DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 58 <-- 58 --> PDF |
zahvatalo prvenstveno u jače debljinske stepene te je ujesen 1964. godine ostalo stanje prikazano u tabeli br. 3. Za ovo vreme, četiri vegetacijske sezone, unesena duglazija se, može se reći, normalno razvijala. Istina visinski prirast je nešto slabiji od visinskog prirasta duglazije na čistoj pooranoj površini na istom staništu i neposrednoj blizini. Posebno je interesantno i veoma važno, da su izbojci iz panjeva veoma slabi te da nisu predstavljali nikakvu smetnju. Smatramo da smo dosadašnjim postupkom resili osnovni problem u lancu toka konverzije. Naime, izbojci iz panjeva nisu predstavljali smetnju u najkritičnijem periodu. Unesene sadnice su se već otrgle a raspored stabala autohtone formacije koja se sada nalaze je takav, da izbojci koji će se posle seče sigurno pojavljivati, jer će priliv svetlosti biti potpun, neće predstavljati smetnju, već naprotiv, delovaće stimulativno, jer će zasena u prvo vreme biti postrana, a zatim sačinjavati podstojni sprat. Napred smo rekli da smo dosadašnjim zahvatima praktično resili osnovne probleme u lancu toka konverzije. Sada smo u mogućnosti da razmotrimo pitanje najekonomičnijeg korišćenja preostale drvne mase. Duglazija unesena u proljeće 1961. g. na staništu nizinske bukve. Foto: M. Cvijović Mišljenja smo da ostatak drvne mase treba iskoristiti u dve etape. U prvoj etapi, u proleće 1965. godine treba izvršiti seču sa zahvatom od 50% od ukupnog broja preostalih stabala. Ostalih 50% stabala treba ostaviti kao pričuvke još 4—5 godina radi jačanja u debljinu. Na ovaj način, prema debljinskom prirastu koji je konstatovan kod stabala bukve i hrasta (graf. 1), preostala stabla bi u 1970. godini dostigla prsni prečnik naveden u tabeli br. 3. Ovo praktično znači, da će se u lancu konverzijskog toka proizvesti vredniji sortimenti koji se prema sadašnjim tržišnim uslovima mogu realizovati po ceni od 6000 d po m3 u šumi na panju. Ukoliko bi se išlo |