DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 53 <-- 53 --> PDF |
1) prerađene Fajstmatlove tabele masa 2) vrednost drvne mase u šumi na panju uzeli smo prema našim prosečnim cenama koje se kreću: za ogrevno drvo 1000 d za 1 pr. m a za sitno tehničko drvo i jamsku građu 6000 d za 1 m3. 3) Za pretvaarnje kubne mere u prostornu meru primenjen je koeficijent 2,00. 4) U doba kulminacije prosečnog prirasta mase (na III bonitetu 30 godina) pošli smo sa postavkom da neće biti tehničkih sortimenata a da će učešće tehničkih sortimenata posle izvršene regeneracije u 30 godini iznositi 5% od ukupne bruto drvne mase. 5) Učešće tehničkih sortimenata sa ophodnjom od 60 godina, počev od 35. dine, počinje sa 5% i u 60. godini iznosi 20´% od ukupne bruto drvne mase. Napred izneti elementi su po našem mišljenju realni pokazatelji, jer se prema današnjem stanju niskih šuma zaista i nemože očekivati veće učešće tehničkih sortimenata. U tabeli br. 1 iznosimo podatke o kretanju vrednosti u dve varijante. Prva — proizvodnja samo ogrevnog drveta. Druga — proizvodnja sa učešćem tehničkih sortimenata. Iz tabele br. 1 se vidi da je neopravdano ići sa ophodnjom dužom od 30 godina ako je reč o proizvodnji samo ogrevnog drveta — prva varijanta. Isto tako vidi se, da sve do učešća tehničkih sortimenata od 20´% od ukupne bruto drvne mase, takođe nema opravdanja da se ide na produženu ophodnju tj. na ophodnju posle doba kulminacije prosečnog prirasta mase. Ovaj momenat ne treba posmatrati izolovano, već u sklopu sa ostalim činiocima. Pre svega treba imati u vidu potrajnost u snabdevanju seoskog stanovništva u drvetu, gde se za to ukazuje potreba, zaštitnu ulogu šume, i ako je reč samo o ekonomskim šumama, i na kraju činjenicu da je krajnji cilj gazdovanja niskim šumama, bar na našem području, prelazak na viši oblik gazdovanja te da je regeneracija čistom sečum jednog dela niskih šuma samo prelazna etapa da bi se dobilo u vremenu uz maksimalno moguće korišćenje postojećeg potencijala. S druge strane, ovaj prolazni period treba da pokaže da li su sve niske sastojine u kojima se provodi čista seča zaista i u genetskom pogledu nepovoljne za provođenje postupne konverzije, ili se jedan deo, što je vrlo verovatno, može posle regeneracije izdvojiti i za ovaj način konverzije. Smatramo da će ovakvo rešenje problema gazdovanja niskim šumama odgovarati našim uslovima, a možda i uslovima SR Srbije, jer će, pored ostalog, i novčana akumulacija — ritam priticanja finansiskih sredstava za proširenu reprodukciju biti povoljniji. Naime, prihod koji će se brže ostvarivati provođenjem regeneracije u jednom delu niskih šuma, omogućiće veća ulaganja te snažnije zahvate na konverziji niskih šuma. U tabeil br. 2 prikazujemo prosečno godišnju angažovanost vrednosti kod gazdovanje sa ophodnjom od 30 i 60 godina. Izračunali smo je po obrascu: 2´ ti ki i —i Pk = ; n 2´ ti i —1 |