DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 37     <-- 37 -->        PDF

čaj ovog pitanja, sagledati ovo u celini i detaljnije. Najbolju sliku o ovoj zavisnosti
dobićemo na osnovu matematičke analize.


Na si. 7 prikazan je presek horizontalnog dela sečiva i oštrice, kao i presek
turpije. Tačka u kojoj se dodiruju »teoretska oštrica« (presek prednje i zadnje
strane sečiva) i turpija obeležena je sa »M« i ima koordinate »x« i »y«.


Koeficijent pravca prave koja prolazi kroz tačku »M« i centar kruga (koordinatni
početak) je


y


Ki = —,


x


a koeficijent pravca tangente na krug u tačci »M« je


1
K =


Ki


U slici se vidi da je x = — y r2 — y2, a odgovarajuća ordinata y = r — h,
gde je:


— r, poluprečnik turpije, a
— h, nadvišenje turpije nad oštricom.
Prema tome je x = — ^ r2 — (r — h)2, a koeficijent pravca tangente


r2 — (r — h)2


CD


(r — h)2


Ako umesto apsolutnog nadvišenja (h) turpije nad oštricom uzmemo relativnu
vrednost (u delovima od poluprečnika )i stavimo da je h = c r, onda se
posle odgovarajuće zamene u jednačini I dobije


r2 — (r — c r)2
K
(r — c r)2


Sređivanjem prethodnog izraza dobije se da je


2c — c2
K = (2)


2c + c2


Jednačina 2 pokazuje da je pri istom relativnom nadvišenju turpije »h«,
u delovima od poluprečnika turpije, tangentni ugao oštrenja konstantna vred2
nost bez obzira na prečnik turpije. Na primer za (nadvišenje) c = —, dobije se
5
da je K = 1,333, što odgovara uglu od 53°.