DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 49 <-- 49 --> PDF |
PRILOG PITANJU GAZDOVANJA NISKIM ŠUMAMA — PANJACAMA Ing. MIROSLAV PECOVIC, Kraljevo UVOD Niske šume u SR Srbiji prestavljaju ozbiljan proizvodni potencijal, kako sa gledišta proizvodnje i korišćenja drvne mase autohtonih formacija, tako i sa gledišta mogućnosti proširivanja areala četinara. Veći deo ovih šuma nastao je nekontrolisanim sečama za vreme zadnjeg rata (1941—1945) i ako se uzme u obzir činjenica da je na znatnoj površini izvršena resurekcijska seča u periodu od 1946—1952. godine, onda se starost niskih šuma kreće između 15 i 30 godina, ili u prošeku oko 20 godina. S obzirom na prednje, a i na činjenicu da niske šume kod nekih šumsko privrednih organizacija čine znatan deo poseda, šumsko privredne organizacije su već u situaciji kada se mora ozbiljnije razmišljati o gazdovanju ovom kategorijom šuma. Ova kategorija šumske vegetacije u većini slučajeva prestavlja osnovni izvor snabdevanja seoskog stanovništva u drvetu, pa i ovaj momenat upućuje na potrebu da se pitanje gazdovanja niskim šumama postavi na solidniju i dugoročniju osnovu. O mogućnosti proširivanja areala četinara na račun niskih šuma već je pisano i može se reći usvojeno gledište, da su niske šume za ovo pogodne, posebno za unošenje: borovca, zelene duglazije i drugih visoko prinosnih četinara. S obzirom da je Šumsko gazdinstvo Kraljevo već u stadiumu razmatranja problema gazdovanja niskim šumama i da se već provode ogledni radovi na konverziji, posebno putem unošenja četinara, to ovim napisom iznosimo dosada stečena iskustva, bolje reći, uočene probleme koji su se pojavili pri razmatranju pitanja konverzije, provođenju radova i praćenja rezultata dosadašnjeg rada. PROBLEMATIKA GAZDOVANJA Gro niskih šuma, bar na našem području, čine niske šume hrasta, hrasta i cera i nizinske bukve, pa se u izlaganju uglavnom samo na njih i osvrćemo. Prava razmatranja problema gazdovanja niskim šumama na našem području vršena su 1956/57 godine u okviru formiranja koncepcije za perspektivni plan razvoja šumarstva sreza Kraljevo za period 1957—1961. godine. Ovom koncepcijom načelno je postavljeno da se postupno pređe na viši oblik gazdovanja, jer za to postoje povoljni, pre svega, ekološki uslovi. Polazeći od napred iznete postavke, tokom 1960, 1961. i 1962. godine, ova problematika detaljnije je sagledavana. Usvaja se gledište o prelasku na viši oblik gazdovanja metodom postupne i direktne konverzije. |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 50 <-- 50 --> PDF |
Metodom postupne konverzije bile bi obuhvaćene kvalitetno bolje niske šume koje bi se negovale do doba plodonošenja, a zatim osemenjavanjem prirodno obnovile. Metodom direktne konverzije bile bi obuhvaćene kvalitetno slabije, prvenstveno niske šume nizinske bukve. Na osnovu napred iznetog gledišta, počev od 1960. godine pristupa se oglednim konverzijskim radovima i posle 3—4 godine rada, dolazimo do zaključka da se napred izneta koncepcija mora u nekoliko korigirati. Naime, kvalitetni sastav naših niskih šuma je takav da se sa najviše 30% od ukupne površine pod niskim šumama, može računati na postupnu konverziju. S obzirom na prednje, izvesno je da za jedan relativno kratak vremenski period nebi mogli obuhvatiti sve niske šume konverzijskim radovima, a posebno više od 2/3 metodom direktne konverzije. Ovo praktično znači da bi jedan deo površina niskih šuma došao u obzir za direktnu konverziju u 50. ili 60. godini starosti. Pripremna seča za masovno unošenje. Foto: M. Cvijović Prolongiranje početka konverzije, s obzirom na prosečnu starost i kvalitetni sastav, bar u našim uslovima, nema, kako ekonomske, tako ni biološke opravdanosti iz sledećih razloga: 1) Veći deo niskih šuma koje treba izdvojiti za rad metodom direktne konverzije nemogu dostići veću starost, jer stabla izdanačkog porekla, naročito bukve sa visokih panjeva, pri osnovi su natrula te treba očekivati relativno brzo sušenje od vrha. 2) Kod ove kategorije niskih šuma nemože se računati na kvalitetni prirast posle kulminacije prosečno godišnjeg prirasta mase. S obzirom na prednje, dolazimo do zaključka da ekonomske niske šume u pogledu tretmana treba svrstati u tri a ne dve kategorije. |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 51 <-- 51 --> PDF |
U treću kategoriju bi došle niske šume hrasta i hrasta i cera kod kojih se, s obzirom na razloge pod tačkom 1 i 2, nemeže prolongirati početak konverzije. U ovim sastojinama treba izvršiti regeneraciju čistom sečom u doba kulminacije prosečnog prirasta mase. U okviru razmatranja problema gazdovanja u postojećim ekonomskim niskim šumama-panjačama, i stvaranja okvirne koncepcije za gazdovanje, neophodno je potrebno razmotriti neke momente, uzimajući u obzir kako biološke, tako i ekonomske činioce. Po našem mišljenju treba razmotriti sledeće momente: 1) Površinu (veličinu) kao osnovnu jedinicu za postavljanje neposrednog cilja gazdovanja. 2) Kriterij um po kome bi se postavljali neposredni ciljevi gazdovanja, odnosno, odlučivalo da li konkretna površina dolazi u obzir za konverziju ili regeneraciju. 3) Najcelishodniji način i metod konverzije, s obzirom na konkretne uslove. U daljem izlaganju iznosimo naše mišljenje o napred iznetim pitanjima, ad 1) Kao osnovnu jedinicu za postavljanje neposrednog cilja gazdovanja te za određivanje načina i metoda konverzije ili provođenje regeneracije, smatramo da treba usvojiti kao minimum površinu od 5,00 ha, ukoliko se radi o većoj cehni — kompleksu niskih šuma. Ukoliko su u pitanju manje površine niskih šuma unutar visokih šuma, ili se radi o »enklavama« unutar privatnog poseda, onda minimum u pogledu površine netreba postavljati. Smatramo da će ovako postavljen kriterijum u pogledu površine kao osnovne jedinice za gazdovanje odgovarati našim uslovima, s obzirom na stepen intenzivnosti gazdovanja, ekonomsku vrednost niskih šuma i relativno malu heterogenost u pogledu ekoloških uslova. ad 2) U kriterijum po kome bi se odlučivalo da li konkretna sastojina dolazi u obzir ili ne, treba svrstati: ekološke uslove staništa, vrednost produkcije drvne mase i cilj gazdovanja. Ova tri momenta čine celinu i u međusobnoj su zavisnosti, te pravilnim sagledavanjem ove celine, pruža se mogućnost za formiranje objektivnog i ekonomsko- biološki opravdanog kriterijuma. U ekološkom pogledu najpovoljnije stanište za proširivanje areala četinara, odnosno, za poboljšanje proizvodnosti niskih šuma, na našem području su, staništa niskih šuma nizinske bukve. Produkcija kvaliteta u ovim šumama je ispod potencijalnih mogućnosti staništa. One nemogu računati na postupnu konverziju. Regeneraciju čistom sečom treba isključiti jer bukva, pored ostalog, vrlo brzo gubi izbojnu snagu. Ovaj momenat treba upravo iskoristiti kao povoljnu okolnost za direktnu konverziju. Kod ove kategorije niskih šuma cilj gazdovanja je jasan, unošenje četinara, odnosno direktna konverzija, jer je proizvodnost, kako po količini, tako i kvalitetu, ispod potencijalnih mogućnosti staništa. Daleko je teže odlučivati o neposrednom cilju gazdovanja, ako su u pitanju niske šume hrasta i hrasta i cera. Kod ove kategorije niskih šuma opšti — krajnji cilj gazdovanja, bar za naše područje je jasno izdiferenciran: prelaz na viši oblik gazdovanja. Konverzija se može provoditi kako metodom postupne, tako i direktne konverzije. S obzirom na znatnu zastupljenost niskih šurna nizinske bukve, kojima, kako smo rekli dajemo prioritet u pogledu direktne konverzije, mišljenja smo |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 52 <-- 52 --> PDF |
da za konverzije niskih šuma hrasta i delimično hrasta i cera treba dati prioritet postupnoj konverziji. Ovo znači da treba izlučiti sve kvalitetno bolje sastojine hrasta i hrasta i cera i merama nege pripremati za osemenjavanje. One površine — sastojine koje ne pružaju garanciju da će iz semena obrazovati kvalitetno bolje mlade sastojine, s jedne strane, i s druge — ako se produžavanjem ophodnje posle kulminacije prosečnog prirasta vrednost produkcije ne povećava, odnosno ne ostvaruje produkcija kvaliteta, treba obuhvatiti direktnom konverzijom ili regeneracijom čistom sečom. Mišljenja smo da regeneracijom treba obuhvatiti sve sastojine hrastahrasta i cera kod kojih se početak direktne konverzije mora, iz bilo kog razloga, prolongirati više od 10 godina od doba kulminacije prosečnog prirasta mase. Smatramo da ovakva postavka ima opravdanja iz sledećih razloga: 1) Posle izvršene regeneracije postoji mogućnost da se od kvalitetno loše niske šume dobije kvalitetno bolja, koja se negom može prevesti u viši oblik gazdovanja. Metod masovnog unošenja. Stanje u jesen 19G4. g. Foto: M. Cvijović 2) Ekonomski je neopravdano proizvoditi ogrevno drvo ili mali procenat tehničke mase posle kulminacije prosečnog prirasta mase. Ovaj drugi momenat je, po našem mišljenju, upravo i odlučujući kod odlučivanja o neposrednom cilju gazdovanja. Potrebno je za svaku konkretnu sastojmu koja je predmet razmatranja, napraviti kalkulaciju vrednosti produkcije. Zapravo, treba postaviti kriterijum do koje granice učešća tehničkih sortimenata treba gazdovati sa skraćenom ophodnjom, odnosno ophodnjom u doba kulminacije prosečnog prirasta mase. Radi ilustracije prednjeg, iznosimo primer kretanja vrednosti produkcije za nisku šumu hrasta na trećem bonitetu. Pri izradi kalkulacije koristili smo sledeće elemente: |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 53 <-- 53 --> PDF |
1) prerađene Fajstmatlove tabele masa 2) vrednost drvne mase u šumi na panju uzeli smo prema našim prosečnim cenama koje se kreću: za ogrevno drvo 1000 d za 1 pr. m a za sitno tehničko drvo i jamsku građu 6000 d za 1 m3. 3) Za pretvaarnje kubne mere u prostornu meru primenjen je koeficijent 2,00. 4) U doba kulminacije prosečnog prirasta mase (na III bonitetu 30 godina) pošli smo sa postavkom da neće biti tehničkih sortimenata a da će učešće tehničkih sortimenata posle izvršene regeneracije u 30 godini iznositi 5% od ukupne bruto drvne mase. 5) Učešće tehničkih sortimenata sa ophodnjom od 60 godina, počev od 35. dine, počinje sa 5% i u 60. godini iznosi 20´% od ukupne bruto drvne mase. Napred izneti elementi su po našem mišljenju realni pokazatelji, jer se prema današnjem stanju niskih šuma zaista i nemože očekivati veće učešće tehničkih sortimenata. U tabeli br. 1 iznosimo podatke o kretanju vrednosti u dve varijante. Prva — proizvodnja samo ogrevnog drveta. Druga — proizvodnja sa učešćem tehničkih sortimenata. Iz tabele br. 1 se vidi da je neopravdano ići sa ophodnjom dužom od 30 godina ako je reč o proizvodnji samo ogrevnog drveta — prva varijanta. Isto tako vidi se, da sve do učešća tehničkih sortimenata od 20´% od ukupne bruto drvne mase, takođe nema opravdanja da se ide na produženu ophodnju tj. na ophodnju posle doba kulminacije prosečnog prirasta mase. Ovaj momenat ne treba posmatrati izolovano, već u sklopu sa ostalim činiocima. Pre svega treba imati u vidu potrajnost u snabdevanju seoskog stanovništva u drvetu, gde se za to ukazuje potreba, zaštitnu ulogu šume, i ako je reč samo o ekonomskim šumama, i na kraju činjenicu da je krajnji cilj gazdovanja niskim šumama, bar na našem području, prelazak na viši oblik gazdovanja te da je regeneracija čistom sečum jednog dela niskih šuma samo prelazna etapa da bi se dobilo u vremenu uz maksimalno moguće korišćenje postojećeg potencijala. S druge strane, ovaj prolazni period treba da pokaže da li su sve niske sastojine u kojima se provodi čista seča zaista i u genetskom pogledu nepovoljne za provođenje postupne konverzije, ili se jedan deo, što je vrlo verovatno, može posle regeneracije izdvojiti i za ovaj način konverzije. Smatramo da će ovakvo rešenje problema gazdovanja niskim šumama odgovarati našim uslovima, a možda i uslovima SR Srbije, jer će, pored ostalog, i novčana akumulacija — ritam priticanja finansiskih sredstava za proširenu reprodukciju biti povoljniji. Naime, prihod koji će se brže ostvarivati provođenjem regeneracije u jednom delu niskih šuma, omogućiće veća ulaganja te snažnije zahvate na konverziji niskih šuma. U tabeil br. 2 prikazujemo prosečno godišnju angažovanost vrednosti kod gazdovanje sa ophodnjom od 30 i 60 godina. Izračunali smo je po obrascu: 2´ ti ki i —i Pk = ; n 2´ ti i —1 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 56 <-- 56 --> PDF |
t = vreme angažovanja. i = indeks vremena; k = visina angažovanosti u datom periodu. Prema tabeli br. 2 razlika u prosečno godišnjoj angažovanosti vrednosti, ne uzimajući u obzir ukamaćivanje, između ophodnje od 30 i 60 godina po prvoj varijanti iznosi 43.600 dinara, a po drugoj, 51.100 dinara po jednom hektaru. Ovo praktično znači, da bi se ova vrednost mogla angažovati za konverziju niskih šuma kod kojih je ova mera u datom momentu ekonomsko-biološki opravdana. ad 3) Način provođenja konverzije. Najinteresantnije i najznačajnije poglavlje našeg razmatranja je pitanje najcelishodnijeg načina i metoda konverzije. Sto se tiče postupne konverzije situacija je jasna a postoji i dovoljno literature koja može korisno poslužiti pri razrađivanju ovog problema. Pitanje direktne konverzije niskih šuma (unošenjem četinara) detaljnije smo proučavali te iznosimo rezultate onako kako ih mi sagledavamo. Pripremna seča za unošenje metodom na krpe. Foto: M. Cvijović Direktna konverzija niskih šuma (unošenje četinara) može se provoditi na više načina a najpovoljniji su: metod masovnog unošenja, unošenje na paralelne pruge i unošenje na krpe. Pre nego što se pristupi unošenju četinara, neophodno je potrebno detaljnije razmotriti koji će se metod unošenja primeniti te na osnovu toga i konkretnih uslova odrediti i brzinu konverzionog toka. a) Metod unošenja Metod unošenja, pored ostalog zavisi od: intenzivnosti gazdovanja koja se može provoditi na konkretnom objektu, konfiguracije terena i saobraćajnica unutar najmanje jedinice gazdovanja. U koliko se na konkretnom objektu može intervenirati bar svake 2—3 godine a uz to postoji povoljm raspored saobra |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 57 <-- 57 --> PDF |
ćajnica i lokalitet još predstavlja zaravan ili blago nagnutu stranu, onda treba dati prioritet metodu masovnog unošenja, jer je biološki najprikladniji, s jedne strane, i s druge — autohtona formacija se može najekonomičnije iskoristiti. Ako se radi o konfiguraciji terena sa čestom promenom pada (kaskade) sa nazmeničnom pojavom strmine i zaravni, najpogodniji metod unošenje je unošenje na krpe. Veličina krpa zavisi od površine zaravni i od planirane brzine toka konverzije. Na lokalitetima sa jače izraženim padom, najpogodniji metod unošenja je unošenje na paralelne pruge, upravno ili paralelno na izohipse, zavisno od rasporeda osnovnih saobraćajnica a delimično i od ekspozicije. Rastojanje između pruga može biti različito, zavisno od planirane brzine toka konverzije, o čemu će biti reci u sledećem poglavlju. h) Brzina toka konverzije Brzinu toka konverzije, bolje reći ritam uklapanja unešenih vrsta, treba napred planirati, jer od toga u mnogome zavisi da li će se autohtona formacija u lancu toka konverzije najekonomičnije iskoristiti. Ako se radi o lokalitetu na kome se može ostvariti tzv. prirast svetlosti u proizvodnji vrednijih sortimenata, ili treba obezbediti ravnomernost u snabdevanju određenog područja u drvetu, ili se radi o mladim sastojinama, konvezijski tok treba biti sporiji, i u obrnutim uslovima, brži. Da bismo jasnije izložili suštinu ovog pitanja, iznosimo primere razmatranja problema brzine toka konverzije po sva tri metoda unošenja. METOD MASOVNOG UNOŠENJA ČETINARA Pripremna seča mora da ima za cilj stvaranje uslova za unošenje i duži ili kraći normalan razvoj unesene vrste. Kakav će biti zahvat pripremne seče zavisi od vrste koja se unosi, a zatim od planirane brzine toka konverzije. Za primer uzimamo zelenu duglaziju, kao najnepovoljniju vrstu za ovaj metod unošenja, a radi se o konkretnom primeru (ogled na Ravnom Bučju). Unapred smo postavili da se unesena vrsta uklopi u glavnu sastojinu, odnosno oslobodi zastora, u roku od 5—6 godina. Pripremna seča je izvršena u leto 1960. godine a zahvaćeno je nešto preko 40% od ukupnog broja stabala (tabela br. 3). Zahvat je bio u svim debljinskim stepenima ali procentualno najveći u najjačim debljinskim stepenima. Pri pripremnoj seči posebno se vodilo računa o prostornom rasporedu stabala i o tome, da posle pripremne seče ostane što veći broj kvalitetno boljih stabala hrasta kitnjaka, jer se radi o prelaznom staništu hrasta kitnjaka i nizinske bukve. Ovako provedenom pripremnom sečom stvorili smo uslove za unošenje zelene duglazije (1600 kom. po ha) s jedne strane, i s druge — stvorili uslove za značno jačanje u debljinu stablima koja su ostala posle pripremne seče. Iz tabel br. 3 se može zaključiti da pripremna seča ima karakter preborne prorede jer se sečom zahvata prvenstveno u najjače debljinske stepene koja su već koristila povoljan priliv svetlosti, te da se omogućava ubrzano jačanje u debljinu tanjim stablima (grafikon br. 1). Prosečan tekući debljinski prirast na kraju 1962. godine (za period 1960— 1962. god.) iznosio je kod bukve 10,6 mm, a 7,1 mm kod hrasta. Ujesen 1962. godine i 1963. godine izvršena je takođe preborna proreda ,kojom se takođe |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 58 <-- 58 --> PDF |
zahvatalo prvenstveno u jače debljinske stepene te je ujesen 1964. godine ostalo stanje prikazano u tabeli br. 3. Za ovo vreme, četiri vegetacijske sezone, unesena duglazija se, može se reći, normalno razvijala. Istina visinski prirast je nešto slabiji od visinskog prirasta duglazije na čistoj pooranoj površini na istom staništu i neposrednoj blizini. Posebno je interesantno i veoma važno, da su izbojci iz panjeva veoma slabi te da nisu predstavljali nikakvu smetnju. Smatramo da smo dosadašnjim postupkom resili osnovni problem u lancu toka konverzije. Naime, izbojci iz panjeva nisu predstavljali smetnju u najkritičnijem periodu. Unesene sadnice su se već otrgle a raspored stabala autohtone formacije koja se sada nalaze je takav, da izbojci koji će se posle seče sigurno pojavljivati, jer će priliv svetlosti biti potpun, neće predstavljati smetnju, već naprotiv, delovaće stimulativno, jer će zasena u prvo vreme biti postrana, a zatim sačinjavati podstojni sprat. Napred smo rekli da smo dosadašnjim zahvatima praktično resili osnovne probleme u lancu toka konverzije. Sada smo u mogućnosti da razmotrimo pitanje najekonomičnijeg korišćenja preostale drvne mase. Duglazija unesena u proljeće 1961. g. na staništu nizinske bukve. Foto: M. Cvijović Mišljenja smo da ostatak drvne mase treba iskoristiti u dve etape. U prvoj etapi, u proleće 1965. godine treba izvršiti seču sa zahvatom od 50% od ukupnog broja preostalih stabala. Ostalih 50% stabala treba ostaviti kao pričuvke još 4—5 godina radi jačanja u debljinu. Na ovaj način, prema debljinskom prirastu koji je konstatovan kod stabala bukve i hrasta (graf. 1), preostala stabla bi u 1970. godini dostigla prsni prečnik naveden u tabeli br. 3. Ovo praktično znači, da će se u lancu konverzijskog toka proizvesti vredniji sortimenti koji se prema sadašnjim tržišnim uslovima mogu realizovati po ceni od 6000 d po m3 u šumi na panju. Ukoliko bi se išlo |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 59 <-- 59 --> PDF |
sa bržim tokom konverzije, koristili bismo samo ogrevno drvo, s jedne strane i s druge — i u ukupnoj količini nešto manje nego na opisani način. Sem prednjeg, da se išlo sa bržim uklapanjem unesene vrste, pojavio bi se problem izbojaka, tj. došlo bi do povećanih troškova oko održavanja unešenih sadnica, a time i do indirektnog smanjenja prihoda sa jedinice površine. U tabeli br. 3 izneseni su podaci o visinskom prirastu, na otvorenom prostoru i unutar šume. Ovde se jasno zapaža da je prve dve godine posle sadnje zastor imao pozitivnog uticaja te da je visinski prirast nešto povoljniji nego kod sadnica na otvorenom prostoru. U sledećim godinama, visinski prirast kod sadnica pod zastarom se smanjuje, povoljniji je na otvorenom prostoru, ali u prošeku posmatrano, on je manji svega 4,52 sm. Smatramo da je gubitak visinskog prirašćivanja kod unesene, vrste daleko premašen povećanim prihodom koji je ostvaren konkretnim ritmom uklapanja unesene vrste. Nalazimo za potrebno da posebno podvučemo blagotvoran uticaj zastora na unešenu vrstu u prvim godinama, jer ja nesumljivo sigurno da su uslovi ispod zastora pogodovali unešenoj vrsti, naročito u pogledu vazdušne vlage i zaštite od hladnoće. Iako je zimski period 1963—64. bio ekstremno hladan, nisu zapažene nikakve štete od hladnoće, što znači da je naveden način uklapanja i sa ovog stanovišta bio pogodan. S obzirom da među stručnjacima u Srbiji postoji znatno nepoverenje prema zelenoj duglaziji, a kao osnovni razlog se navodi da strada od mraza, koristimo priliku da u najkraćim crtama iznesemo neke podatke koji treba da doprinesu da se sa više poverenja gleda na ovu, za nas veoma značanju vrstu. Tačno je to da je duglazija u prvim godinama osetljiva na hladnoću, ali i ovo u mnogome zavisi od porekla semena. Do sada mi nismo imali podataka o poreklu semena zelene duglazije te se išlo na različitim lokalitetima, što je imalo za posledicu da je na nekim lokalitetima bilo štete od hladnoće. Danas je situacija daleko povoljnija jer se raspolaže s podacima o poreklu semena, te uzimajući ovo u obzir, i mogućnost unošenja pod zastorom, nema razloga da se sa ovom vrstom ne´radi, posebno u niskim šumama gde je nesumljivo treba prihvatiti kao glavnu vrstu ako se radi o niskim šumama nizinske bukve i sličnim tipovima. U tabeli br. 4 iznosimo osnovne podatke o poreklu semena zelene duglazije koja se sada proizvodi u Jugoslovenskim centralnim rasadnicima (Mengeš, Jastrebarsko, Slavonski Brod, Kraljevo i Peć). Radi upoređenja iznosimo podatke meteoroloških stanica u Kraljevu i Vrnjačkoj Banji. Iz podataka navedenih u tabeli br. 4 može se zaključiti, da će uslovima Srbije odgovarati uvezeno seme duglazije, a za područje Šumskog gazdinstva Kraljevo, najpogodnije provenijencije su: Lot 2 i 4. Provenijencija Lot 5, smatramo, da će dobro doći za rad na području Istočne i Južne Srbije, Kosova i Makedonije. Posebno ukazujemo na činjenicu da je na našem području, što je opšta karakteristika Jugoslovenskog podneblja, suma padavina u vegetacijskom periodu povoljnija nego što je to u nalazištu duglazije, te da će ovaj momenat u potpunosti ublažiti razliku u pogledu ukupne sume prosečno godišnjih padavina. U pogledu apsolutnog minimuma i maksimuma temperature, situacija je takođe povoljna te posmatrano u celini, nema razloga za izbegavanje od rada sa ovom vrstom, koja je po našem mišljenju veoma, ako ne i najpogodnija, za |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 60 <-- 60 --> PDF |
oplemenjivanje naših malo vrednih niskih šuma koje se u principu nalaze na veoma dobrim zemljištima. METOD PARALELNIH PRUGA Ovaj metod je pogodan za nešto brži tok konverzije a posebno za terene sa padom i slabom mrežom unutrašnjih saobraćanica. Najpogodniji je slučaj kada pruge idu upravno na izohipse a imaju još i pravac severozapad—jugoistok, jer je u ovom slučaju najpovoljnija manipulacija sa posečenim materijalom, naročito kod kasnijih seča nege, a i osvetljavanje je takođe najpovoljnije. Ovakav raspored pruga ne treba nametati po svaku cenu, već kao princip treba postaviti da pruge idu upravno na izvozne putove jer je veoma važno da se poseceni materijal iznosi najkraćim putem i ide kroz netretiranu površinu. Naše dosadašnje iskustvo ukazuje, da se povoljno osvetljavanje unesene vrste na pruzi može ostvariti regulisanjem gustine sklopa u međuprostoru između pruga. Isto tako došli smo do zaključka da je ovaj metod dosta povoljan za rad sa zelenom duglazijom ako se radi o mlađim niskim šumama. Ako su stabla autohtone niske šume visoka, onda je po našem mišljenju pogodniji metod masovnog unošenja ili metod unošenja na krpe. U pogledu regulisanja brzine konverzijskog toka, mogućnost za veći broj varijanti je manja, nego što je to slučaj kod metoda masovnog unošenja. Brzina toka konverzije se reguliše širinom međuprostora između paralelnih pruga. Na skici br. 1 i 2 iznosimo dva primera. U prvom, relativno brzo uklapanje, i u drugom — sporije uklapanje unesene vrste u glavnu sastojinu. U oba primera polazi se sa postavkom da se u prvom navratu tretira 1/3 površine, a da konačan odnos bude 2/3 površine pod četinarima a 1/3 površine pod autohtonom lišćarskom formacijom. U primeru 1, polazi se sa širinom pruga od 10 m i međuprostorom od 20 m. Na ovaj način u prvom navratu obuhvata se 1/3 površine. U sledećem navratu, pruge se s leve i desne strane proširuju za 5 m na račun međuprostora, tako da se dobije 2/3 površine pod četinarima a 1/3 ostaje pod autohtonom lišćarskom formacijom. U primeru 2, polazi se sa širinom pruga takođe od 10 m i različitim međuprostorom između pruga, kako je to već prikazano na skici br. 2. U prvom navratu se obuhvata 1/3 površine , udrugom 1/2 a u trećem navratu 2/3 površine. Kombinacije u pogledu zahvata površine mogu biti različite. Mi navodimo dve osnovne i smatramo, da je kombinacija po primeru 2. povoljnija, naročito ako se tretira objekat veće površine, jer se unošenjem postupnije zahvata, s jedne strane, i s druge strane — može se ostati izvesno, čak i duže vreme, sa tretiranom površinom od 1/2. Unošenje — sadnja četinara vrši se na pruge koje su prethodno sečom zato pripremljene. Pripremnom sečom se uklanjaju sva stabla ili se jedan deo najkvalitetnijih stabala ostavljaju kao pričuvci ravnomerno raspoređena po površini. Naše iskustvo ukazuje đa je povoljnije ići sa pričuvcima (300—400 stabala po ha) na prugama, jer unešenoj vrsti ova delimična (šetajuća) zasena pogoduje. Ako se ova stabla pravilno rasporede, u šahmatskom poretku, i uz to su kvalitetno bolja, onda će ona veoma intenzivno jačati u debljinu tako da će se sa tretirane površine ostvariti povoljniji finansiski efekat. U grafikonu br. 1 prikazano je kretanje tekućeg prirasta u debljinu na dva primerna stabla prsnog prečnika od 12 sm. Iz grafikona se jasno vidi da su oba |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 61 <-- 61 --> PDF |
SKICA br. H. ^mmj^smmuiMm^ I «2_ü )—1^ H Prv/i´ zAhVAt 1/3 fovrsme 40 (-1 , 5 ´ ,JZq 11 SIPICA t>r 2 Prvi ZAhVAt 1/3 Povriin* ^H^UYWAWVViMnHtn» _j go ^ . i 30 ^ , 30 "^ , Dru 9 i ZAhVAt Ml Po Kr sine U^mifn^VVMVHtfiMwIlf f- 3Ä5 h Tredi zAhVAt 2/3 povreine 151 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 62 <-- 62 --> PDF |
stabla veoma snažno reagovala na povećan priliv svetlosti, počev od 1960. godine, kada je izvršena pripremna seča za unošenje. Bukva je snažnije reagovala od hrasta, a to je i normalno jer je hrast i pre pripremne seče, s obzirom na zahtev za svetlom, bio u povoljnijem položaju od bukve, jer se radi o prelaznom staništu bukve i hrasta (bukve 0,8, hrasta 0,2). S obzirom na karakter ovog napisa nismo u mogućnosti da šire obradimo prirast konkretne niske sastojine, ali u najkraćim crtama ukazujemo, da se oscilacije u debljinskom prirašćivanju poklaapju sa zahvatima seče nege koja je u više navrata provođena počev od 1951. godine. Podaci iz grafikona br. 1, kao i podaci o debljinskom prirastu iz tabele br. 1, kao i podaci o debljinskom prirastu iz tabele br. 3, ukazuju na potrebu što studioznijeg razmatranja brzine toka konverzije u niskim šumama. Konverzija se može provoditi sa povoljnijim ili manjim prihodom, zavisno od postavljenog cilja i konkretnih uslova, ali kao princip treba postaviti da se autohtona formacija najekonomičnije iskoristi tokom konverzije. METOD UNOŠENJA NA KRPE Ovaj metod je veoma pogodan za rad na lokalitetima gde se naizmenično pojavljuje zaravan i strmine. Zaravan se koristi za stvaranje krpa (gnezda) a strme strane ostaju netretirane. Krpe na kojima će se vršiti unošenje pripreme se sečom koja može biti potpuna ili delimična. Zavisno od visine stabala autohtone formacije i planirane brzine toka konverzije, reguliše se veličina krpa, zahvaćena površina i zahvat seče na tretiranoj površini. Mišljenja smo da ne treba ići sa manjim krpama od 0,15 ha, a to bi približno bila površina sa prečnikom od 20 m. Ukoliko se planira brži tok konverzije, onda se zahvata veća površina u prvom navratu unošenja. Pripremna seča na krpama je potpuna ili veoma jaka proreda, slično pripremnoj seči kod metoda paralelnih pruga. Sktik br.2— PKW *AhvAt Drugi ^Ahi/At |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 63 <-- 63 --> PDF |
Kod sporijeg toka konverzije, tretirana površina u prvom navratu ne treba da je veća od 1/3 ukupne površine, a pripremna seča na krpama može poprimiti karakter pripremne seče kao kod metoda masovnog unošenja. Mišljenja smo da je ovaj drugi način povoljniji, jer se praćenjem produkcije autohtone formacije može regulisati brzina uklanjanja preostalih stabala te na ekonomskoj osnovi usklađivati brzinu konverzionog toka, vodeći računa kako o razvoju unesene vrste, tako i o najpovoljnijem ubiranju prihoda tokom konverzije sa konkretne površine. ~T"—l r—i 1 1 1 1 1 1 1 p 1—i 1 1 1 1 1 1—— . <945 lb 47 HRKST BUMA I u jednom i drugom slučaju, raspored tretiranih krpa treba tako planirati, da se dva ili više jezgra mogu spojiti u dva ili tri navrata te da u konačnoj grupimičnoj mešavini lišćara i četinara predstavljaju celinu od najmanje 1/2 hektara. U skici br. 2 prikazujemo raspored krpa (jezgra) te njihovo spajanje kod unošenja u dva navrata. ZAKLJUČAK Niske šume predstavljaju solidan proizvodni potencijal, jer se u principu nalaze na dobrim zemljištima. Pogodne su za proširivanje areala četinara ali se postupak pretvaranja čistih u mešovite šume lišćara i četinara može provoditi sa većim ili manjim finansiskim efektom, zavisno od prethodne pripreme, 153 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 64 <-- 64 --> PDF |
proučavanja uslova, te sagledavanja, kako bioloških, tako i ekonomskih momenata. Smatramo da je šumarstvo već u situaciji kada se gazdovanje mora postaviti na savremenijoj i više ekonomskoj osnovi, najcelishodnijim povezivanjem ekonomskih i bioloških momenata. Ovo je posebno karakteristično za niske šume, naročito u uslovima gde je potražnja za drvetom takva da se može realizovati i najsitnija granjevina, kao što je to slučaj sa Pomoravljem u SR Srbiji. S druge strane, treba očekivati da će relativno brzo doći do opadanja potražnje bilo kakvog drveta, te da se treba pripremati za proizvodnju vrednije drvne mase, što se može postići uzgojnim zahvatima, postupnom ili direktnom konverzijom niskih šuma. Za direktnu konverziju su najpogodniji četinari, uglavnom stranog porekla, naročito zelena duglazija i borovac. Ovim vrstama treba pokloniti punu pažnju jer se niske šume prostiru uglavnom u zoni od 200—600 m nadmorske visine, a to je upravo zona koja odgovara za rad sa ovim vrstama. Posebno ukazujemo na potrebu solidnijeg proučavanja uslova pre nego što se pristupi izboru metoda i brzine toka konverzije, jer od toga u mnogome zavisi, kako uspeh konverzijskog zahvata, tako i finansiski efekat koji se može ostvariti pri provođenju konverzijskih radova. LITERATURA Uzgojni radovi u šumarstvu — Nega mladika, gustika i prorede — J. S. C. Za poljoprivredu i šumarstvo, Beograd 1960. Nacrt perspektivnog programa razvoja šumarstva sreza Kraljevo, Kraljevo 1957. Pecovi ć ing. M.: Prilog pitanju konverzije niskih šuma, »Šumarstvo* 10—12/1062. Stojanovi ć dr Radmila: Teorija privrednog razvoja u socijalizmu, Beograd 1960. N ´,\. |