DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 56 <-- 56 --> PDF |
t = vreme angažovanja. i = indeks vremena; k = visina angažovanosti u datom periodu. Prema tabeli br. 2 razlika u prosečno godišnjoj angažovanosti vrednosti, ne uzimajući u obzir ukamaćivanje, između ophodnje od 30 i 60 godina po prvoj varijanti iznosi 43.600 dinara, a po drugoj, 51.100 dinara po jednom hektaru. Ovo praktično znači, da bi se ova vrednost mogla angažovati za konverziju niskih šuma kod kojih je ova mera u datom momentu ekonomsko-biološki opravdana. ad 3) Način provođenja konverzije. Najinteresantnije i najznačajnije poglavlje našeg razmatranja je pitanje najcelishodnijeg načina i metoda konverzije. Sto se tiče postupne konverzije situacija je jasna a postoji i dovoljno literature koja može korisno poslužiti pri razrađivanju ovog problema. Pitanje direktne konverzije niskih šuma (unošenjem četinara) detaljnije smo proučavali te iznosimo rezultate onako kako ih mi sagledavamo. Pripremna seča za unošenje metodom na krpe. Foto: M. Cvijović Direktna konverzija niskih šuma (unošenje četinara) može se provoditi na više načina a najpovoljniji su: metod masovnog unošenja, unošenje na paralelne pruge i unošenje na krpe. Pre nego što se pristupi unošenju četinara, neophodno je potrebno detaljnije razmotriti koji će se metod unošenja primeniti te na osnovu toga i konkretnih uslova odrediti i brzinu konverzionog toka. a) Metod unošenja Metod unošenja, pored ostalog zavisi od: intenzivnosti gazdovanja koja se može provoditi na konkretnom objektu, konfiguracije terena i saobraćajnica unutar najmanje jedinice gazdovanja. U koliko se na konkretnom objektu može intervenirati bar svake 2—3 godine a uz to postoji povoljm raspored saobra |