da su uslovi ispod zastora pogodovali unešenoj vrsti, naročito u pogledu vazdušne vlage i zaštite od hladnoće. Iako je zimski period 1963—64. bio ekstremno hladan, nisu zapažene nikakve štete od hladnoće, što znači da je naveden način uklapanja i sa ovog stanovišta bio pogodan. S obzirom da među stručnjacima u Srbiji postoji znatno nepoverenje prema zelenoj duglaziji, a kao osnovni razlog se navodi da strada od mraza, koristimo priliku da u najkraćim crtama iznesemo neke podatke koji treba da doprinesu da se sa više poverenja gleda na ovu, za nas veoma značanju vrstu. Tačno je to da je duglazija u prvim godinama osetljiva na hladnoću, ali i ovo u mnogome zavisi od porekla semena. Do sada mi nismo imali podataka o poreklu semena zelene duglazije te se išlo na različitim lokalitetima, što je imalo za posledicu da je na nekim lokalitetima bilo štete od hladnoće. Danas je situacija daleko povoljnija jer se raspolaže s podacima o poreklu semena, te uzimajući ovo u obzir, i mogućnost unošenja pod zastorom, nema razloga da se sa ovom vrstom ne´radi, posebno u niskim šumama gde je nesumljivo treba prihvatiti kao glavnu vrstu ako se radi o niskim šumama nizinske bukve i sličnim tipovima. U tabeli br. 4 iznosimo osnovne podatke o poreklu semena zelene duglazije koja se sada proizvodi u Jugoslovenskim centralnim rasadnicima (Mengeš, Jastrebarsko, Slavonski Brod, Kraljevo i Peć). Radi upoređenja iznosimo podatke meteoroloških stanica u Kraljevu i Vrnjačkoj Banji. Iz podataka navedenih u tabeli br. 4 može se zaključiti, da će uslovima Srbije odgovarati uvezeno seme duglazije, a za područje Šumskog gazdinstva Kraljevo, najpogodnije provenijencije su: Lot 2 i 4. Provenijencija Lot 5, smatramo, da će dobro doći za rad na području Istočne i Južne Srbije, Kosova i Makedonije. Posebno ukazujemo na činjenicu da je na našem području, što je opšta karakteristika Jugoslovenskog podneblja, suma padavina u vegetacijskom periodu povoljnija nego što je to u nalazištu duglazije, te da će ovaj momenat u potpunosti ublažiti razliku u pogledu ukupne sume prosečno godišnjih padavina. U pogledu apsolutnog minimuma i maksimuma temperature, situacija je takođe povoljna te posmatrano u celini, nema razloga za izbegavanje od rada sa ovom vrstom, koja je po našem mišljenju veoma, ako ne i najpogodnija, za |