DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1964 str. 68 <-- 68 --> PDF |
Njezinu je razvoju nmogo doprinio tvorac nauke o šumi Georgij Morozov, a uređivao je i »Lesnoj žurnal« 15 godina. Za vrijeme njegova uređivanja časopis se znatno popravio i izlazio sa 10 brojeva godišnje i povišenim tiražom od 500 na 2.000 primjeraka. Osim časopisa javljaju se u drugoj polovini prošlog stoljeća i periodička izdanja instituta, poljoprivrednih i šumarskih društava, naučnih organizacija i si. Pune 53 godine izlazi mjesečnik »Poljoprivreda i šumarstvo«, koga izdaje Ministarstvo poljoprivrede od 1865. pa do 1918. god. Prvi šumarski naučno-popularni časopis »Les« izlazio je u Petrogradu od 1911—1915. Svi su se ti časopisi borili s materijalnim teškoćama. Prvih godina sovjetske vlasti pojavio se niz novih šumarskih časopisa. Tako je 14. IV 1918. izašao prvi sovjetski šumarski časopis »Lesa Respubliki«. Prvi broj, u kom je odštampan »Osnovni zakon o šumama « potpisan Lenjinom, rasprodan je u 40.000 primjeraka. Još ćemo spomenuti časopis »Lesnoe delo« (Moskva, 1918—1919.), »Lesnoe hozjajstvo i ohota« (Petrograd, 1922—1923.) i »Vestnik lesnogo hozjajstva« (Moskva, 1923.). Prvi sovjetski časopisi bili su kratka vijeka (uslijed teškoća oko izdavanja za vrijeme građanskog rata). Tokom prvih 8 godina, do 1925. god. izašlo je više od 50 raznih povremenih listova o šumskom gospodarenju, izradi šume i si. Tek 1924. pojavljaju se »Lesovod«, koji prestaje 1931. Za Ukrajinu štampa se »Ukrainskij lesovod « (od 1926—1930.). Časopis »Lesnoe hozjajstvo « izlazi samo 2 godine, od 1928. do 1929., a »Na lesokuljturnom fronte« samo 1932. Časopis »Lesnoe hozjajstvo, lesopromyslennost´ i toplivo« izlazi pod tim imenom od 1923—1928., a od 16928—1931. kao »Lesnoe hozjajstvo i lesnaja promyslennost « da bi od 1931. do 1936. nosio naziv »Lesnoe hozjajstvo i lesoekspluatacija«. U Moskvi je štampano »Lesopromyslennoe delo« od 1922—1934., pa je i taj časopis nekoliko puta mijenjao naslov, dok je došao do današnjeg »Lesnaja promyslennost«. U raznim su gradovima Sovjetskog Saveza i u razno vrijeme izlazili lokalni šumarski časopisi: »Lesa i lesnaja*promyslennost´ Gorskovkogo kraja« (1931—1935.), »Les Uralo-Kuzbassu« koji je štampan u Svedlovsku 1932—1933., pa »Socijalističeskoe lesnoe hozjajstvo i agrolesomelioracija « (Harkov 1932—1933.). U Tatariji izlazio je časopis »Seljskoe i lesnoe hozjajstvo Tatarstana« (1921—1924.), a u Latviji ;>2ižn´ lesa« samo 1940., a u Estoniji »Lesnoe hozjastvo« samo 1941. god. Briga o zaštiti, očuvanju i racionalnom iskorišćavanju šuma ukazala je na potrebu časopisa »V zaščitu lesa« (1937—1938.), a istovremeno je počelo izlaziti »Lesnoe hozjajstvo« i prestalo II svjetskim ratom. Nakon rata izlaze »Les« (1945—1948.), »Les i step´« (1949—1953.), a od 1948. izdaje Min. šumarstva obnovljeni časopis »Lesnoe hozjajstvo«. U naše vrijeme izlaze: »Lesnoe hozjajstvo «, »Lesnaja promyslennost´«, »Musu girios« (Naše šume) od 1957. i to za Litvansku republiku. Min. višeg i srednjeg obrazovanja izdaje »Lesnoj žurnal«. U siječnju ove godine »Lesnaja promyslennost´ « obilježila je svoju 25-godišnjicu. U Lenjingradu izlaze od 1928. novine »Lesnaja pravda« izdaje Lenjingr. šum.-teh. akad.). U šumskim gospodarstvima i šumarijama izlaze na stotine zidnih novina. Isto tako raste i tiraž povremenih edicija. (Lesnoe hozjajstvo, br. 3—1964. A. Klevcov) Đuro Knežević LESNOE HOZJAJSTVO-Moskva 1-1964. — V. J. Rubcov: Za daljnje povišenje tehničkog nivoa šumoprivrede. — S. V. Belov: Ocjena higijenske uloge šume. — I. Cilimov: Ocjena vitalnosti jelova podrasta. — I. V. Veselov: Prirodna obnova i način sječe bukve i jele u Adleskom šum. gospodarstvu. — V. G. Rubcov: Projektiranje i produktivnost melioracije šuma. — S. A. Rostovcev: Sadržaj celuloze i duljina vlakana u drvu ive. — B. M. Perepečin: Za punije iskorišćavanje šumske sirovine. — S. G. Sinicyn: Planiranje ponovnih uređajnih radova. — V. J. Olerinski: O tačnosti uređajnih radova. — V. Antanajtis: Iskorišćavanje pokozatelja tekućeg prirasta u uređivanju šuma. — P. B. Lugovyh: Iskustva o šumskim kulturama u Sverdovskoj oblasti. — V. I. Borisov: Osobine pošumljavanja borom na Sjeveru. — N. M. Nabatov: Uloga breze u borovim kulturama. — N. T. Stepanec: Sistem korijenja drvnih vrsta na tamnokestenjastim tlima zapadnog Kazahstana. — F. A. Pavlenko: Agrotehnika pošumljavanja biljkama crne johe. — V. V. Padalko: Orah u basenu Aman-Kutara. — G. V. Snytkin: Određivanje požarne opasnosti u Timirjazevskom drvarsko- industrijskom gospodarstvu. — L. P. Hvatova: Štetnici jasena u Vel. Anadolu i mjere borbe s njima. — L. A. Kamjanoj: Heptaklor u borbi sa štetnicima na korijenu. — G. T. Rumjancev: Gospodarska efikasnost oplodnih sječa u bjelogorično- crnogoričnim sastojinama. L, M. Muške |