DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 45 <-- 45 --> PDF |
POTREBA I MOGUĆNOST INTENZIVNIJEG ISKORIŠCAVANJA PRIRODNIH ŠUMA NA PODRUČJU ŠUMSKOG GAZDINSTVA KRALJEVO Ing. MIROSLAV PECOVIC — KRALJEVO Šumsko gazdinstvo Kraljevo obuhvata Donjeibarsko šumskoprivredno područje i sa gledišta šumarstva nesumnjivo je jedno od najinteresantnijih u SR Srbiji. Na ovom području dominira umereno kontinentalna klima, ah se sa jedne strane oseća uticaj submediteranske klime, koja dolinom Ibra doseže skoro do Kraljeva, a sa druge — oseća se uticaj hladnih i suvih severoistočnih vetrova (košave). U pogledu padavina, područje se nalazi u zoni umereno godišnjih količina padavina, ah se, iako na relativno malom prostoru, zapaža znatna neujednačenost. U jugozapadnom delu, tj. u dolini Ibra, visina padavina iznosi tek negde oko 600 mm. U okolini Kraljeva, a na udaljenosti svega oko 30:—40 km., prosečna visina godišnjih padavina penje se na 760 mm., da nešto dalje, u okolini Vrnjačke Banje, dostigne i 1000 mm. Sa porastom nadmorske visine količina prosečno godišnjih padavina se povećava, tako da na Goču i Zeljinu dostiže i visinu od 1500 mm. Geološka podloga je vrlo raznolika, što uslovljava pojavu raznih tipova šumskog zemljišta, počev od serpentinskog, kao najsiromašnijeg, pa do zemljišta na granitnoj podlozi, kao najbogatijeg. Konfiguracija terena je jako izražena i ispoljava se visokim planinskim vencima i rečnim dolinama. Ovako raznovrsni klimatski i edafski uslovi i uslovi reljefa, formirali su i raznolike ekološke uslove te pojavu skoro svih domaćih vrsta šumskog drveća. Naročito treba istaći prisustvo naših glavnih četinarskih vrsta: jele, smrče, crnog i belog bora. Vredno je spomenuti i veoma veliku raznovrsnost u pogledu tipova i kvaliteta šuma i šumskog zemljišta. Na ovom području susrećemo se sa ogolelim i skoro sterilnim površinama šumskog zemljišta, pa preko niskih, degradiranih šuma, šuma lišćara i četinara sa manjim i većim obrastom ekonomskog karaktera, sve do šuma prašumskog tipa sa 600´—700 m3 drvne mase po hektaru. Pored prirodnih činilaca, veoma veliki uticaj na današnje stanje šuma imao je i čovjek svojim posrednim ili neposrednim delovanjem, koje se odvijalo u različitim ekonomskim, političkim i istoriskim uslovima. Utabeli br. 1. prikazujemo podatke o šumskom fondu te intenzitet korišćenja što će i biti predmet doljeg razmatranja. Iz tabele 1. se vidi da su najviše zastupljene preborne šume. One su ekonomski najznačajnije, a formiraju ih bezmalo, samo bukva i jela. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 46 <-- 46 --> PDF |
DOSADAŠNJE KORlSCENJE POSTOJEĆEG ŠUMSKOG FONDA Sume ovog područja delom su korišćene još u predratnom periodu a u posleratnom periodu korišćenjem su obuhvaćene skoro sve vrednije šume. Prvi posleratni period karakterisao se sečama jačeg intenziteta a kao rezultat potreba za saniranje posledica ratnih pustošenja i teških privrednih prilika. Posle ovog perioda, intenzitet korišcenja se smanjuje sa tendencijom uvećavanja zaliha u drvnoj masi. Novim uređivanjem i revizijama uređajnih elaborata kao princip se usvaja minimalan intenzitet korišcenja, a kao osnovica za intenzitet korišcenja, nekako nezvanično se usvaja intenzitet u visini približno 30 % od prirasta za lišćare, a za četinare oko 20%. Neke određene postavke u ovom pogledu, bar za ovo- područje nisu postojale, pa se slobodno može reći da je do ovog došlo više-manje stihiski, a kao rezultat ranijeg jačeg korišcenja i težnje za jačanjem zaliha u drvnoj masi te klasičnog shvatanja prebirne šume i prebirnog gazdovanja. Intenzitet korišcenja ekonomskih šuma, koji prema tabeli br. 1. u prošeku iznosi 10,5% od zalihe drvne mase ili 41,4% od prirasta,1 u dosadašnjem radu |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 47 <-- 47 --> PDF |
se pokazao nepovoljnim. Naime, veoma nizak intenzitet korišćenja, s jedne strane — a sa druge, relativno nepovoljna kvalitetna struktura u .zalihi drvne mase što je rezultat neurednog prebiranja u prošlosti, dovodi do toga da se pri ko~ rišćenju šuma praktično vrši tzv. sanitarna seča a ne i uzgojna, koja bi imala za cilj poboljšanje ne samo kvantitetnog već i kvalitetnog prirasta. Ovakvim intenzitetom korišćenja, kvalitetna struktura se praktično ne menja ili neznatno menja jer se produkcija drvne mase i dalje akumulira na znatnom delu rđavih nosioca produkcija. S obzirom na prednje, nije za čudo što gazdinstvo ostvaruje svega 25—30 % tehničkih sortimenata od bruto sečive mase lišćara. Ako se i dalje ovako gazduje, ovaj odnos se neće brzo promeniti. Ukratko rečeno, gazdovanje sa ovakvim intenzitetom korišćenja i konkretnim šumskim fondom je izrazito ekstenzivno i bezperspektivno. S obzirom na činjenicu da su prebirne šume ekonomski veoma vredne, u daljem izlaganju na njih se uglavnom i osvrćemo. U tabeli br. 2. prikazujemo strukturu drvne mase u prebirnim šumama po nešto proširenim debljinskim razredima a prema statističkim podacima o stanju šumskog fonda. Iz tabele 2 i grafikona 1 i 2 se vidi da su prebirne šume, posmatrano u globalu, nepravilno prebirne strukture te da je zaliha drvne mase kod stabala iznad 60 srn. prsnog promera, znatna, i iznosi ukupno 963.313 m3 ih oko 20% od ukupne drvne mase prebirnih šuma. Ovakav odnos drvne mase, relativno nepovoljna kvalitetna struktura i nepovoljan omer smeše lišćara i četinara u mešovitirn šumama, ukazuje na potrebu provođenja uzgojnih seča a ne samo sanitarnih, te potrebu za intenzivnijim gazdovanjem. Šumsko gazdinstvo u Kraljevu je u takvom stadiju razvoja da može postupno preći na intenzivnije gazdovanje, uz"izvesnu promenu organizacione strukture preduzeća i odgovarajuću podelu rada prema stepenu stručnosti kadra. Jer, intenzivnije gazdovanje zahteva i viši stupanj stručnosti. Minimalni intenzitet korišćenja kao startni elemenat -za intenzivnije gazdovanje Povoljna okolnost da se može preći na intenzivnije gazdovanje, raspoloživost u kadrovima, relativno dobra komunikativnost, blizina potrošačkih centara * te potreba zajednice za drvnom masom, obavezuje gazdinstva da čim pre pristupi intenzivnijem gazdovanju. Stanje šumskog fonda je takvo da se nemože govoriti o nekim nagomilanim zalihama drvne mase, ali je potreba za negom takva da se mora pristupiti intenziviranju gazdovanja te postavljanju osnovnih smernica za šumsko-privredno područje u celini. na osnovu kojih, bi se kasnije razrađivali ciljevi gazdovanja po gospodarskim jedinicama. Ovo je po našem mišljenju osnovni nedostatak u dosadašnjem gazdovanju, jer su se ciljevi gazdovanja pri uređivanju ili revizijama po gospodarskim jedinicama određivali od slučaja do slučaja, često i prema subjektivnom shvatanju projektanta-uređivača, koji je imao u vidu samo jednu jedinicu kao predmet uređivanja u datom momentu. Za Donjeibarsko šumsko-privredno područje osnovne smernice u najkraćim crtama bi mogle biti: 1 — Prikazan intenzitet korišćenja znatno se poboljšao najnovijim uređivanjem G. J. »Čemerno« gde je postavljen intenzitet od 27"/o od zalihe drvne mase. 45 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 48 <-- 48 --> PDF |
46 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 49 <-- 49 --> PDF |
1. Gazdovanje po principu trajnosti korišćenja u okviru šumsko-privrednog područja. 2. Poboljšanje korišćenja prirasta i kvalitetne strukture. 3. Oplemenjivanje čistih lišćarskih šuma prvenstveno četinarima gde god za to postoje ekološki ušlo vi i ekonomska opravdanost, pri čemu treba da bude odlučujući momenat produktivnost autohtone šumske formacije. 4. Poboljšanje odnosa smeše u mešovitim šumama lišćara i četinara. Kao bliži cilj postaviti odnos 50 :50 a daljni 40-: 60 u korist četinara. 5. Konverzija niskih i degradiranih šuma, kao dalji cilj, a bliži, provođenje intenzivnih nega kao pripremu za konverzione radove te studija problema konverzije i provođenje oglednih konverzionih radova. 6. Provođenje intenzivnih mera nege u jednodobnim četinarskim šumama koje su baš u doba kada su im nege i najpotrebnije. 7. Poboljšanje komunikativnosti i uvođenja mehanizacije kao uslov za intenzivno gazdovanje. Prema napred iznešenim osnovnim smernicama, minimalni intenzitet korišćenja, kao startni elemenat za intenzivnije gazdovanje, za prebime šume bi po našem mišljenju trebalo postaviti: Za čiste lišćarske šume 15%, a za mešovite 18—20 % od zalihe drvne mase. S obzirom da se, kako smo napred reku, radi o neurednim prebirnim šumama, naš je zadatak da postupno uklanjamo posledice ranijeg neurednog gaz v masa debljinskog mreda V zahvat sječe i intenzitet ia/iviti a/o 20 21-1,0 1,1-60 preko GO CV3 V (368 297 1,170- 260 l,172´,S6 730.125 3.^ 1168 * V´ 13 000 60000 1S3.000 290 000 ´ i 16000 a ´ l A« S.1 13,0 3$7 Iff % Graf. 1. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 50 <-- 50 --> PDF |
dovanja, sistematskim gazdovanjem i umerenim korišćenjem. Kako se ovde radi o načelnom razmatranju korišćenja, onda se nemože govoriti o nekom tačnom određivanju etata, već o kalkulaciji, koja treba da ukaže na mogućnost i potrebu ka intenzivnijem korišćenju. U grafikonu 1 i 2 prikazujemo zahvat po debljinskim razredima za šumsko-privredno područje u celini. too bukva. bukva-sjtta jela jela -sjala ntsa dtbljitukoa ratrtoa zahvat sjtlt tntt-Mitet zahvata ukupan mttziM laJtvata do 20 21 -trO ´ti-60 prtko 60 cm. bukva, v 305923 310 L17 195 7VV -BSS.507 n* V 3000 30.000 6*000 SO 000 177 000 «* i 4.0 9,7 20,6 W.» -20 % jela v 66 3*5 235.B72 37 i,t*i, «. W9 229 rr> V S000 30 000 21 000 17000 -73000 n´ i 7,s >Ž,9 «U V7. is Graf. 2. 1. Čiste lišćarske prebirne šume Iz grafikona 1 se vidi da se zahvata u sve debljinske razrede, s tim što je intenzitet zahvata niži u tanjim debljinskim razredima, a najjači u najvišem debljinskom razredu. Ovakavy zahvat ukazuje na to, da se donekle otstupa od prebiranja kakvo smo do sada vršili, jer je zahvat u najjačem debljinskom razredu ispod uobičajenog zahvata a takođe neuobičajen za niže debljinske razrede, gde se jače zahvata. Postavka je sledeća: Uzgojni zahvat u svim debljinskim razredima. Uklanjanje loših nosioca produkcije te stvaranje uslova za maksimalnu produkciju stablima koja su bolja po svom kvalitetu i produkciji. Kao rezultat neurednog prebiranja, u našim šumama nije retka pojava vrlo gustih manjih ili većih grupa jednodobnih stabala koje treba prorediti, ih, pojava tzv. kišobranastih stabala koja treba ukloniti jer ometaju normalan razvoj prirodnog ili veštačkog podmlatka. S obzirom na činjenicu da je do sada u lišćarskim šumama na nekoliko hiljada hektara već izvršeno unošenje četinara veštačkim putem, te da se u ovom pravcu mora i dalje raditi, predviđen intenzitet zahvata se zaista može smatrati minimalnim jer se ovim. želi, s jedne strane, da se omoguće potrebni uzgojni zahvati, a sa druge poveća zaliha u drvnoj masi u sastojinama koje imaju perspektivu da i dalje ostanu kao čiste ali sa kvalitetnijom produkcijom drvne mase. Stoga je intenzitet zahvata u prošeku ispod prirasta. Konkretan intenzitet zahvata po pojedinim lokalitetima treba da se kreće od 10—30%, u zavisnosti od |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 51 <-- 51 --> PDF |
uslova, postavljenog cilja i drugih momenata, ali za prvo polurazdoblje u prošeku ne bi trebalo da se ide iznad 15 %. 2. Mešovite prebirne šume lišćara i četinara Ovde se radi isključivo o mešovitim šumama bukve i jele. Ekološki uslovi za razvoj jele u ovim šumama su veoma povoljni. Jela je veoma ekspanzivna i ako je reč o obnavljanju, može se slobodno reći da jela apsolutno dominira. - Ovu okolnost treba pravilno usmeriti i nastojati da se čim pre poveća procentualno učešće jele koje sada u mešovitim šumama iznosi svega 34,8 % po masi. Dosadanji intenzitet korišćenja ovo ne omogućava u dovoljnoj meri. Mišljenja smo da bi prosečan intenzitet zahvata za mešovite prebirne šume trebao da iznosi prema grafikonu br. 2. Iz grafikona 2 se vidi da se i ovde zahvata u sve debljinske razrede, a korišćenje treba da poprimi još izrazitiji uzgojni karakter, naročito kod jele. Ovde se posebno podvlači da se jela, iz tanjih debljinskih razreda, uglavnom javlja u vrlo gustim manjim ili većim grupama. U mešovitim šumama kao princip treba postaviti: Potpomoći brže urastanje podrasta i mladika jele u sastojinu, proređivanje pregustih grupa-površina te poboljšavanje kvalitetne strukture. Za razliku od čistih lišćarskih šuma gde treba voditi računa i o prebirnoj strukturi, kod mešovitih sastojina, smatramo, da osnovni cilj treba da bude, povećanje procentualnog učešća jele i popravljanje kvalitetne strukture. Smatramo da bi intenzitet zahvata u prošeku, za bukvu od 20 % i za jelu od 15 %, mogao da udovolji gore postavljenim ciljevima. Manji zahvgt za jelu od 15 % ne bi odgovarao, jer, kako smo napred rekli, jelu možemo forsirati samo pod uslovima intenzivne nege. Radi ilustracije napred navedenih postavki, iznosimo konkretne podatke o gazdovanju za gospodarske jedinice »Sokolja« i »Zeljin«. Ove dve jedinice su za Gazdinstvo od posebnog interesa a i potreba za intenzivnijim gazdovanjem u njima je i najizrazitija. I, GOSPODARSKA JEDINICA »SOKOLJA« Šume ove jedinice su otvorene još 1920 godine od kada se i stalno iskorišćavaju. Povoljne saobraćajne prilike, ranije postojanje šumske željeznice, a sada kamionskih puteva, čine kompleks pristupačnim te pogodnim za intenzivnije gazdovanje. Najvećim delom jedinica leži između 500 i 1000 metara nadmorske visine. Geološku podlogu najvećim delom sačinjavaju serpentinsko-periđotitske mase. Na ovoj podlozi se formira plitko i siromašno šumsko zemljište koje je uglavnom nastanjeno hrastom i mestimično crnim borom. Istočni deo jedinice sačinjavaju filiti, peščari, konglomerati i mestmično slojeviti krečnjaci. Na ovim stenama formiralo se srednje duboko zemljište i bogato u mineralnim sastojcima. Nastanjeno je najvrednijim šumama bukve i jele. Kao glavne vrste šumskog drveća javljaju se: bukva, jela, hrast kitnjak i cer. Kao prateće vrste koje ne obrazuju -posebne sastojine javljaju se: jasen, javor, brest, jasika, breza, brekinja, les´ka, grab, crni grab i divlje voće. Bukva je glavna vrsta te je i najviše zastupljena, kako po površini, tako i po masi. Najčešće se javlja u smeši sa jelom ma da je ima i sa drugim vrstama. I u čistim a i u mešovitim sastojinama, stvara sastojine nepravilno preborne strukture, dolk se vrlo retko javlja u vidu jednodobnih sastojina. Ako ovakvih već i ima, onda su sekundarnog porekla. Jela sačinjava mešovite, nepravilno preborne sastojine, stablimično ili grupimično mešane sa bukvom, rede hrastom i ostalim lišćarima. Karakteristično je da se jela u ovoj jedinici spušta vrlo nisko, i na nadmorskoj visini od svega 520 metara, a kao |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 52 <-- 52 --> PDF |
pojedinačna stabla, i znatno niže. Ekološki uslovi joj veoma pogoduju tako da se dobro razvija, često plodonosi i veoma se dobro prirodno obnavlja. Značajno je da jela u svim sastojinama ispoljava tendenciju uvećavanja svog učešća na račun bukve i ostalih lišćara. Naročito je obilno zastupljen podrast jele ispod taksacione granice merenja u mešovitim sastojinama bukva-jela, gde skoro u potpunosti onemogućava obnavljanje bukve. Hrast se lavlja skoro na svim terenima zauzimajući uglavnom isturene ekspozicije. Javlja se u visokim i niskim sastojinama koro redovno sa cerom. Preovlađuju razređene i devastirane sastojine sa dosta niskim, nepravilnim i kržljavim tafolima. Dobrih visokih hrastovih sastojna ima vrlo malo i one su uglavnom uprskane kao oaze u okviru bukovih ili bukovo-jelovih sastojina ili se hrast javlja u statblimičnoj mešavini sa ovim vrstama. Prirodno obnavljanje hrasta iz semena je vrlo slabo, dok se iz panjeva veoma intenzivno obnavlja. Opšti je utisak da su za hrast poremećeni uslovi za normalan razvoj i da mu više ne odgovaraju. U tabeli 2 prikazuju se podaci pojedinih kategorija šuma u ovoj jedinici. Iz tabele se vidi da su ekonomski najinteresantnije mešovite šume lišćara i četinara a zatim čiste prebirne šume lišćara-bukve. Revizija uređajnog elaborata za ovu jedinicu provedena je 1959/60 godine i tom prilikom je postavljen sledeći cilj gazdovanja: Osnovni cilj gazdovanja je stvaranje što većih i trajnijih prihoda od šume, dok bi neposredni ciljevi gazdovanja bili: Poboljšanje prinosa i kvaliteta mase u sadašnjim sastojinama očetinjavanje čistih lišćarskih sastojina i dovođenje u najpovoljniji odnos smeše četinara i lišćara u mešovitim sastojinama; uspostavljanje povoljne prebirne strukture koja će obezbediti kontinuitet prihoda i davati maksimalni kvalitetni prirast mase po jedinici površine. Za niske i degradirane sastojine postavlr^-e konverzija te studija uzroka propadanja hrasta i pronalaženje mera za suzbijanje. Za provođenje postavljenih ciljeva gazdovanja predviđene su određene šumsko-kulturne mere te obim korišćenja (etat) prikazan u tabeli 3. Analizirajući postavke ciljeva gazdovanja a imajući u vidu stanje šuma i povoljne ekološke uslove za razvoj šumske vegetacije, dolazi se do zaključka da su ciljevi gazdovanja dobro postavljeni i da pružaju garanciju za određen stupanj intenzivnijeg gazdovanja. Međutim, ako se razmotri intenzitet korišćenja kao činioca za ostvarivanje postavljenih ciljeva, dolazi se do zaključka da se postavljeni ciljevi mogu ostvariti posle više decenija. Očigledno je da se ovakvim intenzitetom zahvata seče išlo za tim da se nagomilava zaliha drvne mase, ne vodeći računa za što brže uspostavljanje kvalitetne strukture, o potrebama privrede i na kraju o materijalnoj bazi šumsko-privredne organizacije. Prosečan zahvat seče u mešovitim prebirnim šumama intenziteta 13,4 % kod bukve i 10,6 % kod jele, koji je elaboratom propisan, je nedovoljan za provođenje potrebnih uzgojnih seča sa ciljem da se regulira odnos smeše, forsira obnavljanje jele, bolje rečeno uklapanje podrasta jele u sastojinu. Stanje podrasta i mladika jele zahteva intenzivnu negu jačim uzgojnim zahvatima jer se jela javlja grupimično i vrlo gusto. Ovakvim zahvatom seče ne može se bitnije uticati na kvalitetnu strukturu jer se mogu izvoditi samo sanitarne seče. Slična je situacija i kod čistih bukovih sastojina. U njima je preborna strukura veoma narušena a takođe je i kvalitetna struktura vrlo nepovoljna. Postavka o potrebi očetinjavanja ovih šuma je na mestu, ali se ne može ostvariti predviđenim intenzitetom zahvata. Ukratko rečeno, postavke ciljeva gazdovanja koje upućuju na zaključak da se radi o intenziviranju gazdovanja, negiraju se predviđenim intenzitetom zahvata seče, a zahvat ovako kako je postavljen, nameće krajnju ekstenzivnost, što se mora smatrati negativnim, s obzirom na 50 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 53 <-- 53 --> PDF |
51 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 54 <-- 54 --> PDF |
sadašnji stupanj nauke, raspoloživost u kadrovima i potrebe privrede u drvetu. Imajući u vidu iznesene negativne strane propisanih postavki uređajnih elaborata, a konstatovane su četvorogodišnjim primenjivanjem elaborata, mišljenja smo da u ovoj gospodarskoj jedinici ne treba čekati na redovnu reviziju, već treba pristupiti novoj reviziji što pre, jer je to i ekonomski i biološki nužno. Činjenica da su šume ove jedinice dobro otvorene, pristupačne za lskonscavanje, da u neposrednoj blizini postoje potrošači drveta, gazdovanje treba podići na takav stupanj, koji će garantovati maksimalno korišćenje uz maksimalnu produkciju kvalitetne drvne mase. Mišljenja smo da bi za ovu jedinicu, u pripremnoj fazi intenzivnijeg gazdovanja a prema taksacionim podacima u doba uređivanja (1959/60 god.), odgovarao intenzitet prikazan u grafikonu 3 i 4. Zahvat seče u mešovitim sastojinama mora poprimiti strogo uzgojni ka-r rakter O klasičnom prebirnom gazdovanju ovde se ne može govoriti već se mora problem rešavati od slučaja do slučaja. Sadašnje stanje sastojina je rezultat neurednog prebiranja u prošlosti. Na mnogim mestima su provođene čak i nepravilne oplodne seče, tako da ima znatnih površina pod mladim jednodobnim manjim ili većim grupama. Zahvat seče po debljinskim razredima, naročito» tanjim, je znatan. Razlog za ovakov zahvat je ranije podvučen pa se na ovoim mestu to ne ponavlja, ali smatramo da ovde treba nešto reći o nacmu sece. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 55 <-- 55 --> PDF |
Korišćenje dela etata koji otpada na masu od trećeg debljinskog razreda pa naviše, treba vršiti u dva navrata u razmaku od 3—5 godine, a dela, koji otpada na prvi i drugi debljinski razred, ako se radi o proređivanju jednodobnih grupa, najmanje u tri navrata sa razmakom od 2—3 godine između jednog i drugog proredivanj a. Smatramo da prvo proređivanje treba provoditi pre glavne seče (s´eče jačih stabala), drugo proređivanje posle prve glavne seče, a treće, neposredno posle druge glavne seče. Smatramo da je prosečan zahvat seče prikazan u grafikonu 3 opravdan, ali uz uslov, da se provede solidnija inventarizacija i detaljno proučava stanje pre pristupanja seči. BUKVA : 193, < n´/ha.. tO-20 »f-30 il-hO Af-30 Sf-tO «/-70 /VeAo 70 cn. V 361 15.8*3 26629 32214 30^59 2 400 I.SĐO L00 3500 5000 22 917 33397 »a? t 2. S 5,i f,9 «,* 20,0 100 * 21,* 7: Graf. 4. U grafikonu 4 prikazujemo zahvat po debljinskim razredima u čistim bukovim sastojinama. Sastojine su u prošeku nepravilno preborne strukture. Kvalitetna struktura je u prošeku vrlo nepovoljna. Sem nekih nižih delova u slivu Govedarnika i Mijajlovca, prirodno obnavljanje je slabo jer je sklop gust iako se radi o relativno malim zalihama drvne mase po hektaru. Prikazan prosečan zahvat seče treba da ima za cilj: Popravljanje kvalitetne strukture i uspostavljanje povoljnije prebirne strukture u sastojinama koje ne dolaze u prvi plan za očetinjavanje, i, pripremanje sastojina za očetinjavanje kod kojih je ova mera u sadašnjem momentu opravdana. Zahvat seče se mora određivati od slučaja do slučaja, a na osnovu solidnijeg proučavanja stanja, i može se kretati od 10—40% od drvne zalihe po hektaru, u zavisnosti od terenskih prilika, predviđenih mera i vrste drveta sa kojom se želi vršiti očetinjavanje. U niskim šumama ove jedinice treba forsirati negu jer se sitan proredni materijal za sada može veoma povoljno realizovati. U degradiranim hrastovim šumama treba forsirani pristupiti osvetijavanju ranije unešenog crnog bora i nastaviti sa oglednim konverzijama unošenjem četinarskih vrsta. Smatramo da za ova staništa, naročito sa boljim zemljišnim uslovima, treba pronaći pogodniju vrstu od crnog bora jer su ekološki uslovi |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 56 <-- 56 --> PDF |
dosta povoljni, a očit dokaz za to je činjenica, da se čak i jela prirodno širi na osojnijim staništima hrasta kitnjaka. Gospodarska jedinica »Željin« Šume ove jedinice prvi put su otvorene 1949 godine i intenzivno iskorištavane sve do 1956 godine od strane Drvnog kombinata. S obzirom da s radilo o sastojinama prašumskog tipa, sa nagomilanim masama čak i preko 700 m;i po hektaru, došlo je do znatnog smanjenja sklopa i obraslosti, ali se ne može reći da je ovo uslovilo neike veće negativne posljedice. Zahvaljujući povoljnim ekološkim uslovima i potpunoj zabrani paše odmah posle provođenih seča, došlo je do povoljnog prirodnog obnavljanja, što zajedno sa izgrađenim pristupnim putevima, pruža mogućnost za intenzivnije gazdovanje. Glavna vrsta drveća u ovoj jedinici je bukva, koja po površini obuhvata 89,3 "A» a po drvnoj masi 94%>. u pogledu visinskog rasprostranjenja, doseže do 1700 metara nadmorske visine formirajući čiste guste sastojine jpredplaninskog tipa. U središnim i nižim delovima, formira stabla odličnih dimenzija ´koja mestimično dosižu i do 40 metara visine. Opšti uslov za razvoj i prirodno obnavljanje su veoma povoljni. Periodicitet uroda je 4—5 godina a urod semena obilan. Jela je, kako po površini, tako i po masi, slabo zastupljena. Javlja se u stablimičnoj smeši sa bukvom i pj?ebimim i nepravilno prebirnim sastojinama. Uslovi za njen razvoj su takođe vrlo povoljni, postiže krupne dimenzije, često plodonosi i dobro se prirodno obnavlja. Prema nađenim ostatcima i ugljenisanim delovima u sadašnjim čistim sastojinama bukve, može se dozvoliti pretpostavka da je jela bila znatno više zastupljena, ali da je iz nepoznatih razloga nestala, najverovatnije sečom. Njeno učešće u ovoj jedinici se stalno povećava veštaokiim unošenjem a radovi u tom pravcu daju pozitivne rezultate. Kao autohtone vrste javljaju se još: hrast i javor ali ove vrste u pogledu gazdovanja nisu od značaja. r Crni i beli bor i smrča veštački su uneseni na znatnoi površini Kulture su novijeg datuma, još nisu prerasle u sastojine ali će to uskoro biti, tako da će i ove vrste uskoro biti od značaja za gazdovanja u ovoj jedinici. Geološku podlogu sačinjava pretežno granit te granit i daje osnovnu karakteristiku čitavoj jedinici. Zemljišta na granitu su bogata, duboka i povoljnog mehaničkog sastava, što zajedno sa povoljnim klimatskim prilikama, pruža povoljne uslove za razvoj šumske vegetacije. U tabeli 2 se vidi da su ekonomski najznačajnije čiste prebirne sastojine bukve. Revizija uređajnog elaborata izvršena je 1959/60 godine i tom prilikom su postavljeni ciljevi gazdovanja koji su u potpunosti isti kao za G. Jedinicu »Sokolja« s tim, što je nešto jače naglašena potreba za unošenjem četinara, kao nastavak započetih radova koji su dali dobre rezultate. Da bi se provodili postavljeni ciljevi gazdovanja pored ostalog, propisan je i intenzitet zahvata seče naveden u tabeli 3. Sve što je rečeno za G. Jedinicu »Sokolja« u pogledu intenziteta zahvata seče, odnosi se i na ovu jedinicu. I ova jedinica ima uslova za intenzivnije gazdovanje te zajedno sa G. Jedinicom »Sokolja« je nesumljivo od posebnog z/iačaja za Šumsko gazdinstvo te i za nju ne treba čekati na redovnu reviziju, već pre isteka, pristupiti novoj reviziji. Mišljenja smo da bi za ovu jedinicu, prema taksacionim podacima u doba uređivanja (1959 god.), intenzitet zahvata seče mogao iznositi prema grafikonu 5 i 6. Prikazan zahvat seče u mešovitim šumama ima za cilj: Uspostavljanje povoljnije prebirne i kvalitetne strukture. Uspostavljanje povoljnije prebirne strukture odnosi se pretežno na bukvu, jer se drvna masa bukve, akumulirana većim delom u stablima jačih debljinskih razreda a dobar deo sačinjavaju stabla 54 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 57 <-- 57 --> PDF |
čak i iznad 100 sm. prsnog promera. Zahvat seče intenziteta 32,1% kod bukve a kod zalihe od 251,8 m3 po hektaru, ne treba smatrati jakim^s obzirom na stanje i postavljeni cilj. Naime, ovakvim zahvatom će se, pored uspostavljanja povoljnije prebirne strukture, forsirati obnavljanje i urastanje jeleu sastojinu na JE LR 108 8 irt´lha BUKVA 251.s m-´lha UKUPNO 360 i KL3 I ha bukva bukio-jjtia jtla jela /j*ia 10-20 11-30 3! -HO 11-SO S´-tO H 7<1 Preko 70 cn 787.5 I2S72 19123 2767.5 27 753 21 987 30 BOI = 1U7SS2 *i* bukva v v´ 699 I 000 2000 4000 SOO0 IO 000 05401 «" *8 500 *»> es 7,t 10,1, tt>,9 18,0 *»*.+ 83,7 32,1°/. 3.88h-(4 4+2 15.869 9 799 56S3 im-0 63718 i° jelo 4891 = 200 500 800 500 1.000 2 000 = 5 000 -n V 17,1 7,8 7 i *,´ A* *.* 5,1 «,* 7,h 10,7 l^.i 39,7 2´,5 22fl ´/ 13 M 5,3 - Graf. 5. površinama gde je obnavljanje ranije već izvršeno. Smatramo da je intenzitet zahvata kod bukve, propisan uređajnim elaboratom u prošeku 12,6%, nedovoljan i da se sa njim ne može postići željena cilj. Intenzitet zahvata seče kod jele u prošeku od 7,8%, treba da omogući uklanjanje prezrelih stabala jele slabe vitalnosti kod kojih prirast stagnira, proređivanje pregustih grupa, što ovde nije tako aktuelno kao kod Sokolje, i, uklanjanje rđavih stabala svih debljinskih stepena. Elaboratom propisan intenzitet od 4,2% pri zalihi drvne mase jele od 10)8.8 m3 po hektaru, ovo nije omogućavao. U čistim prebirnim šumama, intenzitet zahvata u prošeku od 18,4% treba da omogući: Uspostavljanje povoljnije prebirne i kvalitetne strukture u sastojinama koje za sada ne dolaze u obzir za očetinjavanje; Osvetljavanje ranije unešenih četinarskih vrsta i pripremanje sastojina za unošenje četinara gde se to iz ekonomsko-bioloških razloga predviđa. Zavisno od postavljenog cilja, intenzitet zahvata se može kretati od 10—30%. Uređajnim elaboratom propisan |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 58 <-- 58 --> PDF |
prosečan zahvat seče od 10,7% ni približno nije u stanju da udovolji gore postavljenim ciljevima. Ovde se posebno podvlači da je u ovoj jedinici već izvršeno unošenje četinara na površini od približno 1000 hektara i da je potrebno pristupiti osvetljavanju unešenih vrsta, jer se već sada zapaža, da će inače uspešno izvršeno unošenje četinara, biti dovedeno u pitanje. BUKVA bukva sječa. 10-20 21-30 11 HO 41-SO Sieo Cl -7 0 Vrzk.0 70 c»ri v 35731 ´ 500 32 290 2 000 139.390 3.000 1811*3 5.000 180.901 S.OOO /57.57,5 40000 180.619 120.000 351 +35175 500 n3 i 3 ´.* 2,k 2.1 2.7 2.7 «S3 «6.3 ´*, V» Graf. 6. Zaključak Šumsko gazdinstvo u Kraljevu, prema stanju šumskog fonda, ima uslova za intenzivnije korišćenje prirodnih šuma. Kako biološke, tako i ekonomske potrebe to nalažu ali se to može ostvariti uvođenjem intenzivnijeg gazdovanja. Da bi se pristupilo intenzivnijem gazdovanju, potrebno je izvršiti izvesne organizaciono tehničke promene u preduzeću i povoljniju podelu rada prema stepenu stručnosti, jer intenzivnije gazdovanje zahteva i viši stupanj stručnosti. LITERATURA: Uređaj.ni elaborati za G. J. »Sokolju« i »Željin«; Dr D. Klepac: Rast i prirast šumskog drveća, Zagreb 1963; JDr Z. Miletić: Uređivanje prebirnih šuma — Beograd 1960. godine. |