DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 55 <-- 55 --> PDF |
Korišćenje dela etata koji otpada na masu od trećeg debljinskog razreda pa naviše, treba vršiti u dva navrata u razmaku od 3—5 godine, a dela, koji otpada na prvi i drugi debljinski razred, ako se radi o proređivanju jednodobnih grupa, najmanje u tri navrata sa razmakom od 2—3 godine između jednog i drugog proredivanj a. Smatramo da prvo proređivanje treba provoditi pre glavne seče (s´eče jačih stabala), drugo proređivanje posle prve glavne seče, a treće, neposredno posle druge glavne seče. Smatramo da je prosečan zahvat seče prikazan u grafikonu 3 opravdan, ali uz uslov, da se provede solidnija inventarizacija i detaljno proučava stanje pre pristupanja seči. BUKVA : 193, < n´/ha.. tO-20 »f-30 il-hO Af-30 Sf-tO «/-70 /VeAo 70 cn. V 361 15.8*3 26629 32214 30^59 2 400 I.SĐO L00 3500 5000 22 917 33397 »a? t 2. S 5,i f,9 «,* 20,0 100 * 21,* 7: Graf. 4. U grafikonu 4 prikazujemo zahvat po debljinskim razredima u čistim bukovim sastojinama. Sastojine su u prošeku nepravilno preborne strukture. Kvalitetna struktura je u prošeku vrlo nepovoljna. Sem nekih nižih delova u slivu Govedarnika i Mijajlovca, prirodno obnavljanje je slabo jer je sklop gust iako se radi o relativno malim zalihama drvne mase po hektaru. Prikazan prosečan zahvat seče treba da ima za cilj: Popravljanje kvalitetne strukture i uspostavljanje povoljnije prebirne strukture u sastojinama koje ne dolaze u prvi plan za očetinjavanje, i, pripremanje sastojina za očetinjavanje kod kojih je ova mera u sadašnjem momentu opravdana. Zahvat seče se mora određivati od slučaja do slučaja, a na osnovu solidnijeg proučavanja stanja, i može se kretati od 10—40% od drvne zalihe po hektaru, u zavisnosti od terenskih prilika, predviđenih mera i vrste drveta sa kojom se želi vršiti očetinjavanje. U niskim šumama ove jedinice treba forsirati negu jer se sitan proredni materijal za sada može veoma povoljno realizovati. U degradiranim hrastovim šumama treba forsirani pristupiti osvetijavanju ranije unešenog crnog bora i nastaviti sa oglednim konverzijama unošenjem četinarskih vrsta. Smatramo da za ova staništa, naročito sa boljim zemljišnim uslovima, treba pronaći pogodniju vrstu od crnog bora jer su ekološki uslovi |